Гаћановић: Нови закон прави реформу у грађевинарству

Помоћник министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Миладин Гаћановић истиче да је Нацрт закона о уређењу простора и грађењу – системски акт, који реформише области просторног планирања и грађења, наводећи да ће бити разматран на првој наредној сједници Владе, након чега ће бити упућен Народној скупштини на усвајање. Гаћановић у интервјуу Срни […]

недеља, фебруар 24, 2013 / 12:10

Помоћник министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Миладин Гаћановић истиче да је Нацрт закона о уређењу простора и грађењу – системски акт, који реформише области просторног планирања и грађења, наводећи да ће бити разматран на првој наредној сједници Владе, након чега ће бити упућен Народној скупштини на усвајање.

Гаћановић у интервјуу Срни појашњава да је током јавних расправа највише примједби дато на одредбу којом је прописано да једно физичко лице као учесник у грађењу може бити носилац лиценце у правном лицу само за једну врсту послова, те одредби којом је прописано да, уколико правно лице које врши пројектовање нема лиценцу за све фазе пројекта, може уговором ангажовати још једно правно лице које има лиценце за недостајуће фазе пројекта.

Реагујући на недоумице о томе да ли одредбе дефинисане у закону некога посебно фаворизују, он је нагласио да је, узимајући у обзир начин на који су те одредбе дефинисане у закону, апсолутно сигурно да о некаквој дискриминацији и стварању монопола у корист било којег учесника у грађењу нема ни говора.

"Наведене одредбе су, можда, поставиле превисоке стандарде за нашу реалност и економско стање, а засноване су на тржишним принципима према којима инвеститор бира пројектанта, ревидента техничке документације, извођача и стручни надзор из реда лиценцираних правних лица“, каже Гаћановић и напомиње да је неспорна чињеница да сви под равноправним и једнаким условима могу добити лиценцу за једну или више фаза пројектовања или грађења, за једну или више врста дјелатности.

"Дакле, сад је само питање кога ће инвеститор ангажовати, а сваки озбиљан инвеститор тражиће квалитетније и комплетније фирме са којима ће са мање проблема доћи до циља, а то је овде изградња објекта“, истиче Гаћановић.

Он наглашава да Министарство мора стварати реалне услове за рад малих и средњих предузећа, али такође и рад великих компанија, јер то траже инвеститори капиталних инвестиција, прије свега у јавном сектору."Циљ је да се кроз поједине одредбе закона стварају услови за запошљавање новог инжењерског кадра, прије свега младих људи са завршеним факултетима, што не прихватају представници малих и средњих предузећа и сматрају то нереалним, тврдећи да је у овом времену економске кризе и смањене инвестиционе изградње упитан и њихов опстанак“, објашњава Гаћановић.

Процес реформисања области грађења започео почетком 2012. године доношењем Закона о грађевинским производима и пет правилника предвиђених овим законом, а реформски процес посебно се огледа у области лиценцирања учесника у грађењу који је успостављенп још 1996. године, увођењем одредби о енергетској ефикасности у зградарству, чији је циљ да буду смањене укупне потребе за енергијом, да се стимулише коришћење енергије из обновљивих извора, што ће све заједно смањити укупне негативне утицаје који објекти имају на животну средину.

За инвеститоре су посебно битне нове одредбе којима је уређено грађевинско земљиште, нарочито код редефинисања начина израчунавања ренте и трошкова уређења грађевинског земљишта који се сада заснивају на стварним трошковима планиране изградње у обухвату проведбеног документа просторног уређења.

"Посебно морам истаћи да овај нацрт закона коначно детаљно и свеобухватно уређује легализацију бесправно изграђених објеката и ствара реалне услове за њихову урбану интеграцију у простор, кад год је то могуће провести у складу са важећим документима просторног уређења и кад се то не коси са основним принципима просторног планирања“, истиче Гаћановић.

Генерално се може истаћи да овај нацрт закона повећава одговорност свих учесника у поступку грађења, а посебно лица која су овлаштена да врше стручни надзор у име инвеститора и која су овим законом идентификована као најодговорнија за квалитет грађења и законито грађење у складу са датом грађевинском дозволом.

"Због тога су одредбе закона прописале обавезни поступак ревизије свих издатих личних лиценци који ће се провести у трогодишњем периоду од дана ступања на снагу овог закона о трошку Министарства, али предвиђа и оштрије критеријуме за стицање лиценце, као нпр. за лица која врше ревизију пројеката“, истиче Гаћановић.

Он каже да сада закон предвиђа санкционисање лица која имају личне лиценце и која се огријеше о правила струке, професионалне етике и морала или свој посао не обављају у складу са одредбама овог закона, зашто је предвиђена чак и могућност трајног одузимања лиценце. Многобројним новинама у нацрту закона поједностављују се процедуре у поступку издавања дозвола у грађењу, а постоји могућност да се за индивидуалне стамбене и стамбено-пословне објекте бруто грађевинске површине до 400 метара квадратних грађевинска дозвола издаје без локацијских услова.

Гаћановић у интервјуу Срни наводи позитивна реаговања локалних заједница на сада јасно дефинисање планског периода и рока важења докумената просторног уређења, те на могућност да урбанистичко-техничке услове и стручна мишљења за напријед наведене објекте сада могу радити и надлежни органи у локалним заједницама, под условима наведеним у Закону.

Гаћановић каже да је ово врло битно за мале и неразвијене локалне заједнице у којима нема овлаштених правних лица за израду докумената просторног уређења.



Оставите одговор