Геноцид са епицентром НДХ: Сјећање и памћење

Удружење студената историје др Милан Васић, у првом студентском подухвату овакве врсте од оснивања Одсјека за историју, понијело је искру очувања сјећања на Холокауст и геноцид. Пише: Жељко Свитлица Чули смо да је Музеј Републике Српске тек прије шест година формирао посебну поставку посвећену концентрационом логору Јасеновац. Након тога, сазнали смо да поставка посвећена Другом […]

понедељак, 26 марта, 2012 / 07:44

Удружење студената историје др Милан Васић, у првом студентском подухвату овакве врсте од оснивања Одсјека за историју, понијело је искру очувања сјећања на Холокауст и геноцид.

Пише: Жељко Свитлица

Чули смо да је Музеј Републике Српске тек прије шест година формирао посебну поставку посвећену концентрационом логору Јасеновац. Након тога, сазнали смо да поставка посвећена Другом свјетском рату у истом музеју, ни једном рјечју није спомињала највеће губилиште на овим просторима, током година постојања злочиначке НДХ. Чувај се и Бог ће те чувати.

"Срби су закаснили 50 година", рече Арије Ливне, савјетник предсједника Републике Српске. Закаснили са покушајем да сачувају сјећање на своје страдање из средине најгорег вијека човјечанства.

Удружење студената историје др Милан Васић, у првом студентском подухвату овакве врсте од оснивања Одсјека за историју, понијело је искру очувања тог сјећања. Пројекат, Култура сјећања и памћења почео је у петак у Музеју Републике Српске и обухвата низ панел дискусија, предавања, радионица, мултимедијалних презентација и едукативно путовање.

"Тематика је веома битна и ми ћемо покушати дати свој скроман допринос жељи за њено институционализовање и адекватан однос друштвене и научне заједнице", кажу студенти из овог удружења.

На првом предавању, поред господина Ливнеа, говорили су и господин Душан Басташић, проф Предраг Лазаревић, проф. др Никола Б. Поповић. Програм ће бити настављен овог и наредна два мјесеца. Организоваће се посјета Доњој Градини, говориће се о Антисемитизму у Европи, Дијани Будисављевић, Бањој Луци као локалном примјеру провођења геноцида и Холокауста за вријеме НДХ и многим другим темама.

Овај циклус догађаја и предавања је у складу и са препорукама Савјета Европе из 2001. године, уз свијест да у Републици Српској не постоји адекватан институционални однос према образовању о Холокаусту и геноциду који недостаје у свим образовним циклусима. Корак ка промјени таквог стања је и одлазак десетак наших просветних радника у Израел, гдје ће стећи знања о томе како да дјецу уче да се сјећају.

У исто вријеме кровна српска научна институција спречава да једно дјело које баца свјетлост на мрачне силе које стоје иза геноцида над Србима, Јеврејима, Ромима и свим осталим страдалницма у НДХ , доспије до неких које би занимало да сазнају. Можда прво до нас самих. Ми сазнајемо како су поставку Јасеновац сасвим случајно понекад посјећивали упосленици европских институција на слжбеном путу и чудили се говорећи "како за то мало ко зна тамо код њих". За то овдје сви знамо, додајемо ми, али мало ко мари, мало ко залијева, плијеви и гаји – сјећање.

Случајно начусмо да ту код Бање Луке, у Дракулићу, на спомен плочи дјеци која пострадаше од свирепих, пишу имена а поред имена пише да су – умрла. Некоме се отело, да би то исто писало и да се ова држава данас зове НДХ.

Није ваљда да прво морамо у Јад Вашем, да бисмо тамо научили да треба отићи и у Јасеновац, Јадовно, Јастребарско….?