Грчка: Самарас оптимиста, бар због туристичке сезоне

Влада Антониса Самарaса смањила је највећи дефицит у историји и сада су на потезу међународни кредитори да додатно умање терет дуга. Вjетар у леђа Самарасу дали су приходи од туризма, који одржава петину свих радних мjеста. И док премијер види 2014. као годину опоравка, критичари подсjећају да незапосленост обара све рекорде. Грчка влада смањила је […]

Понедељак, септембар 16, 2013 / 09:15

Влада Антониса Самарaса смањила је највећи дефицит у историји и сада су на потезу међународни кредитори да додатно умање терет дуга.

Вjетар у леђа Самарасу дали су приходи од туризма, који одржава петину свих радних мjеста. И док премијер види 2014. као годину опоравка, критичари подсjећају да незапосленост обара све рекорде.

Грчка влада смањила је највећи дефицит у историји и сада су на потезу међународни кредитори да додатно умање терет дуга, каже грчки премијер Антонис Самарас. Оптимиста је и идућу годину види како годину опоравка, до 2020. очекује да ће економија бити као прије кризе. Критичари се питају како, јер незапосленост обара све рекорде.

Грци су у шестој години рецесије. Три и по милиона људи има посао и издржава осталих седам милиона. Стопа незпослености је 27,9 одсто. Млади губе сваку наду, 60 одсто њих је без посла.

Незапосленост највише погађа регионе на сјеверозападу и сјевероистоку земље, најмање су погођена острва у Егејском мору. Премијер обећава да неће бити нових мјера штедње, јер Грци више не могу да их издрже.

"Шта људи мисле, да ја не знам колика је незапосленост, да не марим за њихове патње, да не знам колико су се жртвовали. Рећи ћу им посљедњи пут, ја се борим против сиромаштва и незапослености", рекао је премијер Самарас.

Вјетар у леђа Самарасу дали су приходи од туризма, који чини више од 15 одсто привреде и одржава петину свих радних мјеста. Рекордан број туриста овог љета донио је грчкој економији директно 11 милијарди евра, а индиректно 30 милијарди евра.

"Идућа година биће година опоравка. Ускоро ћемо моћи да станемо на ноге и сами одлучујемо о својој судбини", поручио је Самарас.

Пад привредне активности у другом кварталу је мањи него што се очекивало. Уместо 4, 8 одсто, рецесија је однијела 3,8 одсто бруто домаћег производа. Ове године приходи ће бити већи од трошења, ако се изузме обавеза враћања дугова.

За већину кредита рок истиче сљедећег лета, а за нову финансијску помоћ вјероватно слиједе нови услови.



Оставите одговор