Фејсбук психолошки манипулисао корисницима у вријеме америчких избора

Скоро два милиона америчких корисника друштвене мреже Фејсбук били су предмет психолошког експеримента од стране компаније, која их је искористила на начин да је манипулисала садржајем на њиховој насловној страници током предсједничких избора у САД 2012. године. Ове манипулације довеле су до повећања излазности од 3%, открива један од Фејсбукових аналитичара. Три мјесеца прије избора, […]

четвртак, 15 јануара, 2015 / 08:30

Скоро два милиона америчких корисника друштвене мреже Фејсбук били су предмет психолошког експеримента од стране компаније, која их је искористила на начин да је манипулисала садржајем на њиховој насловној страници током предсједничких избора у САД 2012. године.

Ове манипулације довеле су до повећања излазности од 3%, открива један од Фејсбукових аналитичара. Три мјесеца прије избора, Фејсбук је ‚‚кориговао” објаве код 1.9 милиона својих корисника тако што им је наметао озбиљне вијести које дијеле њихови пријатељи, умјесто уобичајених личних објава. Ове манипулације су најснажнији ефекат оставиле на повремене Фејсбук кориснике, који су у анкети пријавили да су више пажње обратили на власт и политику управо због ‚‚озбиљних” објава њихових фејсбук пријатеља. Фејсбук својим корисницима није рекао за ове психолошке експерименте, али су притом успјели повећати излазност за три посто.

Подаци о експетименту су први пут објављени у јавности приликом интервјуа који је у јесен 2012. дао Лада Адамиц, аналитичар запослен у компанији Фејсбук, а више детаља објављено је недавно у часопису Мадер Џонс. У тим разговорима, Адамиц је рекао да његов колега Соломон Месинг, такође запослен у компанији Фејсбук, нешто ‚‚чачка” око објава. Након тога, Месинг је анкетирао експерименталну групу и утврдио да је одзив бирача и политички ангажман повећан са 64% на више од 67%.

Мајкл Бакли, потпредсједник сектора за глобалну пословну комуникацију при Фејсбуку, изјавио је да је Месингов експеримент дио интерног теста компаније, дизајнираног тако да прикаже како ће корисници реаговати на изражајније објаве на својој насловној страници. ‚‚То је било дословно једно од најранијих сазнања о објавама својих корисника на насловној страници до којих смо дошли” рекао је Бакли за Мадер Џонс.

‚‚Сада смо та сазнања искористили да смањимо спам на насловној страници и повећамо квалитет објава.” Бакли је такође рекао да јавност неће добити све информације о том експерименту све до 2015. године, када се очекује да ће бити објављени научни радови везани за ово истраживање.

Ово није први пут да је Фејсбук изложен критици због извођења психолошких експеримената над својим корисницима без њиховог знања. У јуну је откривено да је Фејсбук покушао да манипулише емоцијама скоро 700 000 својих корисника са енглеског говорног подручја, насумично одабраних, тако што се поигравао њиховим осјећањима мијењајући им садржај објава на насловној страници. Током једне седмице у јануару 2012. године истраживачи су спроводили два експеримента паралелно, смањујући број позитивних или негативних објава на насловним страницама својих корисника.

‚‚Ови резултати указују на то да емоције, изражене од стране наших пријатеља путем друштвених мрежа, утичу на наше расположење, и то је, према нашим сазнањима, први експериментални доказ за масовно ширење емоција путем друштвених мрежа” наводи се у јунском издању часописа Proceedings of the National Academy of Scienntists.

Са друге стране, корисници нису били обавијештени о овим истраживањима. Међутим, према условима кориштења (које свака особа мора прихватити при регистрацији на мрежу) Фејсбук ‚‚има право да корисничке податке користи у сврху интерних операција које укључују рјешавање проблема, анализу података, тестирања, истраживања и побољшање квалитета услуга”, те стога истраживачи тврде да су њихови експерименти у складу са Фејсбуковом политиком коришћења података и да ту нема ничег нелегалног.

Ови експерименти, међутим, изазивају сумњу због потенцијалних манипулација над гласачима, али и због могућности да велике количине таквих података буду искориштене за утицај на јавност без њеног знања, сматра социолог Зејнеп Туфегчи.

„Трендови су јасни. Продаја политичара, попут некаквих производа, ће се побољшати и постати експанзивнија – уколико буде скупља.” рекао је Туфегчи у извјештају.