Галијашевић: БиХ се не бори против тероризма

Терористички напади на Њујорк 2001. године представљају прекретницу у развоју свјетске безбједносне ситуације, али БиХ није много научила из ових догађаја и није помјерила границе властитог односа према борби против тероризма, сматра члан Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма Џевад Галијашевић.

Галијашевић је рекао Срни да догађаји из 2001. године представљају прекретницу не само због броја жртава, него и због објективне сумње да је у позадини безбједносних пропуста одређену улогу имала обавјештајна заједница самих САД.

"Ови догађаји су битно одредили безбједносну судбину свијета, јер су, с једне стране, показали невиђену бруталност у нападу на незаштићене мете, а са друге стране, и метод борбе који ће се у будућности примјењивати мали народи и државе у односу на моћније", оцијенио је Галијашевић.

Он је додао да је БиХ институционално изграђена за борбу против тероризма, али да је то само на папиру, јер институције које би на заједничком нивоу требало да се боре против тероризма не раде свој посао.

Према његовим ријечима, данас у БиХ једину објективно способну безбједносну агенцију за борбу против тероризма представља МУП Републике Српске који прати трендове на овом плану, организује међународне конференције, инфраструктуру и едукацију властитог кадра.

Галијашевић додаје да су Агенција за истраге и заштиту /СИПА/, Обавјештајно-безбједносна агенција /ОБА/ и 11 федералних МУП-ова "прешпартане" разним обавјештајним службама и питању безбједности не прилазе са позиције интереса БиХ.

"Они том проблему прилазе искључиво са аспекта властитог националног интереса. Ако у БиХ постоји јака терористичка база, а они знају да постоји, али не угрожава њихове националне интересе и не напада велике земље, они их не дирају и гуше рад домаћих обавјештајних служби, да евентуално не би наљутили терористе", рекао је Галијашевић.

Он истиче да заједничке институције не дижу ниво безбједности као што то ради Србија, која на својој територији нема такав проблем какав има БиХ, осим на подручју три општине у Санџаку и Прешевској долини.

Према оцјени војно-политичког аналитичара Гостимира Поповића, догађаји из септембра 2001. године представљају најзначајније терористичке акте у савременом свијету, али остаје чињеница да још нису утврђени ни узроци ни учесници тих догађаја, што је велики простор за разне спекулације.

"Послије ових догађаја можемо рећи да је систем безбједности у свијету много слабији и рањивији и поставља се питање гдје све могу да ударе потенцијални терористи", рекао је Поповић.

Говорећи о систему безбједности од тероризма у БиХ, Поповић је рекао да систем Српске много ради и да је до сада постигао солидан ниво стабилности, док се у оквиру безбједносног система Федерације БиХ десило много догађаја који су директно повезани са терористичким организацијама.

"На простору БиХ безбједносни систем мора се посматрати одвојено, јер је то по Уставу ексклузивна надлежност ентитета и добро је да Српска са својим системом унутрашњих послова ради на јачању унутрашње и регионалне безбједности", рекао је Поповић.

Он сматра да све независне организације које се баве борбом против тероризма знају да је БиХ база за разне терористичке групе, али да је мала вјероватноћа да ће оне као објекат свог дејства изабрати мете у БиХ.

"У глобалним терористичким условима, ово је мали простор да би се на њега дејствовало, због чега је мање вјероватно да ће они много дјеловати у БиХ", закључује Поповић.