Фоторепортажа: Фронтал у Крагујевцу на Сретење

Зато смо кренули у српски крај који на грбу носи главу дивљег вепра пробијену стријелом, а престони град има име по птици грабљивици. А није Соколац.

До Крагујевца је било тешко доћи брзо из било ког правца. Дугачке колоне, застоји, спор напредак. У самом граду пјешачка зона. Све блокирано.

У суштини, било је баш пуно људи који, јелте, нису студенти. Мада су млади људи ипак доминирали предјелом.

Веома хладан дан, па и нема много логике да се игдје стоји у мјесту, зато су људи непрестанко корачали. Усљед тог корачања, у којем смо и ми с њима, нећемо улазити у процјене броја присутних. Више у њихову каквоћу.

Крагујевац је блокираних цеста. Ми смо прошли све те улице и сретали исте људе које, иако непознате до тог дана, препознајете по написаном на транспарентима.

Било је пуно транспарента написаних латиницом, али чини се да је доминантно писмо ипак српско. Што је ријеткост посљедњих деценија у Србији и један озбиљан новитет на протестима ове врсте.

Није било никаквих посебних дешавања, осим читања студентског писма, које ћемо додати на крају. Само са неколико мјеста се чула музика и то на једном неке као рок пјесме, а на два родољубиве. Велика већина људи јесте родољубиво расположена, а млађи свијет поготово.

Међутим, то их није одбранило од мора људи који протестују посљедињх година безуспјешно и који баштине неке друге вриједности. То видимо по тој латиници на транспарентима, а и по самој садржини.

Међу младим људима су ови протести једноставно у моди и то је то. Дјевојке су нашминкане, лијепо обучене по посљедњим модним диктатима, али то их не спречава да једу чувени шумадијски свадбарску купус, који се дијелио на много мјеста.

Било је разних домаћих колача: штрудле, ванилице и још многи други којима имена не знамо. Било је и куповних колача. Али и роштиља, и разне друге хране. Било је и чајева пуно, кафе, ракије. На више мјеста из оних бијелих шатора вире сулундари који баш диме, и нешто се крчка с друге стрне.

Људи кад се сударе с тобом или желе да прођу, па тебе ремете тиме, увијек се баш љубазно извињавају, али за све се и захваљају. Уопште, утисак је да је пријатно бити у том друштву.

По улицама ђубрета нема, уредно су свуд постављени огрмни црни џакови за смеће, и не дјелује да ђубре завршава на било ком другом мјесту сем у тим џаковима.

Људи су некако имали обзира једни према другима. Чини се да су млади на неким новим таласним дужинама, које нису блиске овим паметњаковићима који су доскора били млади, али никако да схвате да то више нису.

Али виде да су студенти са тим новим, у ствари старим вриједностима, ипак успјели нешто што они нису.

Па су почели да говоре како је "ок да неко буде религиозан”. Чим је неко то тако срочио, јасно је све.

Ми смо били међу масом од 12 до 18 часова и нигдје није уочен никакав изгред или сличан проблем. Нити се чула нека вика, у смислу да је дошло до кавге или туче или свађе.

Али сем те хране спорадично, а и на мјестима која су била за то предвиђена, никаквог програма није било. Само трубе и пиштаљке.

Сем на понеким транспарентима, овог човјека нико не помиње именом и презименом.

Овдје, око просторија ове странке су се скупљали људи, па су фотографисани, чисто да не буде да није било политичких активиста на овом скупу.

На скверовима се кувало све живо. И напици, и храна, и баш некако, а можда због хладноће, у једном тренутку као да изађете из тежине тренутка и све подсјећа на оне новогодишње вашаре.

Високо на небодеру, солитеру што би рекли у Србији, стоји натпис Студентски устанак 2025 и велика 4С. Сваки Невладинић се под таквим слоганом мора осјећати нелагодно.

Разговарали смо са Тамаром, која се придружила студентима кроз Младеновац и ишла с њима пјешке до Крагујевца. Она нам прича како је изгледало и у Младеновцу, јер је у разним групама које се баве организацијом.

Нема никакву корист од тога, каже. Каже и да су људи скупљали новац за дочек студената и да се доста и у Младеновцу скупило, па је купљена и спремљена храна и пиће.

У селу Чумићу гдје су и ноћили на путу до Крагујевца, мјештани свих тих околних села су поклањали прасиће. На крају за њих испечено 13 прасића и прављен гулаш.

У Крагујевцу је исти принцип. Људи су добровољно давали ко је колико могао и хтио, правиле се пите, гибанице, штрудле и разни домаћи колачи.

Тамара прича како су сви студенти вјерници, како носе иконе и пјевају "изворне песме”. Овдје смо изворне ставили под наводнике, јер се можемо окладити да су све ауторске, него она не зна да су написане у 20. вијеку, али се пјевају као изворне.

И она сама се чуди националној , а посебно религиозној ноти код студената, али јој је сад симпатично, јер је прошла с њима неки напор. Па су постали блиски.

Па на крају и она каже: Па добро, шта има везе, ипак је то религија која је најзаступљенија код нас.

Писмо студената

"Сви ви који се осећате слободним и слободумним – добродошли. Пре свега бисмо се ми, са Универзитета у Крагујевцу захвалили студентима других факултета на великом труду и залагању да дођу овде у оволиком броју. Са нама су данас студенти и грађани целе Србије окупљени око исте идеје – идеје озбиљних друштвених промена које почивају на основним вредностима које сви делимо.

Од новембра када су почели протести прво у Новом Саду, а затим у осталим градовима, није дошло до испуњења нити једног захтева од стране надлежних институција. Знајте да се данас срећемо у знаку броја 15 – 15 сати, 15. (фебурара) за 15 жртава.

У писму се наводи да је за студенте – "Сретењски устав много је више од пуке историографске чињенице".

"У нашем студентском, паралелном универзуму, устави постоје како би се примењивале најзначајније друштвене вредности. Слово без примене, учили су нас, јалово је", прочитао је студент.

Додао је да постоји "огромно незадовољство и захтев да се успоставе институције, као и то да су све полуге власти у рукама једног човека".

"Борба за слободу и правду у генетском је коду српског бића. Правда је заједно са Богом за сада само заробљена у химни и чека на ослобођење. Оно неће доћи уз бат ногу обувених у војничке чизме с пуном ратном опремом на леђима.

Донеће га бат ногу оних чија рамена носе главу која слободно мисли. Да парафразирамо песника – чини се да је крај зимског сна, а јава обвећава. Срећно нам свима Сретење и Дан државности и да заједно истрајемо у нашој борби", закључује се у писму.