Годишњица мартовског погрома Срба

Биланс тродневног насиља на Косову и Метохији, које је почело 17. марта 2004. године је 19 мртвих, 950 повређених и 4.000 протјераних. Уништено је више од 900 објеката, укључујући 35 српских цркава и манастира. Данас се навршава седам година од мартовских нереда 2004. године на Косову и Метохији. У тродневном насиљу 17. марта 2004. године, […]

четвртак, март 17, 2011 / 09:59

Биланс тродневног насиља на Косову и Метохији, које је почело 17. марта 2004. године је 19 мртвих, 950 повређених и 4.000 протјераних. Уништено је више од 900 објеката, укључујући 35 српских цркава и манастира.

Данас се навршава седам година од мартовских нереда 2004. године на Косову и Метохији. У тродневном насиљу 17. марта 2004. године, покренутом погрешним тумачењем несреће у којој су страдала три албанска дјечака, убијено је осам Срба. Страдало је и 11 Албанаца на које су НАТО снаге отвориле ватру да би заштитиле своје војнике и српске енклаве.

Владика Рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, са свештенством епархије, служиће у цркви светог Николе у Приштини парастос жртвама насиља.

Директорка Дома здравља у Грачаници Рада Трајковић рекла је да ће у знак сјећања на страдања у марту 2004. године, запослени у тој здравственој установи организовати скуп и одати пошту пострадалима.

Према њеним ријечима, скуп и паљење свијећа у Грачаници биће одржани под слоганом "Да се не заборави".

Инспиратори тих догађаја, седам година послије, још нису кажњени, а Срби у покрајини, и поред чињенице отпочетих преговора Београда и Приштине, и даље живе у несигурности, упркос присуству међународних снага.

Власти у Београду, и поред конструктивности коју исказују у обновљеном дијалогу, не заборављају догађаје од 17. марта 2004. а настоје да их не заборави ни међународна заједница.

Српски секретар за Косово и Метохију Оливер Ивановић је рекао да је ситуација у јужној српској покрајини у овом тренутку мирна и да је, у свјетлу преговора Београда и Приштине, мало вјероватно да може доћи до насиља таквог обима и погрома Срба.

Ивановић је, ипак, констатовао да ти догађаји нису до краја истражени, нити су похапшени организатори, инспиратори и идеолози насиља, то јест они који су намјеравали да у политичком смислу капитализују ефекте напада на српско становништво.

"Ако су на слободи и нису кажњени, претпостављам да су охрабрени да још увек размишљају о таквом начину решавања међуетничких и политичких проблема. То је оно што брине", рекао је Ивановић.

Ивановић је оцијенио да је, са аспекта албанских националиста на Косову, 17. март 2004. године успео јер је домове морало да напусти око 4.100 Срба, од којих се ниједан није вратио натраг.

БИЛАНС МАРТОВСКОГ НАСИЉА

На мети, прије седам година, нашли су се Срби, њихова имовина, споменици културе и светиње Српске православне цркве, а из домова протјерано више од 4.000 људи.

У таласу насиља 17. марта 2004. године убијено је 19 особа – од тога осам Срба и 11 Албанаца, док се двоје Срба још воде као нестали. Осим 19 жртава насиља, како гласи званична верзија догађаја, шест лешева допремљених у приштинску мртвачницу, никада није идентификовано.

За само два дана повријеђене су 954 особе, међу њима 143 српске националности и десетине припадника међународних снага који су се сукобили са Албанцима штитећи Србе и њихову имовину од напада. Уништена су и 72 возила УН.

Срби су протјерани из шест градова и девет села, а порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и 10 друштвених објеката – школе, домови здравља, поште.

Посебна мета насиља Албанаца били су духовно насљеђе и градитељска баштина српског народа, па је срушено, запаљено или тешко оштећено 35 вјерских објеката, међу којима 18 споменика културе.

Срушени су и манастир Девич код Србице и конаци манастира Светих Архангела код Призрена; у Призрену су изгорјеле и цркве Богородице Љевишке из 14. и Светог Ђорђа из 16. вијека на чијем је своду исписана претећа порука: "Смрт Србима".

Уништена је Призренска богословија, епископско сједиште у Призрену, оскрнављена српска гробља, при чему нису поштеђене ни гробнице Светог Јоаникија Девичког у манастиру Девич код Србице и цара Душана у манастиру Светог Архангела у Призрену.

У црквама је нестало или оштећено више од 10.000 вриједних фрески, икона, путира, одежди и других црквених реликвија, као и књиге крштених, вјенчаних и умрлих.



Оставите одговор