Горан Гачевић: Ми смо за јасно српско становиште, али не одбијамо "слојевите" Црногорце

Црногорска иницијатива "Ми знамо ко смо" основана је у октобру прошле године, а њен циљ је кампањска промоција српског наслијеђа и идентитета у Црној Гори пред попис становништва 2021.

петак, 5 фебруара, 2021 / 08:38

Попис становништва биће посебно занимљив у Црној Гори, као још један пресјек резултата процеса расрбљавања Црне Горе, те стања након препорода који је изазвало изгласавање закона који је ударао на СПЦ. Многи очекују да након попуштања антисрпске хистерије коју је као државну политику наметнуо ДПС и његови сателити, виде пораст броја оних који ће одбацити досадашњу принуду да се национално изјашњавају као Црногорци.

Без обзира на то, група младих људи је одлучила да почне са истицањем историјских докумената који свједоче да је српство неодвојиво од Црне Горе, што уједно демонтира и наратив о разликама или наметнутом идентитету који који је дошао из Србије. У самом имену иницијативе, Ми знамо ко смо, коју можете пратити на Фејсбуку, довољно је речено. Фронтал је разговарао са једним од оснивача иницијативе, Гораном Гачевићем, политикологом из Херцег-Новог.

Шта је најважније рећи за почетак о Вашој иницијативи? Како сте почели и како дјелујете?

Основани смо прилично спонтано, на такву идеју је дошла група млађих људи са друштвених мрежа, и за сада дјелујемо само на друштвеним мрежама. Пошто смо свјесни све озбиљнијег медијског потенцијала каквог посједују фејсбук, инстаграм итд, а будући да наши чланови имају доста искуства у вођењу популарних "мим" страница које се на сатиричан начин баве друштвено-политичким питањима, одлучили смо да покренемо један скромни онлајн пројекат у сврху афирмације српског националног идентитета пред предстојећи попис становништва.

На значај овог пописа указују неки интелектуални кругови из Србије. У чему је значај пописа за Вас?

Овај попис становништва је по много чему ванредан, првенствено јер долази након прве демократске смјене власти у црногорској политичкој историји. Већ је надалеко познато какву је климу по овом питању стварала бивша Ђукановићева власт. Поменимо само чињеницу да је српски језик говорила већина грађана Црне Горе у тренутку када је донесен устав по коме је службени језик црногорски, а српски тек један од оних у службеној употреби. Или, кад су у питању "теме од којих се живи", погледајмо само несразмјерност у запошљавању Срба у јавном сектору за вријеме бивше власти. Сад када је она историја, постижу се услови за један слободнији попис, лишен политичког притиска и националног инжењеринга једне хегемонијске партије и њених трабаната. Очекивано је да то региструју и српски интелектуални кругови изван Црне Горе које сте поменули, сасвим је легитимно да се српска држава, друштво и елита баве Србима у региону. Кад смо код тога, поздрављамо одлуку Владе Србије да на челу Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону постави француског хуманитарца и новог Рајса, Арноа Гујона.

Како су Срби и српски језик тренутно дефинисани у уставу?

Нажалост, никако, осим поменутог српској језика у службеној употреби, поред босанског, албанског и хрватског. Српски национ је образовао државу Црну Гору, међународно признату на Берлинском конгресу 1878, а по данашњем уставу тешко да би се могло закључити да он ту живи. Прије сто и кусур година Црногорска државна штампарија је издавала земљописне школске уџбенике у којима је стајало да је Црна Гора земља Срба, а пред изборе 2020. се на РТЦГ расправљало да ли је могућа инклузија Срба у црногорско друштво. То би био комитрагични расплет наше националне драме, а епилог ће, надамо се, бити нешто повољнији.

Да ли резултати пописа могу да промијене нешто у погледу права Срба у Црној Гори?

Држимо да могу, али о том – потом. Прво да се ваљано и објективно пребројимо први пут без режимских стега и последица по људе због властитог избора. Очекујемо да се позиција српског народа у Црној Гори значајно поправи у мандату нове владе. Проблем је што Срби у Црној Гори немају јединствен или приближно јединствен и дефинисан став у погледу своје националне позиције у овој држави, шта су они у Црној Гори и шта је за њих Црна Гора, па се то одражава на њихова национална права.

О томе ћемо нешто касније. Какве резултате очекујете? Да ли ће промјена политичке климе узроковати неке промјене у изјашњавању?

Не вјерујемо у неке револуционарне промјене у мислима људи, али свакако очекујемо побољшање резултата пописа из 2011. Након саге око црквене имовине, испоставило се да су тим законом Ђукановић и ДПС себи учинили медвјеђу услугу. Ослободили су једину енергију која је могла да им дође главе, то је она српска национална енергија, која их је на крају и срушила. Није ДПС пао због заробљавања институција, корупције, непотизма, веза с криминалом или било којом афером, него због напада на Српску цркву. Та енергија је расла у фази литија и експлодирала је на изборима, када су партије за које гласају Срби и просрпски орјентисани Црногорци узеле 7 мандата више него ДПС, што је до сада било незамисливо. Нова клима је и даље "опипљива" у ваздуху, надамо се да ћемо знати да је правилно каналишемо до пописа.

Шта говоре идеје да се попис одгоди или да се не наводе подаци о националности, језику и религији?

Да, то је предлог једне НВО и групе интелектуалаца присталица бившег режима. Уколико мотив није пандемија, а није, приједлог је бесмислен и недостојан опширног коментара. Замислите, попис може угрозити стабилност земље! Под репресивном хегемонијом ДПС-а није могао, јер су тада ствари држали под контролом. Сада када је влада хетерогена са разноврсним идеолошким чиниоцима, а у њој има и Срба, и Црногораца и Албанац, попис је "опасан", макар у оним "осјетљивим" рубрикама. Мишљења смо да то првенствено вријеђа националне Црногорце, јер се шаље порука да стабилност њихове националне заједнице зависи од једног аутократског режима, и да је њихова национална судбина везана за једну партију.

Изван Црне Горе многи су усвојили упроштену подјелу на Србе и Милогорце. Међутим, по досадашњим резултатима избора, очито је да је ДПС имао власт и у срединама у којима су Срби већина, док је губио у Будви и Котору гдје су већина Црногорци. Очито је да национална подјела није пратила политички избор?

У праву сте, категорија "Србин" није увијек била подударна с категоријом "Глас против ДПС-а". Рецимо, у Пљевљима гдје су Срби већина до скоро је владао ДПС на локалној разини (сад нико нема већину), а у Будви или Котору обрнуто. Разлог томе је што су приморске општине Боке привредно развијеније и самосталније од централе, па ДПС није имао полуге да их одржава под својом влашћу, док је у Пљевљима термоелектрана "златна кока" власти и горе много мање капитала улази са стране него на мору.

У последње вријеме се говори да у Црној Гори постоје "слојевити идентитети". Не само да има оних који кажу да су Црногорци који говоре српским језиком и вјерници су СПЦ, већ и не сматрају нужно да су појмови Црногорац и Србин антиподи. Чак и на попису имамо случајеве који су наводили баш тако, Црногорац – Србин или Србин – Црногорац, и тиме су постали "остали". Како објашњавате овај феномен?

То је природан феномен у земљи гдје се поред шире етничке свијести (Србин) гаји и политички идентитет (Црногорац), који није само завичајни (као Херцеговац) већ и државни, јер су Срби из Црне Горе ипак образовали модерну међународно верификовану државност. Ми афирмишемо чисто српско становиште, али прихватамо за "своје" све дуалисте, јер су они махом на нашој страни гледе најкрупнијих питања у којима се споримо с другом страном. Црна Гора по том питању није упоредива са БиХ, јер национална дистанца између Срба и Црногораца не постоји на свакодневном личном нивоу, расцјеп постоји само на колективном идејном нивоу кад се постави питање "Ко смо ми?". Онда је национална припадност дословно ствар избора појединца и та линија пресјеца безмало сваку породицу.

У склопу чињења црногорског језика посебним, смишљена су нова слова, акценти у јавном говору су све чуднији, јотовање све нападније… Колико је то дубоко узело маха, може ли опстати без притиска државних институција? Тачније, да ли има оних који планирају да тај пројекат наставе?

Политичко силовање филологије у Црној Гори није ухватило дубље корјене. Ако погледамо ваше колеге новинаре, на прстима једне руке могу се избројати електронски медији у Црној Гори који користе Чиргићеву веселу абецеду. То се није примило, можда дијелом и због негативне кампање са српске стране. Некако смо везали уз ту лингвистичку егзибицију комплекс ниже вриједности, па људи не желе да се идентификују с тим иако су национални Црногорци, и политички и културни сепаратисти. Имали су (ДПС) 20 година све полуге у министарствима науке, просвете и културе у својим рукама и резултати су слаби. Сад ће бити врашки теже, треба "изаћи на тржиште" са својим националним програмом. Неће више бити јавног сервиса или стратегије – један запослени, 4 говорника црногорског језика. Сада треба убиједити некога коме не нудите ништа да брани Чиргићев језик и Мирашеву вјерску заједницу, и да на томе базира свој идентитет.

Постоји велики спор у српском политичком тијелу, по питању статуса. Једни тврде да Срби морају бити конститутиван народ у Црној Гори и да је статус мањинског народа увредљив "јер ту земљу су стварали њихови преци ", док други тврде да је недефинисаност пут у асимилацију, и да је боље прихватити мањински статус, како би се из тога извукле повластице. На ком сте Ви становишту?

Да, оба стајалишта имају добро утемељену аргументацију. Моје стајалиште није стриктно одређено по овом питању, и по цијену да звучим патетично или демагошки, мислим да је далеко најзначајније да смо јединствени ма какав став заузели, јер смо тада далеко тврђи орах, и са својом бројношћу бисмо могли да избјегнемо сваки нови покушај наше мајоризације. То је литијска "славна револуција" доказала. Кад смо једно, побјеђујемо политичку мафију у изборној утакмици под њиховом организацијом.

За крај разговора, реците нам у неколико редова, зашто је за Вас вриједно борити се за опстанак српства у Црној Гори?

Идентитет је примарни ресурс заједнице. Он је кључна кохезивна сила која заједницу чини трајном скупином, а не случајно или привремено ad hoc сабраним појединцима. Њемачка култура или економија, примјерице, не би постојале о овом обиму да Нијемци немају свијест о себи као о Нијемцима. Дакле, културним и економским ресурсима претходи идентитетски. Често чујемо од оних који се залажу за јединствену БиХ да је национализам главни проблем опстанка Босне и Херцеговине, а чини се да је проблем опстанка управо његов недостатак – недостатак јединственог национализма који би повезао све три етније и конфесије у једну босанскохерцеговачку националну цјелину. Због те вриједности идентитета ми желимо да Црна Гора буде једна карика српске културе која егзистира у координатном систему Охрид – Сент Андреја и Хиландар – Трст. Алтернатива томе је ова "трансродна" Црна Гора, обескорјењена и обезличена, којој је генеза у комунистичкој револуцији и тај траг се види на сваком кораку, ма на које стољеће се позивали њени носиоци. Ми њој не видимо будућност, и не можемо је замислити без православног хришћанског назначења, Пећке цркве, ћириличног писма и српског језика као стожера њеног културног обрасца.