Гордана Скендерија: Хрватска коначно има Оскара!

Овако су реаговали хрватски медији по сазнању да је Хрватска туристичка заједница постала добитник прве награде на берлинском сајму туризма. Зашто овакав наслов у Фронталу, у Републици Српској? Једноставно да би показала што добијање такве награде значи у туристички високо развијеној земљи као што је Хрватска и како се према њој односе, те шта је […]

уторак, март 13, 2012 / 06:17

Овако су реаговали хрватски медији по сазнању да је Хрватска туристичка заједница постала добитник прве награде на берлинском сајму туризма.

Зашто овакав наслов у Фронталу, у Републици Српској? Једноставно да би показала што добијање такве награде значи у туристички високо развијеној земљи као што је Хрватска и како се према њој односе, те шта је значила у Републици Српској и како се иста понијела према Туристичкој организацији Републике Српске (ТОРС-у) и директорици Гордани Скендерија прије три године када је спот „Љепша Српска“ добио двије друге награде.

Сајам туризма у Берлину (ITB-Berlin )је најјачи туристички сајам у свијету и добијање било какве награде на том сајму заиста је равно Оскару у филмској индустрији.

Мало историје великог догађаја

ITB-Berlin – Међународна туристичка берза позната широм свијета као и “top” сајам за глобалне туристичке индустрије и највећи шоу за приватна путовања посјетилаца. ITB-Berlin генерише промет од око 5 милијарди € за само пет дана. Скоро једна трећина туристичких излагача долази из иностранства који желе да сазнају све о најновијем развоју туристичког тржишта и доврше пословне понуде. Почело се на 580 м2 а сада је излагачима на располагању читавих 150.000 м2.

Све је почело давне 1966. године. До 1990. године на сајму у Берлину се сваке године промовисала и туристичка понуда бивше Југославије. На том сајму су се довршавали уговори за долазак иностраних гостију на Јадран, а оно лежајева што би остало нудило се домаћим агенцијама на тада незаобилазној „Сарајевској берзи“ која се одржавала у Сарајеву половином марта.

У Хрватској знају вриједност награде

„ Das Goldene Stadttor” (Златна врата града) је натјецање у промовисању туризма кроз туристички филм, спот, брошуру које је имало своју премијеру 2001. године.

Ове године је било 9. издање натјецања. Добитник прве награде у категорији музичких видеа је Хрватска туристичка заједница са туристичким филмом који уз љепоте Хрватске нуди и „Оду радости“ коју свира свјетски позната виолончелисткиња Ана Руцнер, а све под слоганом „ Хрватска – нова туристичка звијезда Европске уније“.

Данашњим прегледом Google-а може се видјети како је то примљено у Хрватској. Нема медија, политичког, економског, забавног, стручног, који није то ставио као ударну вијест, под насловом : Туристички Оскар Хрватској туристичкој заједници. Исто тако, нема нити једног текста гдје се не помиње господин Нико Булић, директор Хрватске туристичке заједнице.

Како је то било у Републици Српској 2009. године?

Република Српска је први добитник те награде са територија бивше Југославије. Шта је то у туризму Републике Српске што може стати уз бок високо софистицираног свјетског туризма и што је могло довести до освајања тако велике награде, у односу на друге? Будимо искрени и рецимо: СКОРО ПА НИШТА!

Али, ја сам знала када и како то „СКОРО ПА НИШТА“ понудити на велико свјетско туристичко тржиште и направити промоцију Републике Српске као ентитета и самосталне туристичке регије у оквиру БиХ.

Први такав излазак у Загребу у септембру 2008. године резултирао је добијањем Прве награде за иностраног излагача за поставку славског стола и промоцију првенствено православног националног блага, те националног блага остала два народа и националних мањина. Умјесто да добијем похвале за ту награду од стране министра Предрага Глухаковића и предсједника УО Здравка Лукића оптужена сам да сам непотребно утрошила десетине хиљада марака и завршила сам на кардиоваскуларном одјелу КБЦ-а.

Прилика за други велики излазак у свијет показала се почетком 2009. године. На сајту берлинског сајма сам видјела да је отворен конкурс за туристичке филмове, спотове, брошуре. Истог дана сам се јавила одговорном лицу и пријавила Републику Српску, иако још нисам знала чиме би се могли представити. Одједном ми падне идеја: „ Па ми имамо спот „Љепша Српска! То је то!“

Познато је да је тај спот осмислио Биро за односе с јавношћу Владе РС у сарадњи са композитором Мирославом Јањанином. Али, познато је и то да је исти служио за поклон члановима делегација које долазе у Владу РС. Добила сам сагласност од госпође Вере Сајић да могу пријавити спот и тада почињу мукотрпни дани борбе са министром Глухаковићем за добијање средстава за одлазак на сајам. Док сам се ја борила за финансије комуникацију са организатором повјерила сам сараднику који је, за разлику од високообразованих географа-туризмолога, могао комуницирати на два свјетска језика.

Дани пролазе, приближава се дан отварања сајма, а ја још нисам успјела добити нити основна финансијска средства. Једноставно, министар Глухаковић, страхујући да би се и овај пут могла вратити са неком наградом ( за Републику Српску, не за мене!), никако да уплати скоро ништавних 10.000.- КМ што је био минимум за пријаву, лет и смјештај представника ТОРС-а. Захваљујући госпођи Вери Сајић средства су уплаћена у петак, а сајам се отворио у понедјељак. Зашто су нас толико чекали? Вјероватно јер су из телефонских разговора схватили да се ради o двоје људи којима је стало до промовисања Републике Српске на једном таквом догађају. Како ми је било важно да се промовише Република Српска, а не ја лично, послала сам стручног сарадника у Берлин. Ја сам већ раније била учесник тог сајма.

Говорила сам увијек да је спот као најљепша хаљина која стоји у ормару и види се само када се отворе врата ормара. Потребно је прошетати је градом да је сви виде. То сам ја учинила са спотом „Љепша Српска“. И добила Оскара! И то два, сребрна.

Од Оскара до отказа!

Шта сам ја лично добила за награду? Разрјешење са мјеста директора ТОРС-а и касније отказ у ТОРС-у јер сам постала технолошки вишак. Што ће туризму Републике Српске образовани полиглота и једини дугогодишњи туристички радник са Јадрана (у предузећу у којем сам радила имала сам 9.000 лежајева са 3 и 4 звјездице на располагању, а та бројка још увијек није постигнута у читавој Републици Српској) кад има боље рјешење -купца факултетских диплома којем ни српски језик не иде баш најбоље.

Конференција за штампу

Јутро након освајања награда министар Глухаковић се појављује у емисији „Јахорина с љубаву“ и хвали се својим доприносом!?

Влада РС је сазвала конференцију за штампу на коју мене нико није позвао и на којој се ТОРС уопште није поменуо. Поменуо ме је, незванично, господин Јањанин, не баш позитивно, не знајући да сам ја тражила да он буде члан делегације за Берлин. Сви други су били заслужни за освајање награда осим мене која сам све учинила да би награде стигле у Републику Српску.

РТРС са конференције преноси ријечи Премијера Милорада Додика који наглашава „да награде припадају Републици Српској и да су у Српској мало примјећене; да нисмо имали никакво лобирање у Берлину и да је побиједио квалитет“. Сада се примјећује и одлазак в.д. директора ТОРС-а на „гулаш пикнике“, а тада нико са директором ТОРС-а није обавио разговор. Лобирање сигурно нисмо имали јер су за то потребна велика новчана средства а по ријечима предсједника жирија побиједила је жеља малог народа да се снимањем оваквог спота сврста међу туристичке дестинације које треба видјети.

Госпођа Сајић каже да је утрошено само 30.000 КМ за читав посао, као и: "Лијепо је у Берлину било бити из Републике Српске“. Кажу да је за хрватски спот утрошено милион и по куна (непровјерено) а за наш је утрошено укупно 40.000 КМ (тачно). То говори да се, ако се хоће, и са малим новцем може много учинити.

Да, лијепо је бити из Републике Српске и не само у Берлину! Зашто се сада не иде у Берлин или друге иностране сајмове као Република Српска? Одговор је јасан, нема Гордане Скендерија која би се бавила тим не баш лаким послом. Колико само треба рада да би се осмислио самостални штанд који ће привући посјетиоце знају они који су самном радили на сајму у Загребу. Али и њима више одговара данашњи начин рада. Најлакше је телефонски назвати Сарајево, ставити пропагандни материјал у кола и отићи на све могуће иносајмове као сателит Туристичке заједнице Федерације БиХ и онда у Извјештај о раду ТОРС-а побројати све посјећене сајмове. Али, гдје је ту Република Српска? НЕМА ЈЕ. На сајмовима постоји само Босна и Херцеговина.

ТОРС на сајмовима

„Tour salon 2011” – Пољска

Представници из Републике Српске своју понуду представиће на штанду Спољнотрговинске коморе БиХ, саопштено је из ТОРС-а.

„F.re.e. 2012” – Минхен

Ове године, заједно са Туристичком заједницом Федерације БиХ, на штанду Босне и Херцеговине, туристичку понуду ће представити Туристичка организација Републике Српске и Туристичка организација Града Бања Лука.

Међународни сајам туризма у Берлину, 2011. и 2012.

Ове године, заједно са Туристичком заједницом Федерације БиХ, на штанду Босне и Херцеговине, туристичку понуду ће представити Туристичка организација Републике Српске, Туристичка организација Града Бањалука и Бања Врућица, Теслић.

(скинуто са сајта ТОРС-а)

И тако даље …………

И на крају да напоменем. Овај текст није ламент нада мном и мојом судбином, ово је ламент над туризмом у Републици Српској који оваквим бирањем кадрова који га воде нема никакве будућности.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор