Горбачов: Запад је преварио Русију
Последњи председник Совјетског Савеза Михајл Горбачов сматра да је Запад осамдесетих и деведесетих година прошлог века заправо лагао Русију када су њихови лидери обећали да се НАТО неће ширити на исток. У телевизијском интервјуу чије изводе преноси агенција Итартас, Горбачов је оценио да су, кад је реч о Западу, само Немци остали доследни, док су […]
Последњи председник Совјетског Савеза Михајл Горбачов сматра да је Запад осамдесетих и деведесетих година прошлог века заправо лагао Русију када су њихови лидери обећали да се НАТО неће ширити на исток.
У телевизијском интервјуу чије изводе преноси агенција Итартас, Горбачов је оценио да су, кад је реч о Западу, само Немци остали доследни, док су Сједињене Државе започеле рушење договора, који су били основ за изградњу другачијег света.
"Отац" перестројке је на питање да ли сматра да су га западни партнери обманули у вези са својим плановима у Источној Европи закључилио да као што постоји "поштена политика", тако постоји и "варљива политика".
Ti si najveći zločinac, izdajnih i hulja u istoriji ruskog naroda. Trebali su te objesiti zajedno sa Jeljcinom na Kremlju 1991. godine zato što se rasturio državu.
Da Gorbačov nije rasturio SSSR, Jugoslaviji Zapad i SAD ništa ne bi mogli.
Вазда се у нашем народу говорило „јебеш Србина којег Турчин хвали“, аналогно, јебеш Руса којег Швабо хвали. Сјећамо се еуфорије око Горбачова, запад се растопио, мали Швабови су почели, ко бива, због њега да уче руски, па признања, блабла, све док чика Михаил није урадио оно што ни Вермахт, ни НАТО у вријеме хладног рата заједно нису могли, а то је, разјебавање СССР-а.
Срби, хвала Богу, из тога ништа нису научили, па су, ко мухе на говно, летили да подрже дашак свјежег вјетра. Иако нас је тај дашак свјежег вјетра одувао на ниво првобитне друштвене заједнице, на казан, а да смо у 21.-ом вијеку подсјећа нас само енорман дуг банкама и ММФ-у, Срби се поново пале, и то највећом жестином, на Вучића и гробаризам, који су предмет хвале и свеопште подршке оних који од СНС-а очекују да уради оно што ни санкције, ни бомбардовање ни сви притисци до сада нису успјели, а то је да угасе свјетло у Србији. За то су их створили.
ostao bez fabrike (mozga)
znaš onu, da baba ima k. bila bi deda?
ili, šbb kbb?
e u toj paralelnoj stvarnosti, ti si i dalje udbaški isljednik, primaš lovu za nerad, partijske sastanke, palamuđenje i uhođenje ljudi. poneko predavanje (takođe bez mozga), prepišeš koji redak od nacvrcanih kolega sa Lomonosova i tako to
takve seratore i demagoge je trebalo povješati, kako u Rusiji, tako i u bratskoj Jugoslaviji, ali jebiga, preživjeli ste, pa je smjer emigracije zapad, a ne istok
inspektore, šta će tek da ti rade malo akcionari, čujem da su hteli da te pretuku.
Šta ti uostalom znaš o dešavanjima krajem 80-ih i početkom 90-h kad si tada kao klinac igrao u pesku klikera.
Već su i BL izašle moje knjige o globalisitčkim strategijama i rušenju istočnogo bloka, uzmi pa pročitaj.
Bomba zapadizacije koja je eksplodirala u Rusiji, izazvala je u njoj ranije nečuvena pustošenja ne samo u sferama državnosti, privrede, ideologije i kulture, nego i u samom ljudskom materijalu društva. U takvim razmerama u takvim rokovima to do sada još nije uspeo učiniti ni jedan osvajač, i ni sa kakvim oružjem. Namenjena (po zamisli pronalazača) za uništavanje komunizma, „bomba zapadizacije“ se u praktičnoj primeni pokazala neizmerno moćnijom: ona je razorila jake viševekovne veze ljudi, još nedavno druge supersile planete i pretendovala na ulogu hegemona svetske istorije, do samih njegovih opšteljudskih temelja, koji nemaju veze s komunizmom. Nišanili su u komunizam, a ubili Rusiju.
jebeš zemlju gdje takve budale dođu u poziciju da nekog podučavaju B-)
Мали акционари неће никога тући,сем корумпираних судија и тужилаца,а ови што хоће да бране не одбрањиво могу се само сагнути на усмени,можда и прођу.
ne odbranjivo zajedno, ne odvojeno
1. razred osnovne
lopatu u ruke
B-)
Bojim se da je percepcija „Zapada“ kao jedne homogene ili jedinstvene cjeline poprilično pogrešna. Ukoliko još, k tome, poistovjetimo Njemačku i SAD zasigurno ćemo izvesti pogrešne zaključke.
U odnosu na Gorbačova treba shvatiti da, ako je stvarno vjerovao američkim obećanjima, je stvarno naivan. Amerikanci su strategiju prevarne diplomatije učili od Britanaca i okvirno to funkcioniše po principu – očekuj sasvim suprotno od obećanog. Na drugoj strani, voljeli mi njih ili ne, njemačka diplomatija je dijametralno suprotna. Gorbačov je svojevremeno pomogao njemačko ujedinjenje i to je njegovoj zemlji donijelo višestruke koristi. Danas Njemačka i Rusija međusobno trguju u uznosu od 72o milijardi godišnje i Rusija na tom „Zapadu“ zasigurno nema pouzdanijeg partnera.
No, moram se dotaći jedne mnogo važnije dimenzije političkih odluka Gorbačova, a tiče se raspada SSSR-a. Danas je lako biti „general poslije bitke“, a ko je od nas mogao i naslutiti kakve promjene će nastupiti u globalnim odnosima. Međutim, moramo shvatiti da je tadašnja američka strategija razbijanja saveza zemalja Istočnog bloka okvirno bila bazirana na izazivanju unutrašnjih sukoba. Ti sukobi su planirani na dva nivoa: prvi, na ideološkom planu, komunističko-antikomunističkih sukoba, te, drugo, na etničko-vjerskom planu, između različitih etničkih i vjerskih zajednica. Jedini, pa i ispravni put, za tadašnju Rusiju bio je predupređivanje takvih sukoba. Ideološki sukobi su jednostavno izbjegnuti tako što je ukinut jednopartijski komunistički sistem, dok su etnički sukobi izbjegnuti tako što je većini etničkih zajednica dozvoljeno mirno otcjepljenje. Jeste Rusija tada pala „na koljena“, prestala bitisati kao svjetska sila i proživjela tešku tranziciju, ali je nesporno opstala i izbjegla krvoprolića. Današnja Rusija, okrenuta primarno sopstvenim interesima, svakodnevno napreduje i razvija se „na zdravim osnovama“. U tom pogledu Njemačka je zasigurno značajno pomogla ruskom razvoju i dostizanju današnje pozicije.
Na kraju moram istaći kako sam, najčešće slijedeći druge, godinama i sam smatrao Gorbačova „izdajnikom“, no, kako vrijeme odmiče i kako se situacija sa početka 90-ih sve više razjašnjava, time sve više shvatam i poziciju Gorbačova i njegove tadašnje odluke. Sve više sam ubijeđen da će Gorbačova jednog dana istorija „ovalifikovati“ kao pozitivca i vizionara. Tu bih kao primjer naveo „druga Staljina“. Decenijama je čovječanstvo, pa i sam ruski narod, Staljina percipirao kao zločinca, monstruma. Međutim, u današnjoj Rusiji Staljina ponovo gledaju kao pozitivca i spasioca ruskog naroda i države. Naime, nakon Oktobarske revolucije Rusijom su dominirali razni avanturisti, anarhisti, idealisti, internacionalisti i ini „pobornici globalnih ideala“. Njih očuvanje ruske države nije ni doticalo kao tema, a kamo li da su težili ka tome. Staljin je, po preuzimanju vlasti, došao do dileme: da li buduće političko djelovanje usmjeriti ka očuvanju države ili ka širenju komunističke internacionale (dvije međusobno suprostavljene opcije). Staljin se odlučio za očuvanje države i to je uzrokovalo poznate „čistke“ nad protivnicima takve politike. Kako to kaže Denis Kuliš – razne radikalne idealiste koji su u to vrijeme dominirali jedino se moglo pobiti i pozatvarati, jer sva druga „rješenja“ su bila čista utopija. Jeste da Staljinove „metode“ na prvi pogled djeluju monstruozno, međutim, u to vrijeme ni druge velike vođe nisu bile mnogo bolje od njega. Uostalom, a zar i danas postoji nekakva razlika po pitanju 2kulta vođe“. Pa pogledajte samo ovog „našeg“.