Годишњица смрти Милоша Црњанског

На данашњи дан, 30 новембра, навршава се 35 година од смрти Милоша Црњанског (1893-1977) једног од највећих литерата у историји Српске књижевнсоти, преноси Танјуг.

Милош Црњански се сматра писцем који је најбоље, једном ријечју, описао тешку прошлост Срба, од времена инвазија Турака па до наших дана.

Његов роман "Сеобе", иако описује само једну епизоду из 18. вијека, сјајна је илустрација историјског искуства једног трагичног народа.

Црњански је рођен 26. октобра 1893. у Чонграду у данашњој Мађарској, тада Aустро-Угарска, гдје се његов отац, нижи чиновник, нашао по казни.

Због необузданог понашања уклоњен је из Баната, у средину која је била готово потпуно несрпска.

И по оцу (Иланџа) и по мајци (Панчево) био је Банаћанин.

Дјетињсто и рану младост провео је у Темишвару, који је с пуно топлине описивао у сјећањима, варош Темишвар, али и малену српску заједницу, остатак остатака некада угледне и богате српске општине.

У тој средини заувијек је упио страсну љубав према традицијама његовог народа и сва његова дјела, чак и она с лирском тематиком или антиратна каква је писао у раних двадесетих ипак су прожета посебном врстом мистичног патриотизма.

Припадао је генерацији коју је ужасна кланица Првог свјетског рата потпуно одредила, у аустријској униформи прошао је Галицију и италијански фронт, а његова рана дјела одраз су тог духа.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду.

Школовао се претходно у Бечу и Ријеци, а доцније и у Паризу.

Био је професор, новинар, публициста, а од 1928. запослен је у Прес бироу владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославије) при дипломатским представништвима на страни.
Окупција Југославије 1941. затекла га је у Риму, одакле се преко Лисабона запутио у Лондон.

Из емиграције, коју је тешко доживио, вратио се у отаџбину 1965. године.

У роману "Сеобе", чији је први дио написао 1929. а други 1962. описивао је трагично расијање Срба на широким просторима Средње Европе и Јужне Русије.

Дјело је настало на реалним историјским основама.

Био је сјајан стилиста, дубоко укоријењен у традиције његовог банатског српског поријекла, једна је од кључних појава српске књижевности уопште.

Његова поетска остварења многи сматрају непревазиђеним.

Остала дјела: романи "Дневник о Чарнојевићу", "Кап шпанске крви", "Код Хиперборејца", "Роман о Лондону", пјесме "Лирика Итаке", "Ламент над Београдом", новела "Прича о мушком", драме "Маска", "Конак", "Никола Тесла", путописи "Љубав у Тоскани", "Књига о Немачкој", "Наша небеса", "Наше плаже на Јадрану", "Бока Которска", "Књига о Микеланђелу", "Ембахаде".