Филм о Јасеновцу снима хрваћански Јевреј

Холивудски продуцент и добитник награде "Оскар" Бранко Лустиг најавио је да ће почетком сљедеће године почети снимање филма о логору Јасеновац како би свијету пренио шта се догађало у логорима смрти.

понедељак, октобар 31, 2011 / 12:47

У изјави за медије у Србији, Лустиг је подсјетио да је као дијете из јеврејске породице одведен у Аушвиц, а неки чланови његове породице у Јасеновац.

Показујући логорашки број А 3317 рекао је да га и данас држи обећање дато заточенима да ће преносити свијету шта се догађало у логорима смрти.

"Држи ме то обећање да пренесем свијету шта се догодило. Припремам филм о Јасеновцу и намјеравам га финансирати, не хрватским новцем, него новцем из цијелог свијета", поручио је Лустиг.

Писање сценарија Лустиг је повјерио историчару Славку Голдштајну и писцу Миљенку Јерговићу из Хрватске.

Голдштајн је истакао да ће то бити интимни филм, додајући да продуцент Бранко Лустиг већ обилази локације за снимање које ће, по свој прилици, бити у Копачком риту.

Лустиг, добитник "Оскара" за филмове "Шиндлерова листа" и "Гладијатор", потврдио је да је ступио у контакт са потенцијалним редитељем филма о Јасеновцу, а почетак снимања очекује се наредне године.

Снимање филма о Јасеновцу истовремено је најавио и глумац и продуцент Тихомир Станић који је прецизирао да ће он снимање свог филма почети 28. маја наредне године, те да премијеру очекује 2015. године. "У основи приче на којој радим већ пет година је Дијана Будисављевић, жена која је спасила 12 000 дјеце из пакла Јасеновца", изјавио је Станић.

Прича о храброј Аустријанки, супрузи загребачког љекара Јулија Будисављевића, укршта се са судбином спашене дјеце и причом сестре која још тражи брата који не зна свој идентитет, јер је ОЗНА 1945. године од Дијане Будисављавић одузела картотеку дјеце логораша.

Снимање филма о Јасеновцу најавили су прије три године и званичници Србије и Републике Српске.

У протеклих 70 година о злочинима у Јасеновцу снимљено је неколико документарних филмова, али само један играни – "Девети круг" Франца Штиглица.

Одговарајући на питање зашто је од 1945. године снимљен само један играни филм о Јасеновцу, аналитичари сматрају да разлог није само новац, већ недостатак храбрости и умјетничке способности да се филмским језиком проговори о великој теми.



0 КОМЕНТАРА

  1. …“хрваћански Јевреј“!!!:-o

    Јебемлига, сад сам у трилеми: Да ли је то званичан термин за Јевреје рођене у ‘рватској, да ли Бранко сам себе тако зове, или је рођен у Хрваћанима код Прњавора???:D

  2. И ја помислих гдје су Хрваћани а гдје је Холивуд. Баш неписмено написано, човјек је рођен у Осијеку и ради се о хрватском а не хрваћанском Јевреју.

    http://en.wikipedia.org/wiki/Branko_Lustig

    Не мора нужно овај филм бити добар по нас, Чивутима никад не вјеруј.

  3. Исправка Нишевићу: Није „хрватски Јевреј“, него Јевреј из Хрватске или „рођен у Хрватској“, јер не постоје ни „хрватски Срби“ мада се неоусташија из петних жила трудила да то промакне као званични термин. Сад, пошто су скоро све истјерали и завршили са јединим правим геноцидом на Балкану, боли их патка како се Срби називају…
    Таква је замка и за нас у упорном еуфемизму „босански Срби“ који је на снази и данас у Сарајеву али са све мање снаге. Итд…
    И ја сам рођен у ондашњој СР Хрватској, једног дана давне… када је Јожа усташију придавио да нису смјели прднути, и у документима пише држављанство :ФНРЈ, народност: Српска, котар: Сплит, Опћина:Сплит…
    НИЂЕ ХРВАТСКЕ! А шта то данас значи? У „чему“ ли је тек рођен Бранко Лустиг???

    Ово су све дигресије, али неопходне да би данашњи већ ЉУДИ који су рођени послије или около задњих грађанских ратова имали било какву представу како су данашње „државе“ и „границе“ а о нацијама да и не говорим, у ствари веома ЕФЕМЕРАН и крхак појам (што би Туњо рек’о:“ као фина пауЋина…“).
    Али ствари се МОРАЈУ називати правим именом, па ако се за Јевреје зна пет миленијума, и за Србе се зна најмање миленијум и по, сви остали су деривати…

Оставите одговор