Горана Златковић: Природа је наша туристичка предност
Министар трговине и туризма у Влади Републике Српске, Горана Златковић, у интеврјуу за Фронтал више говори о овој другој области ресора, таман на прелази зимске у љетњу туристичку сезону. Били сте на сајмовима у Тел Авиву, Берлину, Београду. Колико се Република Српска препознаје као туристичка дестинација у свијету? Најзначајније сајамске посјете у току ове године, […]
Министар трговине и туризма у Влади Републике Српске, Горана Златковић, у интеврјуу за Фронтал више говори о овој другој области ресора, таман на прелази зимске у љетњу туристичку сезону.
Били сте на сајмовима у Тел Авиву, Берлину, Београду. Колико се Република Српска препознаје као туристичка дестинација у свијету?
Најзначајније сајамске посјете у току ове године, свакако су остварене у Тел Авиву, Берлину и Београду. Кроз учешће на сајмовима увидјели смо да постоји велики број заинтересованих туриста за посјету нашој земљи, што свакако треба искористити. Република Српска је нова туристичка понуда на тржишту, стога је и интересантна потенцијалним посјетиоцима.
У то смо се увјерили и посјетама на наведеним сајмовима, гдје смо уочили запажено интересовање туриста за дестинацијама у Републици Српској. Посјетиоцима штандова на наведним сајмовима презентовани су природни, културно–историјски и остали видови туристичких потенцијала Српске.
Конкретно, на Међународном сајму туризма „ИМТМ 2012“ у Тел Авиву, штанд Републике Српске, и поред 300 излагача из Европе, Јужне Америке, Азије, био је међу најпосјећенијим, како од стране потенцијалних туриста, тако и од израелских туроператора. Интересовање је показано за дестинације које су погодне за авантуристички, бањски и планински туризам. У наредном периоду очекујемо посјету министра туризма Израела и израелских туроператора код нас. Исто тако, посјета сајму туризма у Берлину, водећем свјетском сајму туризма, на којем је ове године било присутно преко 11.000 излагача из преко 180 земаља свијета, јасно говори колики значај има за представљање Републике Српске.
На сајму туризма у Берлину добили сте међународно признање, о чему је ријеч?
На Сајму туризма у Берлину добила сам међународно признање "PATWA International Achiever Award" за рад жена у туризму, које ми је додијељено од стране Пацифичког удружења путописаца – PATWA и Свјетске туристичке организације (UNWTO), за допринос појединачном развоју туристичке области на глобалном нивоу. Добијање овог признања на дан обиљежавања Свјетског дана жена, доказ је да мој досадашњи рад као министра туризма има резултате који се препознају, али то видим и као обавезу за мој даљи рад на унапређењу туризма у Републици Српској. Добијање признања свакако је одличан начин да се промовише сама Република Српска на тако значајној манифестацији, којој присуствује преко 7000 акредитованих новинара и коју посјети преко 170 000 посјетилаца.
Колико се улаже у развој туризма и који су приоритети Министарства у овој години?
Према плану Буџета Министарства трговине и туризма за 2012. годину финансијска средства у износу од 5.000.000,00 КМ намијењена су за финансирање пројеката из области туризма у складу са процедуром прописаном подзаконским актима Министарства, као и за финансирање пројекта „Андрићград“ Вишеград, како је то планирано Економском политиком Републике Српске за 2012. годину.
Министарство трговине и туризма сваке године расписује Јавни конкурс за финансирање пројеката из области туризма. Такође, осим финансијске подршке, Министарство израђује и низ подзаконских аката из свих области туризма како би кроз регулативу створило основу за њихов даљи развој.
Приоритети су развој омладинског, сеоског, планинског, бањског туризма и других видова туризма. Исто тако, приоритети су и раст обима туристичког производа, веће учешће туризма у БДП-у, већи девизни прилив, раст запослености, дугорочна заштита природног и културног наслијеђа, унапређен положај Републике Српске у односу на регионално окружење, прихваћен имиџ Републике Српске као сигурне дестинације и др.
На који начин Министарство може унаприједити развој туризма у Републици Српској? Који туристички производи су препознатљиви код нас?
У претходној години Министарство је израдило најважнија законска и подзаконска рјешења којима се уређују области туризма и угоститељства у Републици Српској. За ову годину је планирана израда сета правилника који се односе на законска рјешења донијета 2011. и 2010. године, а којима ће се детаљно уредити сви облици туризма са њиховим специфичним активностима. Такође, Министарство је прошле године израдило Стратегију развоја туризма Рeпублике Српске за период 2011-2020. година, која је предложила низ мјера за унапређење туризма, стога ће се ове године пажња посветити имплементацији тих мјера.
Поред тога, Министарство континуирано обавља категоризацију угоститељских објеката, као и лиценцирање туроператора. Сваке године издвајамо средства за учешће Туристичке организације Републике Српске на сајмовима у земљи и иностранству, у циљу што боље промоције туристичких потенцијала Републике Српске. У овој години наставићемо започете активности из 2011. године када је ријеч о развоју омладинског туризма у Републици Српској, а предвиђена је и обука туристичких водича.
С обзиром на то да Република Српска има посебне предности када је ријеч о свим облицима туризма у природи, сасвим је очекивано да су такве туристичке дестинације и најперспективније. Највише се истичу рурални, авантуристички и еко-туризам. Посебна пажња је усмјерена на рурални или сеоски туризам, јер су примјетна знатнија улагања у тзв.еко-села, а и Министарство је завршило све активности на законском регулисању ове области. Поред тога, наша два национална парка "Сутјеска" и "Козара", уз допуњавање одговарајућим садржајима, могу бити изузетно атрактивна за авантуристички туризам, као и планина Јахорина коју је потребно уредити да буде привлачна туристима током цијеле године, а не само у зимском периоду.
Као производи туристичке привреде Републике Српске издвајају се производи авантуристичког, спортско-рекреативног и бањског туризма. Дакле, то је рафтинг на Тари и Врбасу као препознатљив производ авантуристичког туризма, Јахорина као производ спортско-рекреативног и "Бања Врућица" као производ бањског и велнес туризма. У будућности као један културолошки производ, односно туристички производ који представља културу и традицију Републике Српске биће и Андрићград, који је у себи спојио и културу и туризам. Кроз овај туристички пројекат промовисаће се култура и културно наслијеђе Републике Српске.
Поред тога, планирано је стављање у функцију туристичког производа омладинског туризма, обука туристичких водича, те развој и унапређење сеоског туризма. Наравно, поред ових пројеката и планова, Министарство ће као и сваке године подржати пројекте из области туризма и наставити успјешну сарадњу са туристичким субјектима у Републици Српској. Такође, наставиће се и учешће у ИПА и другим програмима и фондовима за развој туризма у БиХ и Републици Српској.
Примјетно је да се у посљедње вријеме активно ради на развоју омладинског туризма у Републици Српској. Колико Република Српска може имати користи од овог вида туризма?
Министарство трговине и туризма је препознало омладински туризам као перспективан облик туризма у Републици Српској, будући да омладински туризам има највећи тренд раста у односу на све остале видове туризма на свјетском нивоу. Дакле, управо су млади људи до 30 година старости најчешћи путници свугдје у свијету. Недавно одржана Конференција "Јахорина – планина младих" дио је конкретних активности које Министарство, у сарадњи са Феријалним савезом Републике Српске и Туристичком организацијом Републике Српске, спроводи како би омладински туризам заживио у Републици Српској.
Дестинације попут Јахорине и националних паркова Сутјеске и Козаре погодне су за развој омладинског туризма, и оно што је потребно урадити је њихово обогаћивање садржајима који ће бити интересантни младим туристима. Министарство је опредијељено за унапређење развоја овог облика туризма и своје будуће активности усмјераваће у правцу давања подршке за све пројекте који буду од интереса за његов развој у Републици Српској.
Ljudi, o čemu je ovdje riječ?
O kakvim uspjesima priča? Rezultati čega? Ponuda Sutjeske? Prirodnih ljepota?
Rezultati rada u promocii turizma!?
OMG
Šta se ovo dešava? Ko koga ovde ….e?
Природа, природа, природа 😛
Погрешан приступ, не могу људи да пасу траву. Туризам треба снажну подршку у инфраструктури, промоцији, едукацији, смјештајним капацитетима.
Брига за животну средину, повезивање туризма са малим фармама, храном и још много тога.
А не да доведете људе у БЛ да гледају лизала око Бана Милосављевића па мало на околна брда, па опет у БЛ.
ааааааааааааааааа x-(
treba ubaciti i kutlurno-istorijski turizam.. zaštiti lokacije, napraviti programe koji se odnose na određene periode i/ili kulture, obučiti ljude, osmisliti suvenire, priče i to prodavati..nacionalne parkove treba, zaista, dodatno zaštiti..
Нисам стручњак за ову област, али на туризам гледам као на шведски сто. Понудити што што већи избор квалитних јела (туристичких понуда) и сигурно ће се наћи довољно сладокусаца (туриста).
rale brada, 10.04.2012. 12:43:58 [36922]
nemamo mi resurse za ponuditi što više jela odjednom – treba napraviti prioritete.. turizam se razvija eksponencijalno.. krene se od jednog proizvoda a onda se na njega „kače“ drugi, dopunjava se i „proširuje“ krug..na području RS postoje resursi ali zahtijevaju zaštitu, novac za konzervaciju, stručnjake, dodatnu edukaciju svih, dodatne zanate, itd..to je grana u kojoj zarada nije ni brza ni velika ali ima višestruk značaj..i za posjetioce i za domaće stanovništvo.. ono što ja primjetim kod nas je da se nije pomaklo mnogo od socijalističkog poimanja turizma: imamo „svoje“ „relikvije“ i samo njih prodajemo. (mada i taj socijalistički period treba prodavati jer. npr. kinezi kad dođu u Sarajevo samo traže da vide „gdje je Valter snimao film“ ali ga ne treba miješati sa drugim). zanemarujemo ostatke drugih kultura i perioda kao i neke sadržaje koji nama, možda, nisu bliski ali stranim posjetiocima su sasvim normalni..čini mi se da svima treba dobro odmicanje od istorije i emocija da bi se moglo pripremiti i skontati kako najbolje prodati ono što imamo.
Слажем се,видим да си много упућенији у ову област од мене.
Тачно, треба направити приоритете, а први је тај да туризам требају водити стручњаци из те и сродних области.
Овако имамо да су дипл.туризмолози полицијски инспектори, а ,рецимо, директор ТОБЛ-а пензионисано војно лице.
ha, ha.. ne mora to ništa značiti.. ja sam radila sa kriminologom koji je 25 godina u turizmu.. bio i predsjednih britanske i škotske turističke organizacije.. sve dok si spreman da pitaš i konsultuješ literaturu i stručnjake koji znaju – OK si..
aleks, 10.04.2012. 13:15:59
Да, није срамота не знати, срамота је не питати кад нешто не знаш. Извини што сам ти се обраћао у мушком роду, твој ник ме заварао.
Ова је још гора од оног брендомана Глухаковића. За туризам треба пара, много пара. А ми их немамо. Ништа од опјеваних пројеката није урађено. Једино ово са Кустом, јер човјек није неозбиљан да уз своје име прави фуле, па макар и туђе/ наше паре биле у питању. Јахорину не знамо да искористимо, викендице само што по стази нису почели градити. Мислимо да ће сад процвјетати етно села и слични дизниленди, након оног у Бијељини. Јој, јој
Госпођа министарка, можда је боље да сте остали у ВСТС, на мјесту потпредсједника или да замјените г. Селмана кад оде у Уставни суд.
За ову област сте некомпетентни.
Dobro znam ko i kako radi u ovom ministarstvu i jasno je da turizam, osim sam od sebe, nema šanse da se razvije uz ovakav „orkestar“