Гај Марије – Чувени војни лидер и најпознатији конзул Рима

Дефинитивно један од најзначајнијих лица Римског царства који се у појединим моментима налазио и изнад закона када је царство било угрожено, а зашта је добио повјерење народа Рима. Пише: Стефан Драгичевић Човјек који је обиљежио историјско раздобље чувеног Рима од 157. п.н.е. до 86. п.н.е. ; Човјек који је био обожаван у својој војсци и […]

четвртак, април 28, 2011 / 10:39

Дефинитивно један од најзначајнијих лица Римског царства који се у појединим моментима налазио и изнад закона када је царство било угрожено, а зашта је добио повјерење народа Рима.

Пише: Стефан Драгичевић

Човјек који је обиљежио историјско раздобље чувеног Рима од 157. п.н.е. до 86. п.н.е. ; Човјек који је био обожаван у својој војсци и легијама које су га послије његове смрти славиле као једног од највећих Богова Рима; Човјек који је први увео сиромашне грађане Рима у војску и који су послије 20. година служења у војсци добијали комад земље у Италији; Човјек који је заслужан за хватање Југурте у чувеној Нумдији; Човјек који је одбранио част и понос Рима у Галији гдје је потукао до ногу Кимбре и Тевтонце; Човјек који је од народа 7 пута добио повјерење за избор конзула…

О оваквој једној војној и политичкој величини увод би био цијели један семинарски рад, но његове политичке, војне и људске успоне и падове ћу описивати корак по корак.

Од младог и амбициозног младића израстао је врховни војни војсковођа, војни трибун, народни трибун, претор и 7 узастопних пута конзул Рима. Звања су мала у односу на оно какав је људски фактор преовладавао овој историјској личности о којој се балканска јавност никада није претјерано бавила.

По Плутарху, Гај Марије свој култ почиње да развија у бици код келтиберског града Нуманције гдје се истакао као војник који се уједно борио и штито своје саборце. О његовој храбрости, пожртвованости чуло се до римског Сената, а онда га је тадашњи вођа и актер напада на Нуманцију Сципион Емилијан поставио за војног трибуна. За младог Гаја Марија то је представљао велики стимуланс да се све више и боље исказује, међутим у том основу су му се помјешале двије ствари – да ли да настави даље војни живот и да напредује или да се посвети локалној политици у његовом родном Лацију. Знао је да му војска омогућава престиж поготову што је добио повјерење како Сената тако и надређеног Емилијана.

О томе колика је класа био у Риму, довољно говори и његова женидба са Јулијом сестром Цезара Страбона – отац Гај Јулија Цезара који су и тада били утицајна патрицијска породица. Од добијања сина Гај Марију се повећава политички кредибилитет у Риму. Иако мало спреман и недовољно утицајан да се упушта у високу политику имао је јаке везе са патрицијским породицама па је заједно са Публијем Рутулијем Руфом био један од легата и актера искрцавања римске војске у Нумидији. Главни задатак им је био да ухвате краља Нумидије Југурту који није желио да се повинује римској власти и да велика богатства земље одлазе "у руке римских свиња – сенатора".

Југурта је био јако опрезан врховни поглавар, али се није могао одупријети Маријевој легији која је била инспирисана причама и држањима говора свога надређеног. Марије је улио такву свијест у своју војску и у своје редове да су сви мислили "рат неће дуго потрајати" и да Марије поведен искуством из ранијих сукоба у Галији има стратегију освајање и враћање Нумидије у окриље Рима.

То је оно што је и красило легата Гај Марија – манипулисање већином и подизање свог угледа у "вјечном граду" које би му омогућило јако велики политички маневарски простор за политичко дјеловање – кандидатура за конзула. Конзул се у Риму могло постати тек када се напуни четредесет пуних година, али Марије је био познат по томе што је био оштар критичар Сената и није се слагао са већином њихових политичких одлука које су важиле за опстанак Римског Царства.

Значајна битка одиграла се на ријеци Мутул гдје је сукоб водио лично тадашњи надређени конзул Метал Пие Прасенце и који је доживио страховите губитке… доласком војске Гај Марија извршена је засједа нумиђанској војсци и били су принуђени на бијег. Тада је први пут Гај Марије своме надређеном спасао живот, а уједно с тим добијао многе и различите похвале Рима за овако храбру одлуку иако он није добио одлуку Сената да притекне у помоћ Металу, а такође и због тога што се он са својом војском налазио на другом крају Нумидије и требало је вријеме да стигне помоћ надређеном конзулу.

107. године п.н.е. Гај Марије први пут постаје почасни конзул Рима. По тумачењима римског архивисте Емилија Скаура, цијели пут од римске луке до сената био је пун народа и грађана Рима који су желили да поздраве почасног конзула, а пут којима су коњи и кочије ишле "натопљен" је цвијећем. Међутим, Сенат је увијек био резервисан по питању подршке Гај Марију тако да ни издалека није добио јаке овације као што је то био случај "на улици". Тако се унутар Сената формирала фамозна опозиција која је негодовала успјехе Гаја Марија у Нумидији.

Опозицији се касније прикључио и Метал Пие Прасенце, а Публије Рутулије Руф је увијек био по страни иако су му нудили "пуну кућу сестерција и да се комотно може купати у њима". У Риму је Гај Марије проглашен за врховног вођу Рима у борби против краља Нумидије Југурте. Марије је тада обећао да ће у Рим довести живог Југурту у кавезу.

Убрзо потом слиједе припреме – сваки Маријев војник имао је на себи 25 кг војне опореме па су оне симболички назване "Маријеве муле". Почела су прва распоређивања легија, а унутар њих кохорте и центурије. У Маријевој војсци је владао такав оптимизам да то ничим није могло да спласне, чак и ако би изгубили неку битку. Марије поред што је био врховни лидер свих акција и напада он је у војсци дизао морал и самопоуздање, а посебан однос су му исказивали војници – сиромаси којима је обећао комад италијанске земље како би живјели послије рата ако остану живи.

107 године п.н.е. Нумидија је већ пала, а Југурта се повукао код свог таста Бокха у Мавретанију. За преговоре о изручењу Гај Марије је овластио Корнелија Сулу који се у војсци показао као прави војни трибун. Зарад јачег савезништва са Римом Бокха је прихватио захтијев Суле и испоручио Југурту. Иако је мислио да ће бити опијен славом као и Гај Марије пошто су "заједничким снагама ухватили рушитеља Рима на сјеверу Африке" он је заслуге за хватање морао предати Марију.

Од тада односи између два прво добра пријатеља па тек онда добра два војна и политичка зналца почињу да иду у један ћорсокак. И један и други су тежили политичком престижу, а један је морао попустити и управо је то био разлог да Гај Марије поново буде дочекан у Риму са одушевљењем и пуним заслугама, а Сула без ичега, сем неких тричавих 3000 сестерција. To jе био тренутак када је почело политичко превирање и размимоилажење Гај Марија и Корнелија Суле. Иако је Сула важио за јако утицајног фактора у самој војсци он није био такав ауторитет да му се као војном трибуну глас чује до Рима.

Превирања око граница на сјеверу Италије

Кимбри и Тевтонци никада нису мировали, а своје дивљање римским провинцијама почели су од простора данашњег Беча па све до јужне Галије, тачније, Нарбонске Галије. Надлежни комадант Карбон је доживљавао пораз за поразом, а жртве су се нагомилале преко 21.000. Када су Кимбри покушали да пређу Рону дочекали су их несложни тандем Малије Максим и Сервилије Цепион који су у сукобима изгубили заједно 80 000 војника. Општа срамота и паника Рима. Опет се понавља иста ствар, Сенат крши већ усвојене законе и Марију даје нови конзулатски мандат, јер ко ће други Рим предводи пред најездом "љутих, ружних и дебелих варвара".

102 п.н.е. Кимбри и Тевтонци су се окупљали у Нарбонској Галији. Будући да су имали потпуно различит приступ уласка у Италију, Гај Марије је сковао паклени план за варваре. Пошто су и једни и други морали да прођу преко Алпа, Гај Марије је стратегију разрадио до најситнијег детаља, а позвао тамошње становништво како би му оно показало најсигурније положаје. Римски стријелци су били убитачни, јер су они дан-ноћ гађали варваре што их је ислуђивало… сматра се да су стријелци убили око 2.500 варвара само у планинама Алпа.

Напредовање варвара је престало, а будући да је Гај Марије човјек који "не стоји" већ се покренуо и директно кренуо на Нарбонску Галију и затворио се у познату Аква Секстију која је због свог положаја била јако неприступачна. Ту опет до изражаја долази сјајна стратегија Гај Марија који је знао да ће руља одмах кренути на утврђење без имало свијести да могу упасти у клопку.

Руља од 120.000 варвара је кренула према Аква Секстији, а утврђење је бранило свега 14.000 војника и то већином стријелци. По записима Квинста Абиџана римска војска је направила још једно утврђење јужно од Секстије гдје се налазило око 20.000 римских легионара. Варвари поред страховитих губитака пред вратима Аква Секстије били су притиснути с југа громадом од легионара који су их уништили и разорили с леђа… сматра се да је послије те битке цијело племе Тевтонаца изгубљено и расуто и да су се спојили на сјеверу са Германима.

С друге стране, други конзул Лутације Катул се борио у сјеверној Италији против Кимбра који су успијели да сиђу са Алпа. Гај Марије није оклијевао, чак није ни стигао допис из Рима да му помогне, он је већ био на Алпима. Снажна и искусна Маријева војска која је имала двије од пет легије које су учествовале у Африци биле су ПРЕодане Гај Марију и његовој стратегији. Заједно са Катулом имали су десет легија на располагању и у биткама су побили најмање 150.000 Кимбра.

Послије те битке Марије је слављен као највећи војсковођа и политичар који је икада постојао у Риму. Са таквим једним брзим, снажним и мудрим тактикама против непријатеља он је Сенат остављао без текста; са таквим једним ауторитетом у својој војсци која га је подржавала и поштивала у свему, са подршком народа Рима он је имао буквално сву власт у својим рукама. Као и у случају са Сулом и Катул је био послије оштар критичар, а касније и највећи непријатељ Гај Марија. Као што има она пословица, "људи ти све могу опростити, али успијех и славу никако".

У другом наставку ћу описати све оштрији однос међу Маријем и Сулом, а такође и биткама које су пријетиле истоку Римског Царства, тј. нападом Митридата на Малу Азију и све оштрији однос Марија према Сенату и римској политици.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор