Генијалци: НСРС на уставном суду против 1. марта

Прво јесење засједање Парламента Републике Српске донијело је апелацију Уставном суду БиХ због 1. марта – Дана независности БиХ. Актуелна је била и прича о референдуму, а Комисија за провођење референдума је оцијенила да је референдум успио.

среда, октобар 12, 2016 / 18:20

Прво јесење засједање Парламента Републике Српске донијело је апелацију Уставном суду БиХ због 1. марта – Дана независности БиХ. Актуелна је била и прича о референдуму, а Комисија за провођење референдума је оцијенила да је референдум успио.

И Владајући и посланици опозиције подржали су чланове комисије и затражили да институције пруже сваку врсту подршке члановима Комисије који добијају позиве од Тужилаштва БиХ. Опозиција, ипак, тврди да је референдум искоришћен за изборе, а да то потврђују и измјене Закона о празницима Републике Српске.

Народна скупштина упутила је апелацију Уставном суду БиХ за оцјену уставности Закона о проглашењу Првог марта као Дана независности Босне и Херцеговине.

Радован Вишковић, посланик СНСД-а, рекао је да су апелацију потписали посланици владајуће већине. Посланици опозиције тврде да им нико није нудио ни да прочитају ни да потпишу апелацију, што је јасан знак да владајућа већина у Српској и ово питање политизује.

Апелацију нису потписали ни посланици Коалиције "Домовина". Нису жељели ни да је коментаришу. Они позивају државно тужилаштво да реагује у случају одржаног референдума у Српској о Дану Републике.

У скупштини се у међувремену још није појавио Закон о измјенама и допунама Закона о празницима Републике Српске. Влада не зна шта да ради са тим Законом, тврди опозиција, јер покушава да испоштује одлуку Уставног суда, али да то грађани који су изашли на референдум не
схвате.

Опозиција тврди и да је коначно свима јасно да је владајући СНСД искористио грађане и поиграо се са референдумом у изборне сврхе. То ће, тврде странке Савеза за промјене, бити још јасније када пред посланике дође текст Закона о измјенама и допунама Закона о празницима.



0 КОМЕНТАРА

  1. Подржавам апелацију скупштинске већине у НСРС-у Уставном суду БиХ по питању уставности 1. марта као Дана независности БиХ.
    Прво, што се ствари требају ријешавати – ако не може никако друкчије – правним путем, то потврђује, колико-толико, правну државу и један цивилизацијски оквир.
    А друго, када Суд донесе своју одлуку, ма каква била, она ће бити обавезујућа за све у БиХ. И тако ћемо ријешити барем још једну дилему око које се расправљамо…

  2. Није апелација, већ захтјев за оцјену уставности, доступан овдје: http://parlament.ba/session/GetOwisDocument?id=95763

    И записник са сједнице Уставноправне комисије ПД ПС на којој се расправљало о допису Уставног суда: http://parlament.ba/session/GetOwisDocument?id=96531

    Ево и захтјева за оцјену уставности 25. новембра: http://parlament.ba/session/GetOwisDocument?id=96933

    Док је први захтјев основан, други је сулуд. 25. новембар је традиција ЗАВНОБиХ-а, у којем су Срби и покоји Хрват кукали како не могу да приволе Муслимане на заједничку борбу и који је зацртао БиХ као тродјелну државу три конститутивна народа. На тој тродјелној природи Срби упорно инсистирају, а Муслимани је покушавају уништити. И то, наравно, не спречава Србе да тај празник игноришу, сад и уставно оспоравају, а Муслимане да га славе.

    НС РС је управо требало да аргументује како је 1. март директан удар на 25. новембар и ЗАВНОБиХ-овску државност, те да је стога неуставан. Ал’ сад га јеби…

  3. Па тако НС РС тврди да „[ј]асно произилази намјера да се успостављањем 25. новембра Даном државности Босне и Херцеговине апсолутно искључи један конститутивни народ, односно Српски”, А на засједању ЗАВНОБиХ-а ’43. у Мркоњићу сједе већином Срби и причају о равноправности Срба, Муслимана и Хрвата.

    Јебе луд збуњеног.

  4. [мачак,01.03.2017. 22:01:44[168642]
    25. новембар је традиција ЗАВНОБиХ-а, у којем су Срби и покоји Хрват кукали како не могу да приволе Муслимане на заједничку борбу и који је зацртао БиХ као тродјелну државу три конститутивна народа. На тој тродјелној природи Срби упорно инсистирају, а Муслимани је покушавају уништити. И то, наравно, не спречава Србе да тај празник игноришу, сад и уставно оспоравају, а Муслимане да га славе.]

    Да је ЗАВНОБиХ зацртао БиХ као државу три народа, то је сасвим јасно, али шта ти значи ово да ју је „зацртао“ као „тродјелну државу“? Јел то можда ријеч о три етно-национална ентитета, о БиХ састављенoj од три административне јединице с већинским становништвом сваке од те три групе или народа, идејно утемељене још у ЗАВНОБиХ-У? Јер, ако се никако не обазрем на (код појединаца још присутно) негирање имена „Бошњаци“ (дејтонског, уставног, пописног…), прича о утемељењу БиХ састављене од три етно-националне једнице још у ЗАВНОБиХ-у би била право добра зајебанција, освјежење у недостатку доброг хумора… Па ако ти не буде тешко да бациш који линк гдје се то утврђује у ЗАВНОБиХ-у, та „тродјленост државе БиХ“…

  5. Осман Ђ.,02.03.2017. 00:06:37[168647]

    Прије него што цитирам записнике са засједања̑, хајде да нешто разјаснимо.

    Слажемо се да је ЗАВНОБиХ зацртао БиХ као државу три народа.

    Да ли се слажемо да је ЗАВНОБиХ зацртао БиХ као државу три равноправна народа?

  6. [мачак,02.03.2017. 01:52:29[168649]

    Прије него што цитирам записнике са засједања̑, хајде да нешто разјаснимо.

    Слажемо се да је ЗАВНОБиХ зацртао БиХ као државу три народа.

    Да ли се слажемо да је ЗАВНОБиХ зацртао БиХ као државу три равноправна народа?]

    Слажемо се.

  7. Осман Ђ.,02.03.2017. 07:28:34[168651],

    Дакле, ЗАВНОБиХ инсистира на равноправности три народа Босне и Херцеговине.

    На засједањима се понавља како Босна и Херцеговина није ни српска ни муслиманска ни хрватска, већ и српска и муслиманска и хрватска. Жестоко се осуђују страни елементи и домаћи издајници који кроз читаву историју настоје да заваде и подијеле њена три народа.

    Устав СР БиХ касније подвлачи конститутивност три њена народа. Сваки од та три народа је темељни, саставни, државотворни дио заједничке и недјељиве домовине Босне и Херцеговине.

    Шта пријети том заједништву и недјељивости и шта их угрожава?

    Да ли заједништво нарушава и домовину дијели уважавање воља њених народа и њихово усаглашавање? Или заједништво нарушава и домовину дијели управо непоштивање воље неког од тих народа? Јер без иједног од њих – нема БиХ. То и јесте суштина њихове конститутивности.

    Кроз засједања се БиХ увијек посматра кроз призму њена три народа, што је у потпуности супротстављено данашњим жалопојкама о потреби за грађанском државом – државом у којој ће грађани, а не народи бити равноправни. Јер не може један народ бити равноправан, ако се кључне, најважније одлуке о будућности БиХ могу донијети његовим прегласавањем, што је неминовно у сарајевској концепцији „грађанске државе”.

    Такву равноправност – стварну равноправност – не гарантује њена констатација. Такву равноправност штити једино механизам. Ако не постоји механизам којим ће се заштитити конститутивни народ од прегласавања, онда се заједница дијели и пропада.

    Може ли народ осјећати било какву приврженост држави у којој ће се његова јасна и гласна воља у потпуности игнорисати, што најбоље симболише 1. март? Може ли тај народ такву државу сматрати заједничком? Може ли осјећати да му је она домовина?

    То је суштина проблема БиХ, за коју на првом засједању с правом кажу да је „најкомпликованија земља у Европи” – како гарантовати поштивање воље сваког од њена три народа, а истовремено заштити права свих њених грађана. Како, дакле, осигурати равноправност и народа и грађана, а да то не буде само мртво слово на папиру? Како успоставити механизам?

    Успостављањем три ентитета, регије, јединице, назови их како хоћеш, који ће одражавати етничку слику БиХ и без чијег се консензуса неће моћи одлучивати о кључним питањима, а који ће бити уређени по грађанском принципу, рјешавају се оба проблема. У свакој јединици, па посљедично и у држави, сваки становник ће да буде равноправан, а у држави ће сваки од три народа да буде равноправан, јер ће свака јединица да штити вољу народа који је већински насељава.

    То је тродјелност о којој говорим.

    Зар то није ближе суштини ЗАВНОБиХ-а, него концепција државе у којој ће ускоро један народ моћи да прегласа друга два и погази њихову вољу?

    Шта од ова два приступа руши заједништво и дијели државу?

  8. Nisu muslimani budale – republike/entiteti/federalne jedinice sa nacionalnim predznakom kroz 5 ili 10 godina vode raspadu zajedničke države.

    Ni ova priča o ravnopravnosti ne pije vode. Ne mogu da vjerujem da se ljudi primaju na utopije tipa ni muslimanska, ni srpska, ni hrvatska… to su pamfleti.

    BiH je od 1918 bila pod srpskom dominacijom. Sa kratkim predahom, od 1941-1945 dominirali su Hrvati. Sada Bošnjaci imaju za cilj nametanje svojih ciljeva i svoje volje. U demografskoj su ofanzivi. To se mora priznati. Treba im strpljenja.

  9. мачак,02.03.2017. 14:14:27[168670]

    И јел’, након ЗАВНОБиХ-а, Социјалиситчка Република Босна и Херцеговина уређена изнутра по неким етно-националним територијама које би гарантовале равноправност свих њених народа и народности, и конститутивност њених народа? Није. Па ипак, било је то „Периклово златно доба“ (како рече покојни проф. Ловреновић) и БиХ и њених народа, и Југославије и њених република и народа, јер никада као тада наши народи нису живјели у миру, без страног окупатора, а да су више остварили и постигли заједно, од изградње инфраструктуре до културе. Па макар, ето, наша тадашња политичка ставрност била једнопартијска.
    Супротно од ЗАВНОБиХ и идеја с којима је он ступио на сцену (1943), већ су постојале политичке идеје, идеологије, програми и планови које су у територијалним разграничењима по етно-националном кључу и етничким чишћењима тих територија видјели спасоносно и сретно, коначно рјешење за мир и напредак. Рецимо идеје и планови Стевана Мољевића, главног идеолога равногорског четничког покрета, идеје потпуно супротне идејама ЗАВНОБиХ-а али зато веома блиске неким данашњим политикама.
    Но можда бих се ја, Мачак, начелно и сложио с тобом и рекао:“Па добро, ако се може у миру договорити некакво етно-национално уређене регије у БиХ…“, али се то није десило у миру него ратом у БиХ, а то је произвело страшне злочине, страдања и етничке прекомпозиције, односно то је настало на неправдана начин, у околностима неправде. Што би се с тим неко мирио као „праведним рјешењем за БиХ“? Шта би радила, да није било рата, нека српска фед. јединица у БиХ са 40% Бошњака (тада Муслимана) на својој теириторији?
    А ево данас, након објављивања и пописа од стране Републичког завода за статистику РС-а, видимо да сваки десети становник РС-а говори „босанским језиком“ чији му назив намећу званичници РС-а, дакле Срби, као „бошњачки језик“, назив изведен из синтагме „језик бошњачког народа“ некаквом претворбом, што рек’о Чубриловић? . А то говори да заштиту и равноправност не гарантује етно-национална територија него закон. Уствари, код нас етно-национални ентитети осигуравају неправду и неравноправност.
    Савремене државе и друштва, напредне, демократске, модерне државе рјешавају заштиту права, и грађана и народа, и колективна права и појединчна права институционално, кроз уставе, законе, прописе. То је суштина и ЗАВНОБиХ-а.

  10. Милорад ДОДИК (2 фебруар, 2017. године, Бања Лука):

    „Podržavamo taj koncept (трећи ентитет), a to podrazumijeva da teritorija RS nije dodirnuta. (…) Hrvatsko nacionalno pitanje se rješava u okviru FBiH u političkom i teritorijalnom smislu. Mi s Hrvatima nemamo otvorena pitanja, jasno je rečeno gdje je teritorija i definisana nadležnost federalne jedinice Hrvata. Oni imaju pravo da ispostave takav zahtjev“.

    Стеван МОЉЕВИЋ (30. јануар, 1939. године, Бања Лука):

    „Хрвати су испоставили хрватско питање, које десет година потреса наш унутрашњи живот. Они траже да се то питање реши. Срби немају никаква разлога да се противе решењу тога питања. Само Срби не могу и неће дозволити, а ни Хрвати не треба да то траже, да се решењем хрватског питања створи српско питање. А оно би се неминовно створило, ако би се Срби на подручју које захвата Бос. Крајину, Банију, Кордун, Лику и Северну Далмацију, а који чине компактну целину од преко 1,200.000 душа, ставили у подређен положај било према Загребу или Сарајеву.“

    _________________________________________________

    Управо овој политици (и сличним политикама, као што је и великохрватска) коју је заговарао Стеван Мољевић (цртање мапа, сабирање и одузимање крвних зрнаца, етничко заокруживање територије, итд) супротставио се, неколико година касније, ЗАВНОБиХ, залажући се за „братство наших народа“, једнакост, равноправност која није осигурана етно-националним, исцртаним регијама.

  11. Осман Ђ.,03.03.2017. 08:20:27[168678],

    Нису их успоставили управо због тог једнопартијског система, који је омогућио да се развије репресивни апарат са строгом хијерархијом. Једнопартијски систем и репресивни апарат су, пратећи партијску идеологију, осигуравали колику-толику равноправност народа, па није било потребе да се изнађе другачији механизам. (Строго се противим једнопартијском систему и репресивним апаратима, па не могу да прихватим ни такав механизам.)

    Елем, на првим слободним и демократским изборима, збратимљени народи су – ваљда незадовољни тим „Перикловим златним добом” – на власт поставили СДС, СДА и ХДЗ, што ће, на крају, довести и до прегласавања конститутивног народа и рата. Чим су расписани слободни и демократски избори, то је означило крај дотадашњег механизма којим се одржавала равноправност народа. Тај механизам није замијенио неки нови, а, као што сам рекао, констатација без механизма је мртво слово на папиру.

    „већ су постојале политичке идеје, идеологије, програми и планови које су у територијалним разграничењима по етно-националном кључу и етничким чишћењима тих територија видјели спасоносно и сретно, коначно рјешење за мир и напредак.”

    Успостављање јединица које ће одговарати етничкој слици не може се и не смије поистовјећивати са успостављањем етничке слике која ће одговарати јединицама.

    „Но можда бих се ја, Мачак, начелно и сложио с тобом и рекао:“Па добро, ако се може у миру договорити некакво етно-национално уређене регије у БиХ…“, али се то није десило у миру него ратом у БиХ, а то је произвело страшне злочине, страдања и етничке прекомпозиције, односно то је настало на неправдана начин, у околностима неправде.”

    Не.

    Оно о чему говорим се управо догодило у миру. То јест, представници народа су се начелно договорили, а онда је Алија Изетбеговић повукао потпис.

    „Што би се с тим неко мирио као „праведним рјешењем за БиХ“?”

    Не кажем да је праведно, већ да не видим друго, праведније.

    „Шта би радила, да није било рата, нека српска фед. јединица у БиХ са 40% Бошњака (тада Муслимана) на својој теириторији?”

    Прво, очито да никад нећемо сазнати.

    Друго, могле су се исцртати јединице у којима би већински народ заузимао много више процената него у твом сценарију.

    Треће, контрапитање: Шта ће да ради централизована БиХ са 40% Срба на својој територији?

    Четврто, питање: Да ли је боље да по 10–20% буде незадовољно у свакој од јединица у којој нису већина или да 50% буде незадовољно у читавој БиХ? Шта ће прије разорити БиХ?

    „А ево данас, након објављивања и пописа од стране Републичког завода за статистику РС-а, видимо да сваки десети становник РС-а говори „босанским језиком“ чији му назив намећу званичници РС-а, дакле Срби, као „бошњачки језик“, назив изведен из синтагме „језик бошњачког народа“ некаквом претворбом, што рек’о Чубриловић? . А то говори да заштиту и равноправност не гарантује етно-национална територија него закон.”

    Шта онда гарантује Србима да им неће бити исто у централизованој БиХ, као што је Муслиманима у РС? Кажеш, закон. Шта гарантује да ће се у централизованој БиХ успоставити и спроводити закон који ће гарантовати Србима равноправност, ако то није случај са Муслиманима у Републици Српској?

    Не знам како да тумачим твоје ставове, него да у твом сценарију равноправност Србима гарантује добронамјерност и племенитост Муслимана, док је неравноправност Муслимана у садашњем и мом сценарију неминовна због злонамјерности и нискости Срба.

    „Савремене државе и друштва, напредне, демократске, модерне државе рјешавају заштиту права, и грађана и народа, и колективна права и појединчна права институционално, кроз уставе, законе, прописе. То је суштина и ЗАВНОБиХ-а.”

    Демографску слику попут БиХ у Европи имају Швајцарска, Белгија, Уједињено Краљевство и Шпанија. Ниједна није централизована, већ су све децентрализоване у јединице које одражавају етничку или језичку слику.

    То су учинили институционално, кроз уставе, законе и прописе.

    Зашто то не бисмо учинили и ми у Босни и Херцеговини?

  12. Мачак (да не дуљим с причом),

    па ја се и не залажем за унитарну и централизовану БиХ, тамам посла, невезано за садашње ентитете и кантоне. Али ни за ово и овакво тренутно „уређење“. И све то из пуно добрих разлога…

  13. Османе, ко год да си, колико год културно коментарисао и добро желио, стално иста прича.
    Паметан и добронамјеран човјек из Српске и Федерације данас превасходно мора бити реалан, управо због мира и нормалне будућности наше дјеце.
    Немогућа је другачија БиХ, нема никаквих регија и грађанске државе са правом вета конститутивних народа.
    Јебеш ЗАВНОБИХ И АВНОЈ, јебеш и то што су се Срби те године чинили 95% партизанске војске.
    Имали смо конститутивност у бившој БиХ, па шта муслиманске и хрватске усташе и тзв, њихови комунисти урадише?

    Повезаше неке нове(усташке) заставе и прегласаше Србе, тиме поништише Устав БиХ, посљедично изазваше рат и одговор Срба кроз организовање Републике Српске.

    Да су муслимани, сада већином бошњаци знали, односно, да су после рата покушали да се истински помире са Србима, да нису 22 године све најгоре говорили о нама, радили све да нас на сваки начин понизе и униште, можда су могли наивни српски народ поново навући на танак лед.

    Два пута су Срби насјели на руду, два пута ослободили БиХ, од аустроуграрске, па од њемачке, па наивно муслимане и хрвате, своје комшије који су огромном већином били на фашистичкој страни примили као равноправне.
    Примили их као да су се борили против фашиста, а не клали српску нејач, примили их у своје гнијездо и опростили стравичне усташке и шуцкорске злочине и милионе мртвих Срба у тим ратовима.
    Опрости, ово сам морао написати, јер стварно о томе нема смисла расправљати.

  14. Апострофе,

    извини и ти што ја тако морам рећи, али твоја (прича или твој став), с моје тачке гледишта, није позитивна ни добра ни за српски народ, нити за кога другог. Да не улазим пуно у детаље оног што си написао (јер бих и ја сад мог’о, тачку по тачку, да анализирам све што си рек’о), „у ситна цревца“, доста је да кажеш (такву једну софистичку конструкцију) како су „Бошњаци могли, да су само друкчије радили а не нападали и понижавали, опет наивне Србе навући на танак лед“ и да стварно немамо шта причат више. Јер са софистом се не прича: Бошњаци су, умјесто да (хаман) воде лицемјерну и лажљиву политику (ниси ти то рек’о тако, ал’ тако дође) па да опет, по ко зна који пут, преваре Србе, одлучили друкчије – да цијело вријеме нападају и понижавају Србе. Јер какво црно „истинско помирење“ ако ћу те њиме, на крају, „навући на танак лед“!? Умјесто да Бошњаци пробају некако зајебат Србе, они одлучили да говоре шта им је на уму, или тако нешто?

    Генерално, за нас (за БиХ, за Србе и Бошњаке у БиХ, за све нас у БиХ, за Србе и Бошњаке у региону, за све нас у Региону, итд) постоје само два пута (сви остали различити путићу воде ка једном или другом): онај пут који нас води наставку незадовољства и несрећи свих (или једних над другим) или онај који нас води сарадњи, помирењу, поштивању једни других.
    Шта би нам све донио први пут, то у доброј мјери већ знамо, можемо рахат антиципирати, нема те врсте зла која није почињена „у име народа“ над другим народима овдје, нема злочина којег нисмо испробали једни над другим.
    И има онај други пут који би могао бити величанствен за будуће генерације и који би могао донијети нестварне плодове за све нас, који је могућ, а опет тако далек и неостварљив…

    Пуно прије него је реформисани радикал поручио како би „и Бошњаци и Срби требали стати мало у ципеле оних других, обући кошуљу оних других“, ја сам настојао те ципеле испробати, да покушам да мало видим из друге позиције ствари…Није прави национализам када „волиш своје а туђе не мрзиш“ (има их доста који се овим „правдају“, то је само благи вид испољавања нациоанлизма), него када све – истину, правду, правичности, љубав, живот, смрт, жртву, зло, злочин, итд. – самјераваш само или примарно кроз оптику своје националности, своје етничке припадности.

  15. Османе, моја прича се и заснива на хуманом, односно социјално јако одговорном друштву.
    Да бих то постигао, мора се у БиХ радити на истинском помирењу и опросту, али да се никад не заборави, о томе сам много писао.
    Ту се слажемо значи слажемо, само што ја тврдим да за то не треба регионализација и нека лажна конститутивност народа БиХ, поготово то не треба мом српском народу.

    Ово тврдим зато што добро познајем историју, одлично се разумијем у право и уставно правну материју,разумијем се нажалост и у политику.
    Имам ја Османе кроз историју своје породице успомене-тешке ране, из првог и другог свјетског рата, као и из овог српском народу наметнутог грађанског рата од стране усташа, нељуди који су имали фикс идеју, који су радили, добро ти знаш за кога.

    Данас је муслиманска омладина индоктринисана од стране управо оних који су лежали у затвору јер су били против ЗАВНОБИХ-а и тековина тзв. револуције, они ту мржњу носе у себи и кад би се не дај Боже поново помијешали, лако би било запалити нову ватру.
    То ти је као вирус, умири се и кад падне имунитет, он се активира, некад га савладаш, а некад човјек заврши са трагичним посљедицама.

    Ево ти како се вирус усађује.
    Знаш ону кад католик каже:“Дај ми дијете до девет година, после ти га ево, учи ти њега после шта хоћеш, оно ће кад затреба бити 100% католик.“
    Добро су то урадили алијини фундаментачисти и славонске и хереговачке хрватске усташе, нема више Србима назад, ни у Федерацију, ни у ксенофобичну и све виоше фашистичку хрватску.

    Видиш Османе да изједначавају доктора Младена Стојановића и Андрију Артурковића?

    Радимо ми Османе свако у својој републици на учењу народа и дјеце да поштују друге, пусти на силу поново мијешање и лажно браство и јединство.

    То је у БиХ пало кад сам ја имао 19 година, значи још за живота АМБРОЗА, кад је у мом родном Сарајеву 1978 године спортска дворана на Кошеву, прављена за олимпијске игре добила име ЗЕТРА-зелена трансферзала.

    Немој, љуби те брат, пусти ту причу, причај о привреди, одгоју дјеце, пиши о честитим људима и њиховим добрим намјерама, пиши о……….., само немој молим те писати о некој новој БиХ, без обзира што си ти можда човјек који би ми прије помогао, него нека подмукла српска пичка, што се на крају крајева овдје и десило.

    Поздрав.

  16. Апостроф,

    не мислим ја причати о „некој новој БиХ“ која би се темељила на некој регионализацији какву „заговарају ови или они“. Настојим бити реалан колико се то може у условима у каквим ми живимо, с нама оваквим какви јесмо. На хисторију се и ја позивам (добрим дијелом, али не и једино) када покушавам да слободно мислим и покушам да антиципирам будућа дешавања, будући развој ситуације.
    Ми ни сад, у овом уређењу каквог имамо, не чинимо добро једни другима , не радимо за добробит једних других, чак не радимо ни за добробит свог властитог народа (то је нешто најправедније када народ себи изабере националисте да му владају).

    Поздрав!

  17. Шта да се ради мој Османе, јебен вакат, ево послао сам један текст на Фронтал, надам се да ће после пар година мог одсуства бити објављен, можда ћеш имати шта рећи, текст ће добро уздрмати све политичке партије, видјећеш.

  18. Никола,

    замолићу Шикуљка да ти објави текст, али ако се будеш хвалио и причао о својој харизми, праведности, светости, бићу ти највећи критичар.

    Ја нисам заборавио да сам ти давно постављао нека питања, али да је твој одговор био да нећеш прије избора да откриваш програм како ти га не би украли. ОК.

    Од тада прође двоје избора, а одговора нема. Ушао си у многе скупштине, како кажеш, а програма нема. Шта ти раде одборници и посланици?

    Ја срећом имам зубе, али ако си то обећао, онда испуни обећање.
    Немој бити политичка фукара као Вукан и причати о трећем путу, а отићи на јасле СДС-а.

    Немој бити пичка ко Чешњак да не испуниш што си обећао, па да побјегнеш као са Фронтала због једног прасета.

  19. Ја и Мехтић смо једина два значајна Србина (ако се тако може назвати) која смо били против референдума.

    Такође, ја и Мехтић смо једини Срби који се јавно залажу за укидање Равногорског покрета (од удбаша основаног).

    Тако да слободно могу казати да сигурно има бар два Србина којима је засметало оно што смета Чешњаку.

  20. Да, заборавих, не мораш се одмах препадати због трећег блока, колумна је о младим и шта бих ја радио да сам на њиховом мјесту.

    Ниџо се разумије у то како сачувати, запослити и одгојити зрдраву, културну, спортску и хуману нацију и омладину, другим ријечима Еколошка партија води национално одговорну политику.
    Ја држим ријеч, имамо договор са партнерима око чишћења и уређења Српске, око пољопривреде, туризма, дрвне индустрије и зелене енергије, посебно око збрињавања социјално најугроженијих.

    Колико видим, због подјела поново нема реформи, али се сигурно у сарадњи са владом РС и добром организацијом може очистити и уредити Република Српска до јесени(основе тог пројекта су спремне), може се до зиме припремити кров над главом незбринутим, обезбједити им се огрев, зимница и помоћи да могу прославити своје празнике.

    Врло брзо ће се знати да ли партнер држи ријеч, као што то ради Лазаревић.

    Имао бих шта написати о нашем успјеху на изборима, о оним који су нас понижавали, о томе да сам опет спреман због идеје дати неком снажном и честитом човјеку да преузме партију, о……………………………..

  21. Господине Апострофу, а гдје сте то ушли у општинске парламенте, ако смијемо знати? Ако мислите на екипу др Дуњића, која је на изборе ишла под именом Еколошлке партије РС. читам да се они утапају у УС. Нигдје не помињу ЕПРС.

  22. Па шта?
    Наша коалиција тамо има три одборника, одлично.
    Стевандић је јак политичар,потпредсједник је скупштине, партија му има добар назив, одговара времену у коме живимо.
    У програму позивају на јединство, на одговорну националну политику, слично нама, Лазаревић већ бише година позива на САБОРНОСТ и ВЛАДУ НАЦИОНАЛНОГ ЈЕДИНСТВА са јасним програмом развоја,позивам на 2/3 већину у НСРС, на заједнички наступ у Сарајеву и према свијету.

    Народ очекује слогу, шта је ту лоше, таман да се удружују зелени и сви они који позивају на јединство, поготово ако би то јединство било јасно дефинисано са програмом и роковима извршења?

    Ја бих за идеју свесрпског јединства, за развој и очување Републике Српске, за еколошку државу и нови начин пословног понашања и размишљања, био у стању лијепити за друге плакате, писати, лобирати, удруживати се на том циљу, дао бих партију да је води неко јачи од мене, у чему је проблем?
    Зар теби није исто циљ да имамо здраву, запослену, безбједну и културну Републику Српску?

  23. Господине Апострофу, не одговарате на постављена питања. Све је то и мени циљ и ја немам ништа против програма ЕПРС нити га видјех. Ја само сумњам да је то могуће у коалицији с онима који су довели Српску у овакво стање.

    Ако нисте добро схватили, ја ћу поновити:

    Гдје сте све ушли у општинске парламенте као ЕПРС?

    Ја не говорим ни за ни против коалиције УС и Дуњићеве еколошке партије, већ питам зашто нигдје не помињу ЕПРС? Да ли то значи да ЕПРС не треба сада др Дуњићу или сте им само једнократно изнајмили партију?

  24. Нисам ја ни оно написао да бих теби одговорио,нити ћеш се ти, ни било ко други петљати у рад зелених, ја само коментаром шаљем јасну поруку шта мислим ја, шта и како жели да ради Еколошка партија РС.

    Ја се нисам промијенио, исто мислим данас, шта сам мислио кад смо формирали као зелене као потребу Републике Српске, са једне стане због заштите преосталих природних ресурса, са друге, због сарадње са свијетом и успостављања културне, чисте и здраве државе.

    Ја стратешки размишљам, сведоци су моје колумне и моји медијски наступи, те супер коректно понашање на изборима, не бавим се дневном политиком и олајавањем других, тако да немам потребе да одговарам некоме ко не поштује тај рад и ту хуману идеју, него тражи длаку у јајету.

    Значи, ево одговора Сими око програма, „еколошка држава, одговорна национална, односно државотворна политика, апсолутна заштита природних ресурса, чишћење Репблике и изградња еколошке инфраструктуре, предуслова стратешког развоја пољопривреде-производње здраве хране, посљедично туризма,увезивање дрвне индустрије и максимална производња зелене енергије.

    Не мисли ваљда неко, па ни Симо, да му сад појединачно причам шта бих урадио са пољопривредних добара, задруга, прехрамбених комбината, како бих искористио пољопривредно земљиште за масовну прооизводњу, како прилагодио производњу регијама због климатских услова, како организовао образовање за потребе те гране привреде, одакле паре намакао у вриједности пола милијарде марака на годишњем нивоу, како????????????????????????????????????
    Тако иде и са другим дијеловима програма.
    Симо, Волт Дизни:“ ОНАЈ КО ЗНА ДА ОСМИСЛИ, ОН ТО ЗНА И ОСТВАРИТИ“

    Од нас и превише, али да би доказали да ово све може, морамо добити прилику, нажалост не питамо се ми, него исти који воде Српску наизмјенично, од рата, до данас.

    Данас је то могуће постићи само са владом националног јединства и 2/3 скупштинском већином, или са 2/3 већином у скупштини једног блока, те коришћењем све памети што Српска и српски народ у Србији и расејању има, или што рекао ПЛАТОН, „постављањем правих људи на право мјесто“

  25. Кад бих се шалио написао бих да се зелени скакавац нашао у преси између загонџије и фурунџије али ми није до шале. Имао је среће да ме држава малтретирала задњих дана али нисам заборавио да је проневјерио зубе. Можда их прошверцао у Техеран, остао им дужан што су га из Техерана кандидовали за предсједника РС да би био продужетак зелене трансферзале. Није он случајно зелени. Вјероватно га аидовци имају за неки лоповлук у шаци. Може како хоће али не може докле хоће. За који дан једне битне дневне новине ће истражити и објавити да је добио паре од странаца за народне зубе и да су и паре и зуби испарили. Гњурац који се нагузивао и Цицку, Дуњићу и Додику прича о части. Пих. По зубе ћу му доћи у странку. С групом људи који га добро знају а који немају ни за зубе ни за шта јести тим зубима. Отео је зубе људима који састављају крај с крајем. Доста нам је превараната. Гдје су зуби несоју?

  26. Чуј Цицко, па Дунић, па Додик.
    Ту нема никакве логике, али хајде, нека буде, будалу нити јеби, нити кући води.

    Не одговарам овом несрећнику, али хајде, истине ради.
    Истина је да смо само у Градишци, од свих општина, ишли коалиционо и добили заједно три одборника.
    Истина је договор због државотворне политике, због виталног националног интереса и програмска сарадња о којој сам написао у прошлим коментарима.
    Истина је да је свака партија која види даље са нама могла потписати споразум о сарадњи на програмској основи, може то и данас.

    Симо, тебе набијем на курац блесава.

  27. Aхахаха, направи господин Апостроф од чика Симе фурунџију.

    Господине Апострофу, гдје сте још ушли у парламент осим што је др Дуњић изнајмио вашу странку као што они из Судана изнајме боб четворосјед за ЗОИ, па послије врати?

    Ако то није било изнајмљивање идеала, поштења, части, авангардних идеја, зашто вас др Дуњић не жели сада у друштву, а имаће 4 посланика у НСРС?

    Ја вјерујем да ви немате никакве везе са АИД-ом и „зеленом трансферзалом“, али чињеница да су иза ваше кандидатуре за Предсједника Српске стајали и еколози из ФБиХ. Мислим да им је потпредсједник чак био пунац др Стевандића, а ево, ни др Стевандић није прихватио ваше позиве да преузме странку. Оно што мене интересује зашто они вас не желе? Можда зато што имају много јачи резултат од вас, па им је логично да се ви придодајете њима, а не они вама?

    Да ли вам је др Дуњић платио што сте му изнајмили странку? Да ли вам је СНСД плаћао мјеста у бирачким одборима?

    Иако вам је ова псовка на рачун чика Симе симпатична, ипак мислим да један предсједник партије не би требао тако лош примјер давати младима. Заиста се човјек згрози када му се пред очима појави слика друга Рајка (тако се Симо представља) и вас како водите љубав. Очито да су ЛГБТ сљедбеници Миреле Холи успјели чак и тамо гдје би човјек помислио да је немогуће. А опет је комично ако бисмо друга Ороза замислили као правог пијетла.

  28. Господине Апострофу, моја питања вам можда јесу неугодна, али то нема везе с мојим здрављем, већ нам ваше избјегавање да одговорите много говори. Ви мужјака и још пернату животињу посексате јавно, а ја болестан???? Ма, ‘ај’те, молим вас!

  29. Чика Симо, молим вас да не пројектујете своју парафилију на друге. Лазаревић је „излетио“ о вашем односу кад је написао да над њим доминирате и да морате бити мало пажљивији при односу, да „нема потребе да му дубље тонете:

    „рибар,06.10.2015. 14:35:00[154853]
    симо,
    како ти знаш да је код мене све исто?
    Хајде не лупај, шта се вадиш, ниси поражен, нема потребе да дубље тонеш.

    Немој да буде:Није мајка Сима карала што се упустао у расправу о риболову са рибаром, него што се вадио?

    Ако наставиш почеће те други оправдано зајебавати, волим ја кад ти доминираш, али молим те пази!!!!!“

    :D:D:D:D:D:D:D:D:D

Оставите одговор