Голић: Планира се увођење јединственог модела легализације објеката

Процјењује се да је у Републици Српској око 81.000 бесправно саграђених објеката, а с обзиром да одређени број општина још није донио мјере за легализацију, ресорно министарство планира увођење јединственог модела легализације, уз низ погодности за локалне заједнице и социјално угрожене категорије становништва. "Даћемо времена локалним заједницама да покушају да ријеше питање легализације, јер је […]

понедељак, август 8, 2011 / 13:26

Процјењује се да је у Републици Српској око 81.000 бесправно саграђених објеката, а с обзиром да одређени број општина још није донио мјере за легализацију, ресорно министарство планира увођење јединственог модела легализације, уз низ погодности за локалне заједнице и социјално угрожене категорије становништва.

"Даћемо времена локалним заједницама да покушају да ријеше питање легализације, јер је то њихова надлежност и обавеза прописана Законом о уређењу простора и грађењу, иако су сви рокови за доношење одлука истекли. Уколико скупштине локалних заједница у догледно вријеме не донесу одлуке, мораћемо ићи или са посебним законом о легализацији или неким другим актом који би на јединствен начин ријешио ово горуће питање", рекла је Срни министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Сребренка Голић.

Она је нагласила да су процјене Министарства да ће легализација бесправно изграђених објеката у већини општина које су донијеле одлуке о начину легализације ићи споро због лоше економске ситуације и лошег одзива грађана.

"Уколико се наше процјене покажу исправним, вјероватно ћемо прописати и одређене погодности, а једна од опција о којој размишљамо јесте да се обезбиједе повољна средства за кредитно задужење локалних заједница из којих би оне субвенционисале легализацију искључиво стамбених објеката за социјално угрожене категорије становништва", истакла је Голићева.

Према њеним ријечима, кредитно задужење би вјероватно ишло посредством Инвестиционо-развојне банке РС или неке друге финансијске институције.

"Сви бесправни градитељи морају да плате накнаде, али морају се предвидјети субвениције за социјално угрожене категорије. Власницима бесправно саграђених објеката за становање који не спадају у социјално угрожене категорије били би обезбијеђени кредити, док би они који су бесправно градили објекте у комерцијалне сврхе морали да плате пуну цијену, у складу са законом", рекла је Голићева.

Она је подсјетила да је проблем даље бесправне градње у РС ријешен ступањем на снагу Закона о уређењу простора и грађењу, који не допушта грађење без прописаних одобрења и не познаје институт накнадне легализације.

То значи да су надлежни инспекцијски органи дужни да, одмах по сазнању да је започета изградња без прописаних одобрења, обуставе те радове, наложе инвеститору рушење и поврат нелегалног градилишта у првобитно стање, уз обавезан прекршајни налог за неодговорног градитеља.

"Али је сасвим друго питање легализације објеката који су изграђењи прије ступања на снагу овог закона", рекла је она.

Закон о уређењу простора и грађењу предвидио је обавезу општина да шест мјесеци након ступања на снагу овог закона донесу одлуке о легализацији бесправно саграђених објеката на свом подручју. Неке општине су те одлуке донијеле, али знатан број није.



Оставите одговор