Фототипско издање Гаврила Стефановића Венцловића

У Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањој Луци синоћ је промовисана књига "Венцловићев сентандрејски буквар 1717" која садржи фототипско издање са рашчитаним текстом и преводом на савремени српски језик, те руком писани српско–словенски буквар.

Књигу су приредили и попратне студије написали професори Димитрије Стефановић и Томислав Јовановић, а књигу је издала Радионица "Венцловић" која функционише у склопу Културног и документационог центра Срба у Мађарској.

Стефановић је током промоције рекао да први дио издања садржи на више начина саопштени и на савремени српски језик преведени текст најстаријег рукописног буквара код Срба.

"Он је, према непотписаном скриптору, исписан 1717. године", рекао је Стефановић.

Други дио издања садржи попратне студије и начела издања, иза којих слиједе резимеи на мађарском и енглеском језику.

Према ријечима Стефановића, Буквар на почетку ученику објашњава како православни хришћанин треба да се крсти, након чега слиједи азбука са различитим типовима писама.

Он појашњава да се у буквару увјежбава читање слогова и ријечи, па и реченица, а велики дио садржаја посвећен је разним молитвама и поукама и учењима старих црквених писаца.

"Надамо се да ће ово издање дати подстрек даљим истраживањима оних тема којима ће се дати више свјетла на непознате дијелове животног пута и стваралаштва Гаврила Стефановића Венцловића, чиме ће се `показати` његово право мјесто у српској књижевности и култури", рекао је Стефановић.

Професор бањалучког Филолошког факултета Душко Пеуља рекао је да је Гаврил Стефановић Венцловић једна од најнеобичнијих фигура српског 18. вијека, који је написао 20.000 рукописних страница, од којих пола на српско-словенском, а пола на народном језику.

"Венцловић је практично први писац који је прије Вука /Караџића/ направио обиман опус на народном језику. Његов народни језик се разликује од Вуковог зато што се у њему налазе бројне лексеме из српско-словенског, нашег језичког насљеђа", каже Пеуља.

Он је истакао да је издање које је промовисано вечерас драгоцјено зато што је писано на оригиналном српско-словенском језику и штампано као фототипско издање, затим у рашчитаној варијанти тог српско-словенског језика погодно за истраживања различитих усмјерења и зато што је преведен на савремени српски језик.

Пеуља каже да је основна намјена књиге описмењавање дјеце, истичући да кроз овај буквар провијавају опште хришћанске моралне поуке.

"На неки начин се показује како је школа у том времену и описмењавање било у хришћанском духу, гдје су се дјеца учила богоугодним, моралним стварима спремајући их да буду људи способни да живе свакодневни живот", каже Пеуља.