Фоча: Од технолошког вишка до највећег малинара

Пољопривредник из Фоче Блажо Кулић подиже у Миљевини, на површини од 1,5 хектара, највећи малињак на подручју горњег Подриња, са којег ће годишње брати више од 20.000 килограма малине.

Кулић се производњом малина бави десетак година, откако је у банци у којој је радио проглашен за технолошки вишак, али је то до сада било на много мањој површини на имању у близини Фоче.

Након позитивних искустава, ове године је одлучио да у Миљевини закупи 15 дунума земљишта, уз магистралу Србиње – Сарајево, на којем је почео да подиже плантажу која ће на прољеће имати 22.000 садница малине.

"Укупна инвестиција износи око 30.000 КМ, а очекивани принос, када након три године буде у пуном роду, јесте око тоне и по малине по једном дунуму, што највише зависи од рада, али и од временских прилика", каже Кулић Срни.

Плантажу подиже кредитним и личним средствима, а велику помоћ очекује од општине и Републике Српске, које би, како закон прописује, требало да му надокнаде 60 одсто инвестиције.

Мада из године у годину цијена малине варира, у просјеку се креће око двије и по марке по килограму, па је производња јако исплатива.

"Никада не можемо знати која је цијена, чак и када завршимо бербу, што је апсурдно. У ових десет година кретала се од 1,5 до 3,6 марака, у просјеку 2,5 КМ, што је, ипак, задовољавајуће", напомиње Кулић.

Србиње има одличне услове за малину, па је све више засада, али је још доста земље необрађено.

"У овој производњи новац се враћа тек од треће године, па је можда и то разлог", објашњава Кулић недостатак предузетничког духа код становништва.

Годишњи трошкови производње малине су око марке по килограму, а уз откупну цијену Кулић добије 30 фенинга по килограму подстицаја од Републике и општине, тако да је рачуница јасна.

Малина још изузетно тражена на свјетском тржишту и, бар у наредних десетак година, произвођачи не би требало да брину за њен пласман.