Грађанско прегласавање Срба

Иако је Министарство финансија при Савјету министара БиХ преко пола године радило на приједлогу буџета, а Фискални савјет заказивао чак три сједнице, хрватски и бошњачки члан Предсједништва, за само двадесет минута, увећавају буџет за двјеста милиона!

понедељак, децембар 15, 2008 / 16:53

Пише: Радован Ковачевић

Док широм планете и економски најразвијеније земље покушавају изнаћи најштедљивије буџетско рјешење, Харис Силајџић и Жељко Комшић се настављају бавити простом математиком. Кажу, два је увјек више него један, а поготово ако су на једној страни два грађанина, а на другој један Србин.

Прегласавање у овој земљи није ништа ново, али ријетко када није увод у неку озбиљну кризу. Уосталом, прегласавањем смо и доведени у ситуацију да нам је асоцијација за предратни период рушење берлинског зида, иако тај чин остатку континента представља посљедње чупање ратног корова. То наравно није никакав разлог да "грађански оријентисани" политички представници "већег бх ентитета" помисле да би за вођење озбиљне државничке политике могло требати и нешто више од просте математике.

Иако се и Харис Силајџић и Жељко Комшић свесрдно залажу за укидање ентитетског гласања, линија ентитетског разграничења на сједницама Предсједништва БиХ за њих упорно остаје црвена линија. Линија која не смије бити дирнута. Тако је било и недавно, када је на дневном реду био приједлог буџета БиХ. Иако је Министарство финансија при Савјету министара БиХ преко пола године радило на поменутом приједлогу, а Фискални савјет заказивао чак три сједнице како би се његови чланови усагласили и пред Предсједништво послали, свима прихватљиво рјешење, исход сједнице Предсједништва био је крајње неочекиван. Приједлог Савјета министара од 1.436.894.000 КМ, бошњачком и хрватском члану Предсједништва дјеловао је исувише минималистички, тако да су га они, за само двадесет минута, одлучили допунити са још "скромних" двјеста милиона.

Предсједавајући Предсједништва БиХ, Небојша Радмановић, који је и овом приликом прегласан, одмах је реаоговао и поступак својих колега оцијенио као незналачки и расипнички. Наравно, указао је и да се ради о сасвим неоснованој одлуци која би могла изазвати бројне проблеме.

Прво морамо узети у обзир да је актуелни буџет БиХ за текућу годину тридесет одсто мањи од предложеног за наредну. Сада на истеку године буџет је искориштен тек нешто мање од шездесет одсто, што директно значи да у наредну годину треба да пренесемо више од сто милиона КМ. Даље, од тих двјеста милиона за колико су два члана Предсједништва повећали буџет, скоро пола од тог износа, тачније нешто више од деведесетседам милиона намијенили су Министарству за људска права и избјеглице,за програм повратка. Ако узмемо да је поменуто министарство у овој години искористило само једанаест одсто од предвиђеног, или нешто више од четири милиона, цијела ова прича постаје крајње јасна.

Поменимо још, да су поред већ поменутог, од Силајџић-Комшић креације буџета највише профитирали Министарство иностраних послова Силајџићевог пулена Свена Алкалаја, али и министарство до којег је Комшићу највише стало, Министарство одбране.

Овакав приједлог буџета највише штети грађанима и Федерације и Републике Српске, јер би реализацијом овог приједлога дошло до директног стварања дефицита у ентитетским буџетима.Уколико узмемо у обзир да су средства из буџета БиХ намијењена само за материјалне трошкове и основне капиталне издатке, као и за исплаћивање плата запосленим у институцијама БиХ, а да се комплетан социјални и развојни аспект финансира из ентитетских буџета, можемо само претпоставити до каквог колапса ова политичка игра може довести.

И најнеупућенијим је јасно да ова рашомонијада Силајџића и Комшића, послије катастрофалног резултата њихових партија на локалним изборима и политичког договора побједника истих у Оџаку, представља очајнички покушај дављеника да се хватањем, макар и за оштар трн, очува у животу. То постаје још јасније када узмемо у обзир да овај пут и међународна заједница отворено подржава тројку СНСД-СДА-ХДЗ, која осокољена побједом на локалним изборима жели да рашчисти ствари и на вишим нивоима власти.

Управо из те политичке тројке све се гласније може чути да је једини начин да Силајџић и његова партија, у нову годину уђу као чиниоци власти, управо сама нова година, односно новогодишњи и божићни празници. Наиме, све је мање тајна, а све више дио свакодневног политичког вокабулара да ће се на удару први наћи Свен Алкалај,"Јевреј хрватске националности" и ударна спољнопилитичка игла Хариса Силајџића. Сценарио овог политичког раскида одмах потом предвиђа "црвени картон" Силајџићевој СБиХ на свим нивоима власти.

Свима је јасно да је ово једини начин на који се може осигурати, да "прудски труд" не буде узалуд. Једини проблем реализацији овог пројекта јесте Тихићев страх да Силајџић радикалном и деструктивном политиком не би поново вратио нешто од свог политичког рејтинга. Посљедњи пут, када је оборио тзв. "априлски пакет" уставних промјена, то му је пошло за руком и управо из тог разлога се данас и налази у Предсједништву, док се Тихић морао задовољити мјестом у Дому народа БиХ.

Ипак, све су индиције да ће до овог политичког раскида, уз помоћ међународне заједнице, доћи. На тај начин би побједници локалних избора могли преузети комплетну одговорност за вођење ове земље, а уједно се рјешити и највећег баласта на своме броду.

Једино би Радмановић, без обзира на распоред столица за предсједничким округлим столом, био осуђен на Сизифов камен, тежак тачно двије године.



Оставите одговор