Гринпис: Јапан мора појачати контролу морских поризвода

Организација "Гринпис" затражила је данас од јапанске владе да појача контролу радиактивности на морским производима након што је откривен слабији ниво радиоактивности у тридесетак артикала купљених у супермаркетима у Токију и сјевероистоку земље. Еколошка организација тврди да је тестирано 60 риба и шкољки и да је код 34 откривен цезијум 134 и 137. На узорцима […]

четвртак, октобар 20, 2011 / 10:00

Организација "Гринпис" затражила је данас од јапанске владе да појача контролу радиактивности на морским производима након што је откривен слабији ниво радиоактивности у тридесетак артикала купљених у супермаркетима у Токију и сјевероистоку земље.

Еколошка организација тврди да је тестирано 60 риба и шкољки и да је код 34 откривен цезијум 134 и 137. На узорцима је забиљежен највећи ниво радиоактивности од 88 бекерела по килограму.

"Иако је на узорцима ниво далеко испод границе од 500 бекерела по килограму коју су поставиле јапанске власти, ови производи представљају ипак ризик за здравље, посебно за труднице и дјецу", рекао је Вакао Ханаока, активиста "Гринписа" у Јапану.

Организација наводи да су производи купљени између 4. септембра и 7. октобра у продавницама пет ланаца супермакета у Токију и областима Канагава, Чиба, Сајтама, Ибараки, Фукушима и Мијаги.

"Гринпис" подсјећа да је Украјина након нуклеарне катастрофе у Чернобиљу 1986. године одредила границу од 150 бекерела по килограму.

"Најзабрињавајуће је, међутим, то што на производима не постоји етикета којом се потрошачи обавјештавају да су морски производи тестирани", напомиње Ханаока.

Организација тражи од владе и ланаца супермаркета д појачају контролу и да на етикетама јасно назначе ниво контаминације.

Јапанске власти тврде да прехрамбени производи, који су стављени у продају, не представљају опасност.

Међутим, већина потрошача избјегава да купује производе из региона који се налазе у близини централе "Фукушима".

"Јапанци су с правом забринути због квалитета намирница које купују", тврди Ханаока који каже да је убијеђен да би већа транспарентност на етикетама вратила повјерење потрошача.



Оставите одговор