Гимнастика ума

Међународна научна група је открила гене који одређују ризик развоја озбиљних психичких болести. Уз познавање ових гена захваљујући лековима битно се може смањити вероватноћа оболевања. Такав је закључак истраживања 200 научника из целог света, објављеног у часочису Nature Genetics. Ипак, сви лекови треба да буду допуњени гимнастиком ума, сматрају руски стручњаци. Научна група која је […]

четвртак, април 19, 2012 / 21:55

Међународна научна група је открила гене који одређују ризик развоја озбиљних психичких болести. Уз познавање ових гена захваљујући лековима битно се може смањити вероватноћа оболевања. Такав је закључак истраживања 200 научника из целог света, објављеног у часочису Nature Genetics. Ипак, сви лекови треба да буду допуњени гимнастиком ума, сматрају руски стручњаци.

Научна група која је окупила научнике из 100 светских институција тражила је гене који утичу на развој шизофреније, манијакално-депресивне психозе, депресије и Алцхајмерове болести – старачког слабоумља. Како објашњава један од истраживача – професор неурологије на Калифорнијском универзитету Пол Томпсон, милиони људи имају у својим ДНК варијације које помажу да се повећа или смањи отпорност мозга на велики део болести. „Кад одредимо овај ген можемо да смањимо ризик од оболевања уз помоћ лекова,“ – каже он.

Међутим, болест ни из далека није увек могуће блокирати само уз помоћ борбе против лошег наследног фактора. Генетски корен постоји код свих психичких оболења, истиче водећи научни сарадник Института за вишу нервну делатност и неурофизиологију Карина Саркисова. Међутим, ниједна болест није условљена само наследним фактором, већ и спољним узроцима, прецизира Саркисова.

„Постоје још фактори средине. Нервне болести могу изазвати и заразне вирусне болести, и токсичне материје, и стресови. У нама се не испољавају сви гени који су у нас уткани, али их могу активирати различити фактори средине.“

За спречавање болести било би добро да свако има свој „генетски портрет“, наставља Карина Саркисова. Јер, лекарска превентива болести није увек најбољи излаз. Сви препарати који се примењују у терапији психичких болести имају и контраиндикације. Треба стварати и друге методе лечења, истиче стручњак. Тако је на пример, у прошлом веку успешну методику за лечење психичких болести предложио утемељивач руске неуропсихологије Александар Лурија. Он је радио с болесницима који су имали локална оштећења мозга и доказао је да функције ових оштећених зона могу преузети други – здрави – делови мозга. Лурија је за то смислио специјалну умну гимнастику.

„Ми не знамо како се манипулише генима, – каже психофизиолог Валерија Стрелец. – Болест се може спречити, ако се човеку створе повољни психолошки услови.“Пре свега, треба разговарати с неуролошким болесницима, треба их наводити да причају о својим осећањима. Овакви разговори могу кориговати доживљај сопствене личности код шизофреничара, побољшати понашање психички неуравнотежее деце, а такође помоћи за успостављање контакта са светом код оболелих од аутизма.

Још једна методика јесте арт-терапија. По неким подацима, Моцарт је боловао од Туретове болести и од спонтаног брбљања којим је она праћена. Његов главни „доктор“ је било стваралаштво. Активан, стваралачки доживљај света помаже у обнављању сећања код болесника који пате од Алцхајмерове болести, истиче професор Стрелец.

„У старости се код људи смањује број неуротрансмитера, материја које спајају неуроне. А за нормалну мождану делатност је потребно да неурони обавезно буду повезани. Емоције могу да изазову активацију мозга.“

Постоје и друге методе за лечење психичких болести, на пример, дијета. Недостатак серотонина који регулише емоције, може да доведе до депресија или агресије. Да би серотонин доспео у мозак потребна је глукоза, нешто слатко. У сваком случају, не треба апсолутизовати ниједан од метода за лечење психичких болести. Данас научници прикупљају појединачне чињенице. Могуће је да ће врло брзо оне бити уклопљене у јединствену слику.



Оставите одговор