Фронталов поп о Аја Софији и Реџепу Тајипу Ердогану

Дарко Ђого сматра да одлука турске власти представља један изразито агресиван чин, једнако као што је био и 1453. године, када је Аја Софија претворена у џамију одлуком султана Мехмеда II, каже препричавајући Александар Стојановић, новинар Гласа Српске, који је Ђогу консултовао у опширнијем тексту на задату тему.

– Сматрам да је то изразито погрешан, изразито агресиван циљ данашње Турске, којом се нама шаље порука да су неоотоманске амбиције живе и да нису никакав наш неоправдан страх, него једна активна политика савремене Турске. Тиме се свакако шаље порука турској јавности да је доба кемализма и секуларизма готово и да ће Ердоган да врати ситуацију у практично неку врсту султаната, предотоманске ере – казао је Ђого.

Он додаје да враћање у прошлост, да би се казало нешто о садашњости, може бити изразито погубно и опасно. Враћање точка историје покреће многа питања и представља један круг из којег је тешко изаћи.

– Тај симболички чин Турске очигледно носи поруку повратка у османско вријеме, у вријеме прије 1918. године. Када кренете са сновима да се ситуација врати вијек уназад, онда не можете да делегитимишете и да сматрате нелегитимним да неко жели да врати ствар у рецимо, период прије 1453. године. Дакле, зашто би Ердоганов чин био легитиман, а моја жеља или моја унутрашња потреба, идентификација са тим мјестом, која је је легитимна самим тим што је ријеч о богомољи коју је изградила православна цивилизација, није легитимна? Пазите, повратка у историју нема! Немогуће је вратити точак историје уназад, али очигледно је да се разноразне политичке консталације снага врло често служе симболичким поврацима уназад да би нешто рекли о садашњости – наглашава Ђого.

БиХ у којој живе три народа, свако са својом интерпретацијом историје и схватањем права на полагање легата по неком питању, често је изложена резону да "сваком припадне оно што је његово”. Питања реституције или враћање одређених објеката који су одузети након Другог свјетског и рата 1990-их година врло су честа и често дијеле друштво. Професор Ђого, с тога, скреће пажњу на ћутање невладиног сектора и ликовање муслимана на овакву одлуку, што, како каже, није у духу помирења и суживота народа на овом простору.

– Морам да признам да је мало чудновато ћутање НВО сектора у БиХ, које је у неким другим случајевима био врло гласан када су потраживане неке садашње цркве. Данас тај сектор ћути на враћање објекта у богомољу од стране монотеистичке религије која није изградила тај објекат као свој. Такође, видимо и благо ликовање и ћутање наших земљака муслиманске вјероисповијести, иако могу да схватим зашто им је драго, али сматрам да је то крајње незрело, јер такви чинови буде у свакоме од нас и наду и жељу и вољу да Аја Софију гледамо у оном свјетлу у којем је ми памтимо и ми желимо да је имамо онако како је гледамо – истиче Ђого.