Гдје су наши универзитети на Вебометриксовој ранг-листи?

Вебометриксова ранг-листа свјетских универзитета је систем рангирања на основу количине веб-публикација које нека академска установа произведе и на основу утицаја који те публикације имају, односно, у зависности од индекса цитираности који остваре.

Рангирање обавља Сајберметрикс лаб, истраживачко тијело које ради при Шпанском националном истраживачком савјету из Мадрида.

Циљ ове врсте рангирања је повећање присуства академских и истраживачких установа на интернету и промовисање слободног приступа резултатима научног истраживања. Намјера је, дакле, мотивисати институције и поједице у академској и научној заједници да њихово присуство на интернету рефлектује њихове активности и значај.

Ако је присуство на интернету далеко испод очекиване позиције, с обзиром на репутацију коју нека научна или академска институција има, универзитетска управа треба, по мишљењу креатора ове листе, да преиспита своју политику која се тиче интернета, транспарентности рада, слободног приступа резултатима, те да ради на повећању обима и квалитета електронских публикација.

Рангирање је први пут спроведено 2004. године и од тада се резултати објављују два пута годишње, у јануару и јулу. Присутност на интернету, на којем се заснива Вебометриксова ранг-листа је само један од критеријума који се узимају у обзир приликом рангирања и зато се унапријед ограђујемо од давања оцјена о квалитету појединих високошколских установа јер би за тако нешто било неопходно узети у обзир и бројне друге критеријуме, прије свега, квалитет наставе.

Вебометрикс врши рангирање на основу четири индикатора: присуство на интернету, утицај, отвореност и изузетност.

Утицај је најзначајнији индикатор који чини 50 одсто оцјене код рангирања универзитета. Квалитет садржаја вреднује се кроз тзв. „виртуални референдум“, односно пребројавање колико је пута универзитетски веб-домен линкован на трећим странама. Линковање указује на прeстиж институције, академско постигнуће, вриједност пласиране информације те њену корисност и прилагођеност критеријумима милиона уредника веб-страница широм свијета.

Присутност је индикатор на основу којег се формира око 20 процената укупне оцјене. Односи се на укупну количину садржаја објављених на универзитетским веб-доменима који су индексирани на Гугловом претраживачу и укључује све веб-странице и све формате које Гугл препознаје, статичке и динамичке странице. Није могуће имати снажну присутност без доприноса свих у организацији.

Отвореност – индикатор који има око 15 одсто утицаја на рејтинг, ослања се на број фајлова у pdf, doc, docx и ppt формату, објављених на сајтовима који складиште овакве фајлове. Број се утврђује уз помоћGoogle Scholar алатке, а у обзир су узети фајлови објављени од 2007. до 2011. године.

Изузетност такође чини око 15 процената крајње оцјене а одређује се према броју научних радова објављених у релевантним међународним часописима, индексу цитираности радова унутар научних области на које се односе за период 2003-2010. године.

Имајући у виду ова четири индикатора, универзитети у БиХ рангирани су на сљедећи начин:

1. Универзитет у Сарајеву
2. Универзитет у Тузли
3. Универзитет у Бањој Луци
4. ….
5. Универзитет у Зеници
6. Свеучилиште у Мостару
……
10. Универзитет „Џемал Биједић“ Мостар
13. Универзитет у Источном Сарајеву
16. Универзитет у Бихаћу.

Универзитет у Источном Сарајеву састоји се од 17 организационих јединица, од којих је 15 нашло своје мјесто на ранг-листи. Двије организационе јединице које нису рангиране на најновијој Вебометриксовој ранг-листи су Медицински факултет у Фочи и Богословски факултет. Такође, већ на први поглед је видљиво да је један факултет као организациона јединица боље рангиран од универзитета у чијем је саставу. Ријеч је о Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву који се налази на 11. мјесту у БиХ, док је Универзитет у Источном Сарајеву рангиран на 13. мјесту у БиХ (10.948. у свијету). Организационе јединице Универзитета у Источном Сарајеву рангиране су на сљедећи начин:

11. Филозофски факултет
19. Електротехнички факултет
33. Економски факултет Пале
39. Педагошки факултет Бијељина
41. Факултет пословне економије Бијељина
42. Правни факултет
46. Музичка академија
47. Технолошки факултет
49. Пољопривредни факултет
55. Саобраћајни факултет
57. Машински факултет
60. Факултет за производњу и менаџмент
66. Факултет физичког васпитања и спорта
67. Академија ликовних умјетности
70. Економски факултет Брчко

Кад је ријеч о Универзитету у Бањој Луци, он се налази на 3. мјесту у БиХ (4.977. у свијету) и боље је рангиран од свих својих организационих јединица, али је видљиво да је од њих 16 своје мјесто на ранг-листи нашло 11. Дакле, пет факултета уопште није на Вебометриксовој ранг-листи(Правни факултет, Архитектонско-грађевински факултет, Факултет физичког васпитања и спорта, Филозофски факултет и Технолошки факултет), што значи да је њихова присутност на интернету незадовољавајућа. Организационе јединице Универзитета у Бањој Луци рангиране су на сљедећи начин:

7. Електротехнички факултет
21. Економски факултет
22. Природно-математички факултет
30. Пољопривредни факултет
35. Академија умјетности
45. Шумарски факултет
51. Факултет политичких наука
54. Филолошки факултет
58. Машински факултет
69. Рударски факултет
74. Медицински факултет

Према наведена четири индикатора, Универзитет у Источном Сарајеву најбоље је оцијењен за изузетност, а најслабије за индикатор утицаја. С друге стране,Универзитет у Бањој Луци најбоље је оцијењен за отвореност, а најслабије, такође, за индикатор утицаја. Иначе, првих 15 мјеста на Вебометриксовој листи заузимају већином амерички универзитети, међу којима је први Харвард. На најновијој ранг-листи, објављеној у јануару ове године, у првих 15 ушли су и британски универзитети Кембриџ и Оксфорд, који су на 10. односно 11. мјесту.