Гдје су наши универзитети на Вебометриксовој ранг-листи?

Вебометриксова ранг-листа свјетских универзитета је систем рангирања на основу количине веб-публикација које нека академска установа произведе и на основу утицаја који те публикације имају, односно, у зависности од индекса цитираности који остваре. Рангирање обавља Сајберметрикс лаб, истраживачко тијело које ради при Шпанском националном истраживачком савјету из Мадрида. Циљ ове врсте рангирања је повећање присуства академских […]

субота, фебруар 22, 2014 / 08:08

Вебометриксова ранг-листа свјетских универзитета је систем рангирања на основу количине веб-публикација које нека академска установа произведе и на основу утицаја који те публикације имају, односно, у зависности од индекса цитираности који остваре.

Рангирање обавља Сајберметрикс лаб, истраживачко тијело које ради при Шпанском националном истраживачком савјету из Мадрида.

Циљ ове врсте рангирања је повећање присуства академских и истраживачких установа на интернету и промовисање слободног приступа резултатима научног истраживања. Намјера је, дакле, мотивисати институције и поједице у академској и научној заједници да њихово присуство на интернету рефлектује њихове активности и значај.

Ако је присуство на интернету далеко испод очекиване позиције, с обзиром на репутацију коју нека научна или академска институција има, универзитетска управа треба, по мишљењу креатора ове листе, да преиспита своју политику која се тиче интернета, транспарентности рада, слободног приступа резултатима, те да ради на повећању обима и квалитета електронских публикација.

Рангирање је први пут спроведено 2004. године и од тада се резултати објављују два пута годишње, у јануару и јулу. Присутност на интернету, на којем се заснива Вебометриксова ранг-листа је само један од критеријума који се узимају у обзир приликом рангирања и зато се унапријед ограђујемо од давања оцјена о квалитету појединих високошколских установа јер би за тако нешто било неопходно узети у обзир и бројне друге критеријуме, прије свега, квалитет наставе.

Вебометрикс врши рангирање на основу четири индикатора: присуство на интернету, утицај, отвореност и изузетност.

Утицај је најзначајнији индикатор који чини 50 одсто оцјене код рангирања универзитета. Квалитет садржаја вреднује се кроз тзв. „виртуални референдум“, односно пребројавање колико је пута универзитетски веб-домен линкован на трећим странама. Линковање указује на прeстиж институције, академско постигнуће, вриједност пласиране информације те њену корисност и прилагођеност критеријумима милиона уредника веб-страница широм свијета.

Присутност је индикатор на основу којег се формира око 20 процената укупне оцјене. Односи се на укупну количину садржаја објављених на универзитетским веб-доменима који су индексирани на Гугловом претраживачу и укључује све веб-странице и све формате које Гугл препознаје, статичке и динамичке странице. Није могуће имати снажну присутност без доприноса свих у организацији.

Отвореност – индикатор који има око 15 одсто утицаја на рејтинг, ослања се на број фајлова у pdf, doc, docx и ppt формату, објављених на сајтовима који складиште овакве фајлове. Број се утврђује уз помоћGoogle Scholar алатке, а у обзир су узети фајлови објављени од 2007. до 2011. године.

Изузетност такође чини око 15 процената крајње оцјене а одређује се према броју научних радова објављених у релевантним међународним часописима, индексу цитираности радова унутар научних области на које се односе за период 2003-2010. године.

Имајући у виду ова четири индикатора, универзитети у БиХ рангирани су на сљедећи начин:

1. Универзитет у Сарајеву
2. Универзитет у Тузли
3. Универзитет у Бањој Луци
4. ….
5. Универзитет у Зеници
6. Свеучилиште у Мостару
……
10. Универзитет „Џемал Биједић“ Мостар
13. Универзитет у Источном Сарајеву
16. Универзитет у Бихаћу.

Универзитет у Источном Сарајеву састоји се од 17 организационих јединица, од којих је 15 нашло своје мјесто на ранг-листи. Двије организационе јединице које нису рангиране на најновијој Вебометриксовој ранг-листи су Медицински факултет у Фочи и Богословски факултет. Такође, већ на први поглед је видљиво да је један факултет као организациона јединица боље рангиран од универзитета у чијем је саставу. Ријеч је о Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву који се налази на 11. мјесту у БиХ, док је Универзитет у Источном Сарајеву рангиран на 13. мјесту у БиХ (10.948. у свијету). Организационе јединице Универзитета у Источном Сарајеву рангиране су на сљедећи начин:

11. Филозофски факултет
19. Електротехнички факултет
33. Економски факултет Пале
39. Педагошки факултет Бијељина
41. Факултет пословне економије Бијељина
42. Правни факултет
46. Музичка академија
47. Технолошки факултет
49. Пољопривредни факултет
55. Саобраћајни факултет
57. Машински факултет
60. Факултет за производњу и менаџмент
66. Факултет физичког васпитања и спорта
67. Академија ликовних умјетности
70. Економски факултет Брчко

Кад је ријеч о Универзитету у Бањој Луци, он се налази на 3. мјесту у БиХ (4.977. у свијету) и боље је рангиран од свих својих организационих јединица, али је видљиво да је од њих 16 своје мјесто на ранг-листи нашло 11. Дакле, пет факултета уопште није на Вебометриксовој ранг-листи(Правни факултет, Архитектонско-грађевински факултет, Факултет физичког васпитања и спорта, Филозофски факултет и Технолошки факултет), што значи да је њихова присутност на интернету незадовољавајућа. Организационе јединице Универзитета у Бањој Луци рангиране су на сљедећи начин:

7. Електротехнички факултет
21. Економски факултет
22. Природно-математички факултет
30. Пољопривредни факултет
35. Академија умјетности
45. Шумарски факултет
51. Факултет политичких наука
54. Филолошки факултет
58. Машински факултет
69. Рударски факултет
74. Медицински факултет

Према наведена четири индикатора, Универзитет у Источном Сарајеву најбоље је оцијењен за изузетност, а најслабије за индикатор утицаја. С друге стране,Универзитет у Бањој Луци најбоље је оцијењен за отвореност, а најслабије, такође, за индикатор утицаја. Иначе, првих 15 мјеста на Вебометриксовој листи заузимају већином амерички универзитети, међу којима је први Харвард. На најновијој ранг-листи, објављеној у јануару ове године, у првих 15 ушли су и британски универзитети Кембриџ и Оксфорд, који су на 10. односно 11. мјесту.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ko su vise ljudi koji pisu na ovom portalu rangiranja prema webometrics-u. Prvo nasi univerziteti nisu rangirani uopste prema bilo kojem ozbiljnom rangiranju. Drugo ovo rangiranje nema veze sa zivotom. Trece, autor kao uradi neku analizu za univerzitete koji su na 3.000+ mjestu. To bi imalo smisla da je univerzitet na nekom mjestu do 300 ali ako govorimo o rangu koji je iskazan sa 4 cifre ili 5 onda stvarno…
    Linkovi za neka ozbiljnija rangiranja:
    http://www.timeshighereducation.co.uk/world-university-rankings/2013-14/world-ranking
    http://www.theguardian.com/higher-education-network/table/2013/sep/10/qs-world-university-rankings-2013

  2. Kako to da toliko silni fakulteti ne mogu ni jedanu fabriju projektovati i izraditi, koliko vidim u RS i BiH ima hiljade kojekakvih fakuleta, sve je to bezvredno, ako iza rada stručnjaka sa tih fakulteta ne stoje konkretni rezulti, dela, potvrđena u privedi i industriji.
    Ovao samo znači da u ovi „fakulteti“ samo kočnica koja državu drži u kolonijalnom ropstvo.
    Eto kad smo imali najveći razvoj 50-ih, 60-ih imali samo samo u Boegradu, Zagrebu, Sarejevu, Ljubljani, fakultete i sam tim smo fakutleima isprojektovali i izgradili svu industriji.
    Šta je danas sa tolikom fakulteima.
    Zapadne kaptialisitčke fakultete uopšte ne treba račuanti u fakutelee, oni studentima samo daju mozaička znanja, a ne univerzalana koa MGU Lomonococ MOskva.
    Dakle jedino što vredi j MGU Lomonosov.
    Oostali kapitalisitčki fakulteti koji prave stričnjaka kao šrafića u sveoštem mehanizmu kapitalističke korporative društevene podele rade samo znači da kapuitalizmi ne treba uman obazovan, kuluran čovak nego jednonidnzionlni čovak, jednodimenzinalno društe bez kulutre, humanizma, bez kolektivne svesti

    Novom, buržoaskom društvu trebala je škola za «fabrikaciju subjekata» koji bi kao obezličena radna snaga ispunili fabrike i nadleštva. U toj školi Bog je zamenjen naukom, a u đački um pa čak i organizam ubacivana je nova, za fabriku neophodna predstava o vremenu i prostoru – podeljenim na malecke, tačne i kontrolisane parčipe.
    Na iste takve kontrolisane čestice deljena je masa samih učenika – čitavim ustrojstvom škole, sistemom ocenjivanja i nagrađivanja, podsticanjem konkurencije. Škola koja «fabrikuje subjekte» nije čoveku pružala delovit sistem znanja koji čoveka uči da slobodnoi
    nezavisno misli. Iz škole je morao izaći «čestit građanin, radnik i potrošač». Za vršenje tih funkcija je i odabirana zaliha znanja koja ljude unapred razvrstava. Znači, ta se škola otrgla od univerziteta čija je suština upravo u celovitosti sistema znanja. Pojavila
    se «mozaička kultura» (nasuprot «univerzitetskoj»). Pojavio se i njen nosilac – «čovek mase» napunjen podacima nužnim za izvršavanje kontrolisanih operacija. Samozadovoljan čovek koji sebe smatra obrazovanim, ali je obrazovan upravo za to da bude šrafčić – «stručnjak».
    Španski filosof Ortega-i-Gaset piše: «Stručnjak nam služi kao izrazit, konkretan primer «novog čoveka» i omogućava nam da uvidimo svu korenitost njegove novine… Nemoguće je nazvati ga obrazo vanim pošto je potpuna neznalica u svemu što ne ulazi u njegovu struku;
    on nije ni neznalica pošto je ipak «čovek nauke» i savršeno poznaje svoj sićušni kutak vaseljene. Morali bismo ga nazvati «učenom nezna-
    licom» a to je vrlo ozbiljno, to znači da se on u svim pitanjima koja su mu nepoznata neće ponašati kao čovek neupoznat s tom stvari, nego s
    autoritetom i ambicijom svojstvenim poznavaocu i stručnjaku…
    Dovoljno je baciti pogled na to koliko se u svim životnim pitanjima – u politici, umetnosti, religiji – danas ograničeno ponašaju naši «ljudi nauke», a za njima lekari, inženjeri, ekonomisti, nastavnici… Kako samo ubogo i besmisleno oni misle, sude, delaju! Nepriznavanje autoriteta, odbijanje da se bilo kome podrede – tipične crte čoveka mase – dostižu vrhunac baš kod tih prilično kvalifikovanih ljudi. Upravo ti ljudi simvolišu i u znatnoj meri sprovode savremenu prevlast masa, a njihovo je varvarstvo neposredni uzrok demoralizacije Evrope».
    Međutim, pogrešno bi bilo smatrati da se čitavo buržoasko društvo uobličava u mozaičkoj kulturi. Prevlast putem manipulacije svešću pretpostavlja da postoji deo društva koji nije podvrgnut manipulaciji ili joj je podvrgnut u neznatnoj meri. Zato je buržoaska škola – složeni sistem. Tu je za pripremu elite koja će upravljati masom podeljenih individua bila stvorena škola nevelikih razmera, zasnovana na sasvim drugačijim načelima. U njoj je davano temeljno i celovito, «univerzitetsko» obrazovanje, vaspitavanesu snažne ličnosti koje sebe poštuju i ujedinjene su korporativnim duhom. Tako je nastalo raspolućeno, socijalno razdvojeno školstvo koje je decu usmeravalo u dva koridora (ne menja stvar to što je u koridor elite dospevao i izvestan deo radničke dece). To je «škola kapitalističkog društva», nova pojava u civilizaciji.

Оставите одговор