Гаврило Антонић: Ребаланс

Ребаланс буџета је једна од кључних обавеза домаћих власти чије испуњење тражи Међународни монетарни фонд како би одобрио нови кредитни споразум.

„Ако Босни и Херцеговини не буде одобрен нови кредитни аранжман од ММФ-а, ентитети и кантони наћи ће се у безизлазној ситуацији“, упозорио је предсједавајући Савејта министара БиХ Вјекослав Беванда. Засједање Кредитног одбора Међународног монетараног фонда заказано је за 24. септембар, а до сутра (петак, 7. септембар) дат је рок домаћим властима да усвоје измијењене буџете. То је структурална одредница и ребаланси морају бити донесени, иначе, нема новца! Ентитети су се у Писму намјера већ обавезали на то.

Два дана се на сједници Народне скупштине вијећа о ребалансу буџета Републике Српске. Власт је расправу о томе прогласила питањем од виталног интереса, погасила камере и искључила јавност. Опозицију је то страшно наљутило јер је изостала прилика да се овима на власти очита лекција о опасном задуживању и неразумном трошењу. Властима у БиХ гори под ногама и жури им се да се аранжман што прије одобри и паре стигну. Рупе у буџетима су толике да их једва и 400 милиона евра, колико се од ММф-а тражи, могу покрити. Кредит је затражен на пет година уз три године одгођеног плаћања. О каматама више нико и не говори!

Приједлог ребаланса буџета РС за 2012. годину предвиђа смањење буџетског окивира са 1, 825 на 1,810 милијарди марака, баш како тражи ММФ. Петнаест милиона марака ушпараће се на социјалним категоријама, а не на платама државних службеника и другим облицима државне потрошње. Тамо неће бити „стезања каиша“ упозоравају критичари ребаланса. Пољопривредницима нису исплаћена дуговања ни из прошле године, устврдила је опозиција и јавно упитала шта ће тек бити за ову годину? „Довитљиви“ предсједник пољопривредника РС Владимир Усорац окренуо је протесте незадовољних, неки кажу на миг Владе РС, према БиХ, али је заборавио да тамо нема министарства пољопривреде. Ова област је искључиво у надлежности ентитета.

Након што се отплате доспјеле обавезе из ранијих кредита, оно што остане даће се на подмиривање мањка у буџетима, јавним фондовима и на другим пољима државне потрошње. Деценијама уназад овај народ је истрениран да живи и кад нема, али је некако лакше кад се то „нема“ подијели на све?!