Градоначелник Лондона: За Први свјетски рат крива је агресивна Њемачка

Градоначелник Лондона Борис Џонсон рекао је да је тужна, али непорецива истина да је Први свјетски рат, са свим својим убиственим ужасом, највећим дијелом резултат њемачког експанзионизма и агресије. Џонсон је у ауторском тексту под насловом "Њемачка је почела Велики рат, али љевица не може да поднесе да то каже" за британски лист "Телеграф", критиковао […]

петак, 10 јануара, 2014 / 08:05

Градоначелник Лондона Борис Џонсон рекао је да је тужна, али непорецива истина да је Први свјетски рат, са свим својим убиственим ужасом, највећим дијелом резултат њемачког експанзионизма и агресије.

Џонсон је у ауторском тексту под насловом "Њемачка је почела Велики рат, али љевица не може да поднесе да то каже" за британски лист "Телеграф", критиковао лабуристе за покушај минимизирања улоге Њемачке у Првом свјетском рату и приписивање кривице Србији за његов почетак.

Он је оцијенио да је на стогодишњицу Првог свјетског рата, више него икада раније, веома важно да се према истини односи са поштовањем.

"Један од разлога због којих сам конзервативац јесте да, на крају крајева, једноставно не могу да поднесем интелектуалну неискреност љевице… Чињеница је да Лабуристичка партија вјерује да није пристојно да се то помене", навео је Џонсон.

Он је рекао да је страначки портпарол за ресор образовања Тристрам Хант недавно, у чланку за "Обзервер", кривицу за Велики рат мистериозно пребацио на Србе.

"Хант је у тексту, који заслужује Нобелову награду за глупост, мистериозно уперио прст у Србе. Оптужио је Русе. Оптужио је Турке због тога што нису успјели да сачувају Отоманско царство, а у једном тренутку сугерисао је да смо преоштри према ратоборној јункеровској класи", истакао је Џонсон.

Градоначелник Лондона наглашава да је "Њемачка била та која је погурала Аустрију да крене у рат против Србије, објавила рат Русији 1. августа 1914. године, закључила да је неопходно извршити инвазију на Луксембург и Њемачка је била та која је активирала план ‘Шлифен’, развијен 1905. године, и послала своје трупе да се пробију кроз неутралну Белгију у Француску".

"Зашто је било неопходно да се некакав лом у Сарајеву прошири инвазијом на Француску, побогу? Није било потребно. Покретачка сила иза тог покоља била је жеља њемачког режима да изрази судбину Њемачке као велике европске силе и да стекне престиж и међународни углед који долази са статусом царства.

Зато је Тирпиц стално повећавао њемачку флоту – упркос напорима Британије да се оконча трка у наоружању. Зато су покушали да застраше Француску слањем ратног брода у Агадир 1911. Године. Да сумирамо, због тога су милиони умрли у рововима западног фронта и на другим мјестима – укупно њих 15 милиона", подсјетио је Џонсон.

Према његовим ријечима, још већа трагедија за Њемачку и остатак свијета била је у томе што се двадесет година послије окончања тог конфликта појавио још један њемачки лидер који је одлучио да обнови суштински исти војно/политички циљ – масивну експанзију њемачког утицаја у Европи и шире.

"Иако је Хитлер био гаднији и већи милитариста од Кајзера, није случајност што је примијенио веома сличан план – прво да се елиминишу Француска и мање земље, а потом да се удари на Русију", навео је Џонсон.

Он је нагласио да је у оба рата, у борби против тих болесних амбиција, животе изгубило много Британаца, војника и цивила.

"У суштини, они су се борили на страни деснице и не треба да буде забрањено да се та чињеница изговори. Други свјетски рат произашао је неумољиво из Првог, а у оба рата, плашим се да терет одговорности највећим дијелом почива на њемачким раменима. Не треба да буде забрањено да се та чињеница данас изговори – не само због истине, него и због Њемачке у 2014. години", наводи Џонсон.

Он је оцијенио да је "Хант крив због тога што прича потпуне глупости, те да се испод његовог смушеног лупетања о `вишеструким историјама` налази оно за шта он замишља да је љубазност".

"Сви желимо да замишљамо Њемачку каква је данас – дивна, мирољубива, демократска земља и један од наших највећих пријатеља и партнера у свијету; земља са импресивним технолошким достигнућима; мјесто без премца када је ријеч о културном богатству и цивилизацији. Оно што Хант не схвата у свом пробирљивом љевичарском заваравању, јесте да он вријеђа огромна духовна остварења савремене Њемачке", оцијенио је Џонсон.

Према његовим ријечима, Нијемци су данас такви какви јесу зато што су искрени према себи самима и зато што су у посљедњих 60 година пролазили кроз агонију признавања ужаса који су починили и они то не гурају под тепих.

"Они не оптужују Србе да су криви за рат од 1914. до 1918. године. Они не оптужују ни Русе, ни Турке. Они знају какву су цијену платили због милитаризма 20. вијека. Они не покушавају да ублаже или подијеле кривицу за конфликт. Они су то покушали у тридесетим и знају да тај пут води у лудило. Нијемци знају истину о свјетским ратовима и о својој улози. Они су то научили и промијенили су се. Било би катастрофално ако би та истина данас била замућена", оцијенио је Џонсон.

Ако Тристрам Хант, каже Џонсон, озбиљно негира да је њемачки милитаризам био у коријену Првог свјетског рата, онда он није права особа за посао који обавља, ни у опозицији, ни у влади и треба да поднесе оставку, а ако то не негира, онда треба дати појашњење.