Годину дана НАТО порталоида: Измишљање медијских инвазија (3)

У наставку анализе пропагандног дјеловања НАТО порталоида Епицентар, позабавићемо се нечим што они називају „иназија руских и проруских медија на Балкану.

петак, 22 маја, 2020 / 09:58

У питању је врхунски парадокс. Невјероватно је лицемјерје да порталоид без импресума и било какве назнаке ко стоји иза њега, нити га је могуће правно позвати на одговорност за изнесене лажи, говори о било чијем прикривеном, мрачном или било каквом другом дјеловању. У разумним околностима свака расправа би ту требала бити завршена.

За постављање ствари у реалне оквире треба кратко представити стање у медијској сфери. Од руских медија, у региону постоји само Спутник, који је финансиран од стране руске државе. У финснсијском смислу то је мизерно у поређењу са свим оним што САД и западне земље званично улажу у пропаганду својих буџетских потрошача у овом дијелу свијета (Глас Америке и Слободна Европа, Н1 (САД), Дојче Веле (Њемачка), РФИ (Француска), Ал Џазира (Катар)…

Такође, амерички УСАИД преко програма ИМЕП посљедњих пар година, само у државну заједницу Српске и Ефбиха искрцава пет милиона долара за поданичке медије, утицајнере“, па и новинарске натуршчике, који се тек упуштају у прављење свог првог сајта. А као што видимо, почело се и са прављењем порталоида, на којем објављују смеће које је друге плаћенике срамота објавити. И то ни за кога није инвазија. То је у њиховом поимању свијета, природно право које вук има на овцу.

Са друге стране, они које исти сврставају у „мрежу руског утицаја“ се гасе, сакупљају прилоге или су очито група оних који нису финансирани од стране Русије, јер раде по принципу сензационализма ради кликова на Гуглове рекламе.

У таквом обрнутом реду вриједности, потребно је измислити (про)руску медијску инвазију, а за то је добар било какав повод, без обзира на то колико био климав. Епицетар већ на најави руске инвазије пада врло лако и јефтино, баналном неистином.

― Руска офанзива на Босну и Херцеговину је увелико отпочела и припрема се терен за скоро званично пуштање руске Газете у БиХ – тврди Епицентар, проглашавајући Зорана Шаренца за уредника новог медија.

Добро је што је оваква лако провјерљива неистина увод у текст о „руском мијешању у унутрашњу политичку ситуацију Бих“ и „разрађеним стратегијама“, да би се вјеродостојније разбила та манипулација. Сајт gazeta.ba поменути Шаренац најављује мјесецима, али он никако да почне са радом, а одавно је истекао и датум кад је за то направљен Фејсбук догађај, шта је „истраживач“ порталоида Епицентар приложио као сликовни доказ својих тврдњи.

Да су га иоле занимале чињенице, знао би да поменути новинар „оперише“ са пар бањолучких појединаца за које одрађује „медијске послове“, а сајт коме је дао име које подсјећа на Русију и направио „страницу у изради“ са сликом Кремља, служи му тек да фасцинира неупућене и намакне позитивну слику о себи. Вјероватно у свему постоји сличност и са покушајем лансирања РТ на српском језику, са чим редакција руске телевизије није имала никакве везе.

― Новине за које ја радим, Руска Газета, нема никакве везе са таквим пројектом Газета.ба, нити сам ја на лично било који начин обавијештен или укључен у тако нешто – кратко је за Фронтал негирао наводе порталоида Епицентар Александар Борисов, дописник дневног листа Росијскаја Газета.

Остатак текста је уобичајена антируска пропаганда на граници теорије завјере. Посјета руских новинара Републици Српској прогласи се операцијом од најмрачнијег обавјештајно-политичког значаја, а онда се „проруски медији“ прогласе извором дезинформација.

Стратегија швраке

Разрађена стратегија је једноставна: Ако неко објави било шта позитивно о Русији, он постаје проруски медиј, а у ту групу се убаце опскурни кликбејт портали. Онда се између свих стави знак једнакости.

За то не требају ни посебни докази. За портал Искра из Андрићграда каже се да се „посебно истичу у својој необјективности и ширењу лажних вијести“ као и да „посебно је остао запамћен по недавном преувеличавању и глорификацији Руског војног епидемиолошког одреда који је дошао у Бањалуку у циљу помоћи борбе против коронавируса“.

Доказ да је Искра глорификовала руски одред је пренешена агенцијска вијест са насловом у коме пуковник Максим Петрович тврди да ће „остати у РС колико год буде потребно“.

Због лакоће којом порталоид неког означава да шири дезинформације или је дио руске „разрађене стратегије“ могли би га без проблема одавно назвати лажљивим НАТО смећем. Али потрудићемо се да на бази садржаја њихових спонзорисаних текстова то лако докажемо.

НАТО агресорско смеће

Већ је поменута оповргнута теза Дарка Трифуновића. Он је узет као некакав експерт и личност позната у медијима, који тврдњи треба дати на тежини. То је само по себи промашај, будући да је Трифуновић особа која се представља као професор Факултета безбједности из Београда, иако то није. Он је само сарадник, те се сам факултет ограђивао од њега, пишући отворена писма медијима, да обрате пажњу како га представљају. О његовим бројним „промашајима у процјени“ узрокованих искључивошћу његових русофобних ставова могла би се написати читава студија.

У бројним текстовима порталоид Епицентар се позива на то да су италијански медији објавили како је руска помоћ бескорисна, а међу руском експедицијом се налазе шпијуни. То је објавила италијанска Ла Стампа, за шта није понудила ни један доказ, осим изјаве „бившег НАТО стручњака“ који осим што не нуди доказе, не нуди ни разумну конструкцију.

Његово – Нема сумње да се међу љекарима крију и шпијуни ГРУ-а – треба бити довољан доказ тврдњи која је саморазумљива сваком русофобу. Да би се поткријепила теза да велике силе користе ситуације глобалних пандемија за ширење обавјештајних активности, наводе се примјери рада америчке и њемачке службе током епидемије САРС!?

Италија одбрањена од руске агресије

Много занимљивији је начин на који се даје тежина почетној лажној тврдњи, брзим скретањем на другу која је већ позната. Након тврдње да је слање руске помоћи Италији показивање „меке моћи“ те да су са њом послат шпијуни, експресно се прелази на тврдњу да Британија оптужује агенте ГРУ да су покушали отровати двоструког агента Сегеја Скрипаља 2018. године, а да САД оптужују руску тајну службу да су хаковали сервере Трампових политичких ривала 2016.

Ови подаци немају никакав логички низ, осим што су бесомучно понављани у медијима, али су најбољи примјер „ломљивости“ руске пропаганде. Скрипаљ се на чудесан начин „опоравио“ од смртоносног гаса, што је само по себи индикатор да је у питању намјештаљка, док у руско „хаковање америчких избора“, након што су сви они који су покушали да докажу те тврдње испали смијешни пред америчким институцијама, вјерују само телетабиси.

Као што се сумњиве тврдње које су у прошлости бесомучно понављане покушавају подвалити као доказ неке нове спекулације или лажи, тако „ојачана“ спекулација се у следећем покушају потурања неистине користи као потврда нове спекулације. Тако се теза о бескорисној руској помоћи и шпијунима користи у покушају да се Русија прикаже неискреном, јер је обећала помоћ, али је не шаље.

Што не долазите, што сте дошли

Када помоћ стиже на бањолучки аеродром, Епицентар у првој реченици наводи да је слетио је авион са медицинском опремом сумњивог квалитета као и “стручњаци” који су дио помоћи из Руске Федерације за Републику Српску. Ријеч стручњаци се сваког пута у тексту ставља под наводнике. Иако је руска помоћ лоша, у њој су скривени руски шпијуни, у једном од текстова се критикује то што Русија, за разлику од других земаља (САД, Турска, Малезија, те ЕУ) „шаље помоћ само једном ентитету“. Треба ли напомињати да је Епицентар славио одлуку да се истим руским под наводницима стручњацима не дозволи улазак у БиХ, како би дезинфиковали болницу у Мостару? Иако је руска помоћ „сумњива“, док је она из САД, Турске и Малезије „корисна“

Када је руским под наводницима стручњацима додијели одликовање, за Епицентар је то незаслужено, јер ниједан од домаћих љекара није добио никакво признање. Једини смислен аргумент који се износи јесте да су дезинфекцију подједнако успјешно могли урадити и домаћи стручњаци, а да је језичка баријера отежавала руским љекарима да помогну, односно, домаћи љекари су губили вријеме на објашњавање, умјесто да за то вријеме раде свој посао. Међутим, тим аргументи су тек успут поменути и остали су затрпани разним баљезгаријама о скривеним шпијунима, силним наводницима који су стављани уз сваку ријеч помоћ и стручњаци, те напомена да су западњаци много више помогли, али се њихова помоћ не слави.

По Епицентру, руска помоћ је на крају само ширење дипломатског утицаја, који се оспорава јер је и сама Русија у великим проблемима са короном, што је довољно да се опет критикује Русија, али овај пут у односу према својим грађанима. У суштини, брига за руске грађане је лицемјерна колико и низови контрадикторних реченица, у којима се Русија критикује јер не помаже, кад помоћ стигне она се проглашава сумњивом, приговара се што није упућена другом ентитету, а потом се велича забрана да стигну у Мостар.

Ко ће лажљивцима угодити.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *