Глобална финансијска криза

Камен спотицања или прилика за Босну и Херцеговину на путу за Европску унију!? Пишући научни рад, ономад, тачније у децембру 2008. године, било је евидентно да Босна и Херцеговина (у даљем тексту, БиХ), иако на прекретници, има изгледа да успије на путу који је изабрала, путу придруживања ЕУ, свакако не улазећи у дискусију да ли […]

уторак, јануар 25, 2011 / 15:42

Камен спотицања или прилика за Босну и Херцеговину на путу за Европску унију!?

Пишући научни рад, ономад, тачније у децембру 2008. године, било је евидентно да Босна и Херцеговина (у даљем тексту, БиХ), иако на прекретници, има изгледа да успије на путу који је изабрала, путу придруживања ЕУ, свакако не улазећи у дискусију да ли је изабрани пут и прави пут. Уколико БиХ пут дочека спремно и са намјером да га што је могуће више и олакша, путовање ће свакако бити сигурније и безбједнији како за њу саму тако и за њене грађање.
Основна хипотеза поменутог научног рада била је заснована на чињеници да су тренутна превирања у свјетској економији, глобална криза, нагласила још већу ургентност потребе идентификовања и рјешаваља/смањења слабости једне државе, а самим тим и БиХ, односно и њених ентитета.
С друге стране Босна и Херцеговина је управо у вријеме овог екстремног превирања у свјетској економији потписала споразум који јој је отворио врата према чланству у ЕУ (ради подсјећања, БиХ је 16. јуна 2008.године потписала споразум о стабилизацији и придруживању. Остале земље западног Балкана, Албанија, је потписала споразум о придруживању и сарадњи са ЕУ у јуну 2006.године, Црна Гора у октобру 2007, Србија у априлу 2008. године док је Македонији и Хрватској дат статус земаља кандидата.
Споразум свакако представља изазов за земљу која се након економског раста, који је био подржан макроекономским политикама и реформама главних сектора суочава и са новим тестом, како се припремити за приступање ЕУ у вријеме ових многобројних шокова који потресају свјетску економију. 1
Управо, научним радом се покушао дати бар дјелимичан допринос процесу припреме БиХ за приступање ЕУ и то идетификовањем једне од круцијалних слабости ентитета, односно БиХ, недовољне развијености институција.
У том истом раду је наглашено да што ефикаснијим идентификовањем слабости као и рјешавањем односно јачањем истих БиХ-у, а самим тим и њене ентитете, може довести у супериорнији положај у односу на остале земље западног Балкана у циљу омогућавања сигурног и бржег пута ка придруживању ЕУ.
Како би се, поред осталог, упоредила идентификована слабост БиХ, недовољна иснтитуционална развијеност, кориштен је индекс глобалне конкурентности и дата упоредна анализа земаља западног Балкана, тачније потписница споразума о приступању и придруживању ЕУ у контексту извјештаја глобалне конкурентности 2008-2009. године, а писањем овог чланка и додатног извјештаја глобалне конкурентосто 2009-2010. године.
Овим текстом желимо нагласити колико сигурно и чврсто БиХ корача путем придруживања ЕУ. Шта и колико је урадила за ових годину и осам мјесеци од када је научним рад написан и објавњен, од када је дат, бар дјелимичан, допринос припреме БиХ придруживању ЕУ
С тим у вези, Графикон 1 приказује упоредну анализу институционаног развоја БиХ и осталих пет земаља западног Балкана, потписница споразума о стабилизацији и придруживању у децембру 2008 и септембру 2010.године.
Као што графикони показују, положај БиХ по питању институционалне развијености се веома погоршао, са 123 мјеста, позициониранос се погоршала и налази се сад на 128 мјесту.
Поред тога, у оквиру идентификоване институционалне неразвијености, сљедећих 11 категорија су наведене као веома значајне ставке институционалног развој БиХ, а самим тим и њених ентитета:
  1. Јавно повјерење политичарима
  2. Независност судства
  3. Фаворизам у доношењу одлука владиних службеника
  4. Бескорисна владина потрошња
  5. Оптерећеност владиним регулативама
  6. Ефикасност правног оквира
  7. Транспарентност доношења владиних одлука
  8. Етичка понашања фирми
  9. Јачање ревизорских и стандарда извјештавањаЕфикасност УО
  10. Заштита интереса мањинских акционара
У табели је приказана промјена сваке од наведних ставки у периоду од децембра 2008 до септембра 2010. године.
Албанија БиХ Црна Гора Хрватска Македонија Србија
Дец 08 Сеп 10 Дец 08 Сеп 10 Дец 08 Сеп 10 Дец 08 Сеп 10 Дец 08 Сеп 10 Дец 08 Сеп 10
Јавно повјерење политичарима 105 69 125 129 56 46 79 91 83 70 109 97
Независност судства 121 106 116 127 85 67 94 98 113 105 106 110
Фаворизам у доношењу одлука вл. службеника 108 84 124 121 48 40 86 92 74 73 109 112
Бескорисна вл. потрошња 89 65 123 118 50 32 85 102 71 64 87 104
Оптерећење вл. регулативама 67 54 129 116 83 61 107 120 68 62 132 129
Ефикасност правног оквира 117 70 128 133 68 53 88 126 113 92 102 124
Транспарентност доношења вл. одлука 122 94 130 133 59 42 90 88 79 72 82 86
Етичка понашања у фирми 84 76 130 133 76 53 77 66 104 77 96 110
Јачање ревизорских и стандарда извјештавања 109 90 109 131 73 68 69 79 95 83 96 99
Ефикасност УО 95 77 129 131 70 65 103 115 110 113 119 120
Заштита интереса мањинских акционара 101 96 130 133 88 82 99 111 105 107 132 128
Напомена: Укупан број рангираних земаља је 134. Рангираност је од 1. као најбоља до 134 као најлошије рангирана земља.
Да ли је потребан коментар ??
Толико о путу придруживања ЕУ.



Оставите одговор