Французи и Британци, траже од Трампа да уђу и заштите земљу коју су купили у Украјини
Француски предсједник Емануел Макрон представио је у Белој кући Доналду Трампу европски план за рјешење кризе у Украјини. Идеја је да по постизању споразума о прекиду ватре Европска унија распореди 30 хиљада својих војника – мировњака, али да Сједињене Државе обезбједе њихову сигурносну мрежу.
Ту Французи прво мисле на противракетну одбрану, а да ли би то било довољно да за контролу примирја, наравно ако буде постигнуто? Не.
Јасно је да Французи и Британци желе јефтино проћи. 30.000 су на овом фронту губици који се очекују кроз мјесец дана офанзиве, чак и ако узимате утврђено, а не велико мјесто, као што је била Авдејевка.
Због тога је и дошло до раније панике Емануела Макрона, а видимо и Британци су једни од јастребова у овој причи, који већ одавно износе приједлоге да уведу своје јединице и тако спријече могући потпуни слом фронта и распад Оружаних Снага Украјине.
Није то њима први пут, Французи и Британци су се искрцавали у Одеси за вријеме грађанског рата, након слома Царске Русије, а и француски војници су се борили на страни Вермахта против Руса на Стаљинграду.
То је највећа замка за Руску Федерацију и да морају по сваку цијену спријечити могућност уласка таквих војних трупа, јер је то у контексту ширења НАТО на истоку, равно пооштравању нечега што већ одавно личи на Кубанску кризу из шездесетих година прошлог вијека.
А све кризе у сијенци нуклеарних пројектила су опасне.
Пољска, која је највише дала и људства и технике и примила избјеглица, у односу на своју величину, одмах је рекла да неће слати своје јединице и да Украјина неће бити чланица НАТО.
Француска и Британија имају нуклеарно наоружање, те стога једине и смију да јавно износе такве идеје; али ни они, како видимо, неће смјети да уђу без подршке САД.
То је заузимање своје земље, као што се америчке трупе налазе и даље у Сирији и чувају нафтне бушотине, које се налазе у, језиком из Дејтонске БиХ, Курдском ентитету унутар грађанским ратом уништене Сирије, без обзира на промјену режима у Дамаску.
Дали су новац, хоће, земљу.
Уколико у томе успију, земља на коју ону стају, у перспективи дугорочно ће бити истргнута из руског свијета.