Грчка добила предсједницу, око које су се сложили власт и опозиција
Грчка је добила прву жену на челу државе, Катерину Сакеларопулу, познату као непоколебљиву активисткињу за људска и мањинска права и заштиту животне околине.
Приједлог премијера Грчке Киријакоса Мицотакиса, политичара десног центра, да за функцију предсједнице предложи "прогресивну" правницу Катерину Сакеларопулу оцијењен ја као потез без преседана у грчкој политичкој историји.
Аналитичари сматрају да је одлука премијера Мицотакиса прије била симболички него политички чин, јер је на иначе оштро подијељену грчку политичку сцену увео кандидаткињу која би требало да буде фактор кохезије у функцији националног јединства.
Упадљиво је да страни медији Сакеларопулу нападно често описују епитетом "прогресивно" или у преводу "непредно" што лијепо звучи само ономе ко не зна да су се и својевремено комунисти широм Европе самоназивали "напредни дио друштва". Упадљиво је да Сакеларопулу као друштвени компромис стиже као приједлог деснице, док љевици, којој је компромис упућен, у истој позицији не да није размишљала о компромису, већ је донијела мноштво закона који су темељно иритирали већинску конзервативну Грчку.
Новост о новој предсједници, правници школованој у Француској, изазавала је узржаност у једном дијелу политичке јавности, укључујући и Мицотакисову конзервативну Нову демократију, јер су ставови Сакеларопулове "често били у супротности са естаблишментом".
Ипак, само 24 сата након јануарске номинације, опозиција је унисоно најавила да ће подржати Мицотакисову одлуку.
Бивши премијер Алексис Ципрас описао је Мицотакисов приједлог као "акт одговорности" и најавио да ће његова љевичарска Сириза подржати Сакеларопулову и гласати за њу у парламенту.
Подршка је стигла и из странке лијевог центра Кинал, па је Сакеларопулова изабрана 22. јанура великом парламентарном већином са 266 гласова од укупно 300 посланика, што су многи у Грчкој видјели као политички благослов с обзиром да је за потврду номинације потребна већина од 200 гласова.
Професор на Правном факултету Универзитета у Атини Аристидес Хацис каже да је Катерина Сакеларопулу била сјајан судија и тврди да ће она бити способна да створи консензус када буде потребно, јер је либерална у најширем значењу ријечи, и страначки неутрална.
"Она је веома важна за грчку политику, али најважније је да је она племенита особа која има снажан осјећај емпатије и одличну моћ запажања", рекао Хацис, преноси Јуроњуз.
"Као предсједница Грчке, она ће на прави начин престављати нашу Републику. Иако нема право вета, она ће имати симболичку моћ. Уосталом, као предсједница, она ће моћи, ако буде хтјела, да нанесе озбиљну штету влади ако је изложи критици или оспори њену политику", закључио професор Хацис.
Према писању британског Индипендента, нова грчка председница одредила је своје политичке приоритете.
"Земља је у тешком стању и пред изазовима 21. вијека. Ту спадају финансијска криза, климатске промјене, масовне сеобе становништва и последично хуманитарна криза, ерозија владавине права и све појавне форме неједнакости и изопштености", изјавила је нова грчка предсједница Катерина Сакеларопулу.
ЕУ је поздравила избор Катерине Сакеларопулу на положај предсједнице Грчке, а предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је констатовала да њен избор "показује да Грчка иде напред, у нову еру једнакости".
Нова предсједница Грчке била је доскоро предсједница Државног савјета, највишег правног тијела у Грчкој.
У Француској је школована за експерта уставног права и за заштиту животне околине.