Енсар Згодић

Фејкњузерски повез око очију

Прохиларијевска јавност одбија да прихвати да су Колинда и Си-Ен-Ен само туристи.

петак, јануар 13, 2017 / 12:29

Пише: Енсар Згодић

Трампово одбијање да на својој првој конференцији за новинаре као изабрани предсједник одговори на питање Џима Акосте, репортера СИ-ЕН-ЕН-а, називајући ту телевизију "фејкњуз", сигурно је потпуно нов и шокантан.

То није начин обраћања једног америчког предсједника том до сада привилегованом медијском гиганту, изразу моћи неолибералне, корпоративне и глобалистичко-империјалне Америке, некога ко је претендовао да издаје цертифат шта је лаж, а шта истина у коју не смије да се сумнња.

Зацртана губитничка агенда

Човјек кога су по сваку цијену жељели да омрзну Америци и свијету, за рачун противкандидаткиње, сада је предсједник, а Си-Ен-Ен и други мејнстрим медији, као што су Вашингтон Пост, Тајм, или Њујорк Тајмс, за новог предсједника више не представљају никакве величине, него плаћеничке медије корумпиране политичке елите, које шире лажне вијести, линч и монтиране конструкције. Неизбјежни досадашњи кореспонденти и репортери ових медија, можда ће сутра морати да се јављају иза спољне ограде Бијеле куће, као туристи.

Примјер предсједнице Неовисне Републике Хрватске и бивше замјенице Генералног секретара НАТО, Колинде Грабар-Китаровић, у том смислу такође много говори о томе како дојучерашњи високи функционери глобалистичких структура, одједном губе на значају јер је наступило неко ново вријеме.

А то у добром дијелу Дејтонске Босне и Херцеговине није изгледа имао ко да каже, јер су медији слиједили неку другу, унапријед зацртану, испоставило се губитничку агенду – и то се најбоље управо оцртава на примјеру начина извјештавања о америчким изборима.

У медијима у Федерацији БиХ углавном је владао информативни мрак под велом монопола прохиларијевских медија, тачније западних, америчких и европских мејнстрим медија који слове за неупитне величине, узоре професије, којем се стреми и безусловно вјерује и без провјеравања или уопште узимања у обзир неког другог извора.

Западни мејнстрим медији изгубили су основни информативни кредибилитет, јер су цртали неку другу стварност, лажирали, монтирали, измишљали и изокретали – па ако и нема извора за пожељну информацију, они су их стварали.

Након више деценија сијања обавјештајних дезинформација коначно су разоткривени, захваљујући, између осталих, и алтернативним медијима као што је Инфоворс (Infowars), неизоставни Викиликс и сигурно РТ (Russia Today) медиј којег којег оптужују да шири руску пропаганду, против кога је западни неолиберални естаблишмент повео рат, управо јер је РТ-ова "руска пропаганда" разотркивала и разоткирва прије свега лажи и подвале западних мејнстрим медија. Читав низ ауторских емисија на РТ, Посматрачи јастребова (Watching the Hawks) најочитије, управо прате извјештавање америчких корпорацијских и прохиларијевских фејкњузера, те обавјештавају свијет о нелогичностима или очитим лажима истих.

У највећем дијелу БиХ, осим у Републици Српској (РТРС), сва јавност – аналитичари, политичари, новинари – дакле свако ко се у медијима представља као релевантан и стручан, актуелан и способан да предочи јавности нека сазнања и виђења – сви одреда су отворено и без зазора фаворизовали кандитаткињу Клинтон, без изузетка. Укључујући и медије у Републици Српској, који су финансијски подржани од америчког новца, како би рушили Додика.

И не само они, него се може се казати да су медији у Сарајеву, и домаћи, и страни, који се емитују на нашем језику – без икаквог отклона, ширили такав поглед на свијет отворено, као нешто што се подразумијева. Дакако навијачки, јер су и медији и споменути "релевантни" – дисеминатори прохиларијевске најжешће пропаганде, своје димне бомбе представљали као заступање универзалних вриједности човјечанства, уз неизбјежну анатемизацију Трампа по преписаном шаблону мејнстрим фејкњузера са Запада.

Довиђења Си-Ен-Ен

Медији у БиХ који слиједе мејнстрим фејкњузере као да су посвађани са стварношћу. Буновни и неспремни, очекујући да се пробуде из њима ружног сна у којем је Хилари изгубила. Доводећи у студије и опет представљајући релевантним и стручним све оне аналитичаре, професоре, новинаре, стручњаке који – не само да ништа нису успјели никоме да објасне и растумаче објективно, нити је ишта од њихових предвиђања и ставова имало упоришта, него су, сада је јасно, промашили све о чему су говорили, обмањивали јавност – свјесно или не, за паре или из идеолошке заслијепљености, из незнања или свјесног ширења незнања, није битно.

Битно је да већина медија, осим неких у Републици Српској, и даље грчевито држе јавност са повезом на очима.

БиХ је потпуно под шапом западних мејнстрим медија и њихове лажне пропаганде, а која је потпуно у садејству са обавјештајним и политичким структурама мондијалиста чија ера залази. Практично у јавности нема гласа који није на фону њихових медија, осим наравно изузетака, опет у Републици Српској

Поред домаћих, ту су и инострани медији, запрашивачи западних фејкњузера – балканска верзија СИ-Ен-Ен-а – Телевизија Н1, Ал Џезира, Слободна Европа.

И они су практично домаћи у средини гдје се живи у паралелној стварности, коју су деценијама стварале глобалистичке НВО и медији којима је утувљено да је ширење идеологије евро-атлантских интереса и интеграција превасходна дужност и обавеза.

Међутим, када се говори о пропаганди, не може се уопште у исти кош ставити било која западна пропаганда са мејнстрим медија и оно што се зове "руска пропаганда".

Наиме, упирање прстом у руску пропаганду управо је спин западних фејкњузера. Западни мејнстрим фејњузери су измисли и саму синтагму фејк њуз, како би наштетили управо медијима који су откривали и доказивали њихове измишљотине, али им се то враћа као бумеранг управо са сазнањима ко су прави фејкнкњузери.

Дакле, ако и постоји нешто што се зове руска пропаганда у медијима, на које се острвио успаничени глобалистичко-корпоративни естаблишмент и њихови фејкњуз медији, то не може да се пореди са оним што раде западни мејнстрим медији, јер добра пропаганда не може да почива на неистинама. Уосталом, западни мејнстрим медији више никоме не могу да држе никакве лекције. Уз војну силу и сијање страха успијевало им је више од двије деценије да "ведре и облаче", али је и томе дошао крај, а то им је управо саопштио нови предсједник САД.



Оставите одговор