Гаврило Антонић: Јаранско договарање наше економије

Кинеска извозна банка одобриће Републици Српској 401 милион евра кредита како би кинеска компанија "Чајна Роуд енд Бриџ Корпорејн" (ЦРБ) почела градњу ауто – пута од Бање Луке до Добоја. Тиме се Република Српска задужује код Кине и финансира кинеску државну компанију, радну снагу, машине и ресурсе које ће ангажовати у изградњи 72 километра будуће […]

петак, септембар 23, 2011 / 08:01

Кинеска извозна банка одобриће Републици Српској 401 милион евра кредита како би кинеска компанија "Чајна Роуд енд Бриџ Корпорејн" (ЦРБ) почела градњу ауто – пута од Бање Луке до Добоја.

Тиме се Република Српска задужује код Кине и финансира кинеску државну компанију, радну снагу, машине и ресурсе које ће ангажовати у изградњи 72 километра будуће савремене саобраћајнице. Ово је трећи покушај Владе Републике Српске да нађе партнера за изградњу дионице коју грађани очекују још од 2006. године. Претходна два покушаја су неславно завршила из различитих разлога.

Од аустријског "Штрабага", преко словеначког "ЦПМ" стигло се до кинског "ЦРБ". Можда нам се баш сад посрећи! Наш народ каже "трећа – срећа"! Износ од 401 милион евра је 85 одсто укупних трошкова изградње ауто – пута, а преосталих 15 одсто обезбиједиће Република Српска. Кредит је на петнаест година, док је грејс период три године, а каматна стопа до пет одсто. Економски стручњаци и овог пута упозоравају и сумњају у позитиван исход и овог трећег покушаја и питају се чија је то рачуница показала да градња кошта, ни мање ни више, већ баш толико. За градњу ауто – пута не постоји студија изводљивости, а није било ни међународног тендера.

Трећој срећи се надају и у Угљевику. Градиће се трећа фаза Термоелектране у Угљевику. Друга ће се прескочити, ионако није чему! Уосталом, постоји вјеровање, које никад нико није доказао, да су парни бројеви баксузни. Прва па трећа и свака наредна непарна! Можда је тако боље и сигурније.

Звучи као шега, али није. Одлука је озбиљна! Виц је, ваљда, у томе да се заобиђе друга фаза која је давно, још прије рата, почета са Словенцима. Добар дио опреме је још тада набављен и од силног чекања пропао. Разумије се да су преузете и неке обавезе које, као што и претпостављате, нису измирене. У то се неће дирати! Ми нећемо, али Словенци вјероватно хоће. Колико ће нас ово шегачење коштати, нико не зна. Као да нам једно Гацко није било довољно?

Да ли је тројка наш срећан број и да ли је Рашид наш срећан играч и спаситељ, видјеће се ускоро? Руку на срце, ако би судили само по "визуелном дојму", бизнисмен Рашид Средаров не дјелује увјерљиво као неко ко располаже са пола милијареде које ће уложити у угљевичку термоелектрану. Изглед зна понекад и да превари, али на опрез нас упућују и чињенице да дотични од све имовине има тек регистровану фирму на Кипру са новоотвореним рачуном, фришко урађеним печатом и незбјежном пословном ташном.

У оба случаја у реализацију се улази директном погодбом, односно без међународног тендера са одока утврђеним параметрима. Наша Влада и даље вјерује како се велики послови најбоље реализују јаранским договором. На такве договорене пословне аранжамане нико у свијету не одборава ни евра кредита. Наша три аеродрома (Требиње, Соколац, Бијељина) су већ одавно заборављена. Аеродромска тројка је и даље на, чекању, али то не значи да се од приче одустало.

Кад затреба поново ће се сјетити тога!



0 КОМЕНТАРА

  1. Реално, сви наши пословни капацитети везани за тржиште воде се тезом јаранског договарања што се нигдје у свијету не ради.
    Вјероватно кад економски и социјално коначно паднемо једном у амбис, тек тада ћемо схватити у чему је био проблем.

    Не могу ни да замислим шта би се све радило без конкретне контроле и ревизије.

Оставите одговор