Фронталова личност године у свијету: Волфганг Шојбле

Волфганг Шојбле се више од 30 година налази у врху њемачке политике. И редовно је човјек “у сијенци” који има велик утицај, али не купи ловорике.

четвртак, 14 јануара, 2016 / 16:57

С обзиром на дужину трајања, Шојблеов утицај је тешко гледати кроз једну годину или поступак. Шојбле је био десна рука Хелмута Кола, најдуговјечнијег њемачког канцелара. Био је најзначајнији човјек који је радио на споразуму присајужавања источне Њемачке Савезној Републици Њемачкој. И баш је тако рекао Озијима у старту: Не рачунајте да ће ово бити уједињење двије равноправне државе.

Данас је десна рука Ангеле Меркел. Прво као министар унутрашњих послова, затим као министар финансија. Способан, прецизан, принципијелан, потпуно је свеједно које ће министарство водити. И док свјетски медији као личност 2015. оцјењују Ангелу Меркел, треба знати да велику улогу у успјеху њемачке политике носи Шојбле.

Његова је заслуга што се 2009. Њемачка одлучила за спасавање евра, након кризе која је фабрикована у америчким банкама. То га од министра полиције сели у министарство финансија, гдје по први пут реализује суфицит у буџету.

Други пут сачувао је евро приликом изазова грчке кризе. Проницљиви Вук (Волфганг) је прозрео Варуфакисов и Ципрасов план да напусте еврозону. Будући да Грци нису донијели ни лажни план, како би приказали да бар нешто раде док чекају “Грексит”, Шојбле је знао шта је по сриједи, и минирао грчки план. Остало је историја, Грчка је морала да прихвати све што је Њемачка прописала, и то много теже услове него да су на вријеме кренули у осмишљавање рјешења. И то је догађај који је у 2015. темељно одредио будућност ЕУ и свијета.

Шојбле је рођен у протестантској породици, и од дјетињства је научио шта је одговорно понашање. Опроста нема, ко гријеши грешке мора да исправи. Њему није проблем да директно каже оно што други не воле да чују. Уколико сматра да је тако исправно, он не би попустио под медијским притисцима као Меркелова, која је прво расплакала дјевочицу из мигрантске породице, а дан после дозволила да остане. Шојбле данас заговара чвршћу политику према усељеницима, и једина је особа која је популарнија од канцеларке.

Залагао се за проширење ЕУ, али је тек накнадно усвојен његов принцип да чланство не смије бити поклон. Такав је био и код визне либерализације, јасан и прецизан, како у захтјевима, тако и код њиховог испуњавања.

Значајан тренутак у Шојблеовом животу десио се 2000. када је као траткотрајни предсједник СДУ признао да 1994. примио новац јердног трговца оружја, и предао благајници без гледања. Због скандала са финансирањем странке, након двије године на њеном челу предао је вођство Ангели Меркел.

На крају, Шојбле је човјек у инвалидским колицима. И то са разлогом иде на крају, јер он не жели да га посматрају као инвалида, нити се он позива на свој хендикеп, већ од себе тражи исто што и од других. Био је на ивици смрти када је 12. октобра 1990. у њега пуцао психички поремећен човјек. Један метак је завршио у лицу, а други у кичми, оставивши га непокретним. Но он никад око тога није дизао дреку, нити градио политички капитал, не желећи да акт психичког болесника квалификује као атентат. За шест мјесеци вратио се својим министарским обавезама.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *