Фирма покушала експеримент – свима дала исту плату: Није се добро завршило
Кад је Калвин Бентон покренуо своју фирму за психотерапију Спил, имао је идеју да свима даје исту плату.
Мислио је да ће то утицати на боље радно окружење, али је умјесто тога у року од годину дана то морао да укине због проблема међу запосленима и сада сваког плаћа у складу са стажем и стручности.
"Схватили смо да морамо да се држимо тржишних правила. Понекад неке традиционалне праксе постоје с разлогом”, објаснио је Бентон.
Калвин је Спил основао у Далстону у источном Лондону, како би понудио онлајн савјетовање и терапију запосленима разних компанија. Помагао им је код проблема са депресијом и стресом везаног за посао.
Осим проблема везаних за посао, људи се Спилу обраћају и због депресије и туге.
"Све више компанија плаћа свом особљу терапију јер је све теже добити помоћ редовним путем у здравственом систему”, каже Бентон.
Једна од великих Бентонових одлука приликом оснивања Спила била је да себи и својим колегама исплаћује исту плату.
"Било нас је петоро и сви смо подједнако доприносили послу па смо пробали експеримент у ком смо сваком исплаћивали исти износ, без обзира на искуство и позицију. Жељели смо да преиспитамо традиционални модел плата. Одлучили смо да свима исплаћујемо по 36.000 фунти годишње и израчунали да се са тиме може пристојно живјети у Лондону.”
У почетку је све функционисало, али…
У почетку је мјера добро функционисала и подстакла много доброг међу запосленима.
"На примјер, није било проблема око тога ко ће платити пиће јер смо сви имали исте приходе. У многим таквим ситуацијама било нам је лакше”, рекао је.
Како се Спил развијао тако је Бентон ангажовао нове запослене, попут софтверског програмера, продавца и администратора и свима је понудио исту плату од 36.000 фунти. И ту су почели проблеми.
"За програмерима влада потражња и обично имају плату већу од 36.000 фунти годишње. Продавци су обично плаћени по провизији. дакле, наш модел није био посебно погодан за ове двије позиције. Имали смо муке да привучемо таленте за софтверске позиције. Након отприлике три мјесеца продавци су тражили да их платимо у складу са оствареном продајом, тврдећи да им фиксна плата не одговара.”
Хрпа пријава за административне послове
Истовремено је Бентон био затрпан пријавама за административне позиције, преноси Индеx.
"Нудили смо много више него што су такви службеници иначе плаћени и многи су се јављали управо због тога, а не зато што су вјеровали у Спил и његову мисију.”
Међу приновама у компанији, систем једнаких плата почео је да узрокује проблеме.
"Како смо расли тако су се појавили запослени који су доприносили више од других. Имали смо људе који су радили дуже од осталих и почели су да се питају треба ли да добијају исту плату као њихове колеге које раде мање. То је изазвало сукобе међу људима и повела се расправа да ли треба да се настави овај експеримент.”
Експеримент је трајао годину дана
Након годину дана Бентон је подлегао притиску запослених и одбацио систем једнаких плата, замијенивши га традиционалном структуром платних разреда на темељу радног стажа у компанији и стручности.
"Мислим да је било разочарања кад је експеримент пропао. Хтјели смо најбоље за људе у компанији. Али понекад традиционалне праксе постоје с разлогом и понекад не треба експериментисати.”
Из Спиловог експеримента ипак је произашла и једна добра ствар. Бентон је одлучио да сви знају колике су плате у фирми.
"Будући да имамо отворену политику о томе колике су плате, не прича се о томе ко колико зарађује. То нам је помогло да се људи не осјећају лоше. А кад помажете људима, важно је имати склад на радном месту”, закључио је Бентон за Би-Би-Си.