Фото изложба о минијатурним књигама

У Бањалуци је отворена изложба "Минијатура на зрну" аутора Дејана Вукичевића на којој су представљене минијатурне белетристичке, монографске и теолошке књиге, те језички рјечници из збирке Народне библиотеке Србије.

На изложби у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске представљене су књиге на српском, руском, француском, словеначком, мађарском, њемачком и чешком језику, а међу белетристичком литературом су, између осталог, "Горски вијенац" Петра Петровића Његоша и пјесме Едгара Алана Поа, док су у монографијама представљени пјесници Александар Сергејевич Пушкин, Шандор Петефи и Хајнрих Хајне.

Вршилац дужности помоћника министра просвјете и културе Републике Српске Милица Котур рекла је да ова изложба показује значај очувања културне баштине и изразила наду да ће је видјети што већи број грађана.

Она је подсјетила на досадашњу сарадњу Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и Народне и универзитетске библиотеке Србије која је, како је рекла, дала значајне резултате у размјени библиотечке грађе и стручних достигнућа у области библиотекарства.

Аутор изложбе Дејан Вукичевић рекао је да изложба представља репрезентативан избор од 38 експоната, те да су најзанимљивије најмање књиге у збирци – "Оченаш" на седам свјетских језика и "Олимпијска заклетва" са игара у Минхену 1972. године, димензија шест пута шест милиметара, чији су издавачи "Валдман и Фицнер" из Минхена.

"Најређи примерак је `Успомена свјетског рата`, који представља манифест кајзера Франца Јозефа на хрватском језику. Јозеф се обраћа српским војницима, објашњавајући им зашто је морао да поведе рат против Србије", рекао је Вукичевић.

Он је додао да половину збирке представљају књиге познатог издавача и графичара Кароља Андрушка.

"Богата традиција минијатурних књига била је присутна у Совјетском Савезу седамдесетих година прошлог вијека, зато што су биле економичне и могле су да служе популаризацији политичких идеја", рекао је Вукичевић.

Према његовим ријечима, минијатурне књиге данас нису популарне као у другој половини 20. вијека, а један од иницијатора њиховог објављивања била је и француска краљица Марија Антоанета јер је вољела да их држи у рукавици.

Директор Народне и универзитетске библиотеке Љиљана Зечић Петровић рекла је да је ова изложба прва овакве врсте у Бањалуци и да је дуго очекивана.

"Ово су типично библиотечке изложбе, а грађани ће моћи да виде и саму вјештину онога ко је израђивао те књиге", рекла је Петровићева.

Она је изразила наду да ће изложба у наредних 15 дана бити посјећена и за новембар најавила и мултимедијалну изложбу посвећену Михаилу Пупину, у сарадњи са Историјским музејом Србије.