Глобалне цијене хране и даље расту, а најсиромашније земље су највише погођене
Свјетске цијене хране порасле су девети мјесец заредом и достигле шестогодишњи максимум у фебруару, предвођене цијенама шећера и биљних уља, показују подаци Организације за храну и пољопривреду (ФАО) Уједињених нација.
Агенција је рекла да је њен индекс цијена хране скочио за 2,4 одсто на мјесечном нивоу и достигао 116,0 поена у фебруару. Мјерач, који прати мјесечне промјене међународних цијена прехрамбених производа којима се тргује, такође је 26,5 одсто већи него годину дана раније.
Најновије повећање постало је најдужи раст укупних трошкова хране од избијања прехрамбене кризе која је избила 2007-08. Цијене шећера највише су порасле, додавши 6,4 одсто од јануара, према ФАО. Агенцијски индекс цијена шећера порастао је други мјесец заредом, достигавши највиши ниво у скоро четири године, преноси портал Логицно.цом.
У међувремену, цијене биљног уља забиљежиле су готово сличан раст, достигавши највиши ниво од априла 2012. Уља из сјемена палме, соје, репице и сунцокрета постала су скупља због вишеструких фактора, од забринутости због ниског нивоа залиха код водећих извозника до нижих од очекиваних производних изгледа за ову годину.
"Више међународне цијене могле би заиста погоршати економске потешкоће изазване пандемијом, посебно за неке рањиве групе", рекла је економистка из ФАО-а Схирлеy Мустафа, а цитира Блоомберг.
"С једне стране видимо да бројне земље биљеже већу производњу, али такође и повећане потребе за увозом", додала је Мустафа. "Ставите ово уз повећања међународних цијена хране, то је темељ забринутости коју имамо због недавних повећања."
Према званичници, већа производња у неким земљама можда неће бити довољна да надокнади повећане потребе за увозом других држава. Према процјенама ФАО, неких 45 земаља, укључујући 34 у Африци и девет у Азији, "требају спољну помоћ за храну" због сукоба, климатских шокова и као резултат избијања Цовида-19, што је погоршало њихове рањивости.