Фото репортажа: У походе пећини Говјештици

Пећина Говјештица (у близини најпознатије Мрачне Пећине) налази се у кањону ријеке Праче (притока ријеке Дрине), у подножју романијског масива, око 40 км источно од Сарајева. Текст: Центар за крш и спелеологију Фото: Туристичка организација Рогатица Административно, пећина припада општини Рогатица, а најближи град је Хреновица у општини Прача. Мрачна Пећина је позната од почетка […]

недеља, 27 октобра, 2013 / 10:50

Пећина Говјештица (у близини најпознатије Мрачне Пећине) налази се у кањону ријеке Праче (притока ријеке Дрине), у подножју романијског масива, око 40 км источно од Сарајева.

Текст: Центар за крш и спелеологију

Фото: Туристичка организација Рогатица

Административно, пећина припада општини Рогатица, а најближи град је Хреновица у општини Прача. Мрачна Пећина је позната од почетка 20. вијека, када због изградње пруге кроз кањон Праче, она задобија одређену пажњу. Такође, из тог раног раздобља у литератури је споменуто неколико спелео-биолошких као и палеонтолошких истраживања, која завршавају у периоду 1960-1970.

Међутим, иако су неке информације биле доступне за Мрачну Пећину (процијењено је да је њена дужина око 1200м), о Говјештици (или Дуговјештици, као што је често назива локално становништво) веома се мало зна, осим импресивних димензија улаза и мапе првих 80 – 100м дужине.

Од 2010. године, међународни тим спелеолога из Италије (Болоња, Новара, Маса и Ређо Емилија) и Босне и Херцеговине (Сарајево и Високо) започео је ново, детаљно истраживање ових предјела, укључујући и плато масива Романије. Истражено је и документовано неколико нових пећина, направљена је детаљна мапа Мрачне пећине којом је потврђена њена раније процијењена дужина од 1200 метара, али најзначајнији и најинтересантнији резултати истраживања долазе истраживањем пећине Говјештице – са дужином до сада нацртаних канала износи око 7600 метара.

Истражени подземни пролази који укључују и неколико великих дворана, нису само значајни због својих димензија, већ они имају јако важне природне, научне и естетске вриједности. У пећини је пронађена велика колонија шишмиша, од отприлике хиљаду јединки. Широка распрострањеност троглобитске врсте Anthroherpon cylindricollis је добар знак за будућа истраживања подземног биодиверзитета. У пећини је такође откривен и велики депозит костију Ursus spelaeus (пећински медвјед), а у неколико пролаза зидови пећине су прекривени са још увијек неидентификованим фосилима који потичу из периода формирања стијена пећине.

Већи дио пећине је прекривен украсима велике естетске вриједности, како због облика тако и због њихових димензија. Поједини пролази у пећини испуњени су прелијепим кристалима калцита и необичним хеликтитима. Пећина има још потенцијала за нова истраживања, како са становишта истраживања нових, неоткривених канала, тако и са становишта научних истраживања.

/Пећине на Фронталу: Љубачево; Орловача; Мишарица/



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *