Гасовод од Туркменистана до Индије

Челници Туркменистана, Афганистана, Пакистана и Индије обележили су почетак градње 10 милијарди долара вредног гасовода. Овај гасоод требао би да ублажи енергетске дефиците у јужној Азији и смањи напетост у подељеном региону. Почетак радова на гасоводу обележен је свечаношћу у пустињи Каракум у близини града Марија којој су присуствовали туркменистански председник Гурбангули Бердимукхамедов и његов […]

уторак, децембар 15, 2015 / 10:51

Челници Туркменистана, Афганистана, Пакистана и Индије обележили су почетак градње 10 милијарди долара вредног гасовода.

Овај гасоод требао би да ублажи енергетске дефиците у јужној Азији и смањи напетост у подељеном региону.

Почетак радова на гасоводу обележен је свечаношћу у пустињи Каракум у близини града Марија којој су присуствовали туркменистански председник Гурбангули Бердимукхамедов и његов афганистански колега Ашраф Гани, као и индијски премијер Наваз Шариф и индијски потпредседник Хамид Ансари.

"Данас смо били учесници и сведоци историјског догађаја. Данашњи дан обележава почетак великог пројекта – гасовода ТАПИ", казао је на свечаности Бердимукхамедов.

У Туркменистану очекују да ће гасовод годишњег капацитета 33 милијарде просторних метара бити завршен до краја 2018. године.

Председник Бердимукхамедов је истакао и да је свечано обележавање почетка градње означио и почетак треће фазе развоја гасног поља Галкиниш, ресурсне базе будућег гасовода.

Галкиниш је друго по величини гасно поље у свету, а следећу фазу његовог развоја ће надзирати, уз Туркменистан, конзорцијум јапанских и турских компанија. Упркос томе, овај скупи пројекат је и даље обавијен неизвесношћу с обзиром на питања сигурности и изостанка великог комерцијалног улагача.

"У почетној фази су у фокусу била првенствено питања има ли Туркменистан довољно гаса и постоји ли уопше потражња у Индији и Пакистану", објаснио је у телефонском разговору за АФП стручњак за средњу Азију.

"Процена поља Галкиниш и ситуације у две земље дала је позитиван одговор на та питања. Међутим, сенку на пројекат заправо баца питање сигурности, које повећава његове трошкове", објашњава овај стручњак.

Чини се да је неколико западних енергетских компанија одустало од судјеловања у пројекту. Интерес је потврдио само Драгон Оил са сједиштем у Дубаију, већ присутан у туркменистанском нафтном сектору.

Туркменистан показује све већу спремност да покрене тај пројекат с обзиром на велику зависност од Кине где извозе три четвртине гаса путем средњоазијско-кинеског гасовода.

Својевремено је велики купац туркменистанског гаса била и Русија, али је Гаспром у међувремену најавио да ће смањити набавку туркменистанског гаса, па га је влада у Ашгабату назвала непоузданим партнером.



Оставите одговор