Гренланд, срце Данске: Глобално загријавање у геополитичким играма

Гренланд је највеће острво на свијету, у Сјеверном мору, али на њему живи тек 57.000 становника.

среда, јануар 2, 2013 / 07:39

Приредио Марко Шикуљак

Чињеница да живе у нормалној европској демократији под круном краљевине Данске омогућило им је да имају широк степен самоуправе, али да и даље иду ка независности.

До референдума 2008. то је била локална аутономија, стечена 1979. Након референдума, на снагу ступа широка аутономија, која подразумијева већи удио у остваривању прихода од својих природних богатстава, локална влада преузеће контролу над полицијом и судовима, а гренландски језик калаалисут постаје званични језик. Данска ће, међутим, и даље имати последњу ријеч у питањима одбране и спољне политике, иако Гренланд има своје министарство спољних односа.

Да могу да одлучују самостално, говори и то да су једина земља која је напустила Европску економску заједницу. У њу су ушли као дио Данске 1973. а иступили самостално 1985. (Такав луксуз, од како је ЕЕЗ 1993. у Мастрихту постала ЕУ, више ником није омогућен.) Разлог је то што је риболов још увијек главни извор прихода, а строги стандарди су ограничавали излов. Будући да се ради о прекоморској територији једне од чланица ЕУ-а, Европска унија има одређени утицај, углавном на трговинске олакшице за робу са Гренланда. Гренландски грађани су грађани Европске уније, али немају право гласа на изборима Уније.

Док не почне користити рудна богатства, економија Гренланда ће бити крхка, и неће моћи издржати без помоћи данске владе, која до половине пуни њихов буџет.

Кажи ми, кажи, како да те зовем

Већина људи је због образовања по које се иде у Данску заборавила свој матерњи језик, па се сада комплетна култура обнавља. Колико је ствар свјежа говори и то да Гренланђани нису сагласни како се зову, Калалити или Инуити. Инуити је у свијету познатије име, и са њим се више идентификују старији становници, док су млађи за друго. Оно свјетски познато име Ескими (у преводу "они који једу сирову рибу”) сматра се погрдним. Име Гренланд (Grønland) долази од скандинавских досељеника, што значи "зелена земља", док локално становништво Гренланд зове Kalaallit Nunaat, што у преводу значи "земља људи".

Лов и рибарство је битан дио економије и културе за становнике Гренланда, па се још увијек мушкарцем постаје тек кад први пут уловите нешто, чиме можете нахранити породицу. Данска је наметнула модернизацију после 2. свјетског рата, када је почето сматрати традиционалан живот назадним. Доста људи се одбијено од свог ловачког живота почело опијати, а самоубиства су постала редовна појава. То је дијелом дио културе, пошто су стари Инуити одлазили у хладноћу и никад се нису враћали, јер су хтјели породицу услободити гладних уста кад би осјетили да су бескорисни. И данас Гренланд има једну од највећих стопа самоубистава.

Обнављање културе и језика погоњено је самопуздањем изниклог из земље, у којој су откривене резерве дијаманата, злата и платине, као и 30 милијарди барела нафте. Гренланд се граничи са подводним гребеном испод Сјеверног пола који је пребогат нафтом и гасом, и за чије искориштавање су заинтересоване земље које имају морску границу ка полу: Русија, Канада, Норвешка, као и Данска преко Гренланда и Америка преко Аљаске.

Највећи уљез на овом списку покушава проширити свој захват и охрабрујући гренландску независност добити прилику да са њима потписује повољније концесионе уговоре за вађење нафте.

Арктичко Средоземље

Највећим дијелом године ова област је само једна велика ледена санта леда. Најновија истраживања говоре да би у периоду од 2013. до 2040. Арктик могао потпуно остати без леденог покривача. Та велика количина воде ће забринути многе који са тим простором нема блиске везе, али том дијелу свијета топлије воде, сем богатије морске флоре и фауне, донијеће многим земљама скраћивање морских путева, као и могућност приступа ономе што се налази испод воде.

Пажња на овај дио свијета скренута је када је руска експедиција ледоломца и двије мини подморнице за велике дубине, 2. августва 2007. године на дно океана испод Сјеверног пола побола заставу од нерђајућег титанијума. Било је то спектакуларно освајање Ломоносовљевог гребена, откривеног 1948, за кога се тврди да је дио епиконтиненталног појаса и продужетак евроазијског континента. Што га из зоне међународних, пребацује у територијалне воде, што опет значи несметано кориштење ресурса. И друге земље су почеле да траже свој дио колача, односно гребена.

Претпоставља се да Арктик садржи око 25 одсто свјетских неоткривених резерви нафте и гаса. Амерички геолошки преглед процјењује ове резерве на 375 милијарди барела нафте (83 милијарде барела у дијелу који Русија сматра својом економском зоном) и 1.670 билиона кубних стопа природног гаса.

Овај дио свијета захваљујући глобаном отопљавању постаје све битнији. Осим огромних извора енергената, уколико Артик буде плован већим дијелом године, Берингов мореуз постаје нови Гибралтар.

Интересовање је велико

Руси отварају двије нове војне базе на Арктику, а Канада је наручила осам ратних бродова за патролирање својим дијелом. У стратешком документу Русије о заштити ресурса арктик се види као потенцијално бојно поље. Русима је иначе посебно спорно постављање америчког радара на територији Гренланда, представља грубо кршење одредби совјетско-америчког споразума о АБМ из 1972. којим се таква врста антибалистичке одбране дозвољава само на властитој територији.

Мирни гренландски рибари улазе у вртлог великих интереса. За почетак, иду куле и градови. Осим планова да се отвори осам рудника (злата, дијаманта, угља, цинка и оливина – полудрагог камена), могућности које настају отапањем леда на Арктику говоре да би по норвешком обрасцу могли постати друга најбогатија земља у Европи, после Луксембурга. Шта ће им то донијети на дуге стазе, нико не може процијенити.



Оставите одговор