Федерална влада повећава задужења да исплати повећања плата

Влада Федерације БиХ планирала је у 2012. години потрошити 438 милиона више од износа укупних буџетских прихода.Умјесто најављених мјера штедње, федерална Влада додатно повећала буџет за плате .

Федерална влада премијера Нермина Никшића тешком муком успјела је ускладити страначке интересе око расподјеле буџетског новца у 2012. години, али је мало вјероватно да ће предложени буџет добити већинску подршку оба дома Парламента БиХ на сједници заказаној за 9. и 10. јануар. Не само због превисоког буџетског дефицита од 438,7 милиона КМ који је укалкулисан у приједлогу буџета, него још више због начина на који федерална Влада намјерава намакнути мањак новца у федералној каси.

Главнину буџетског мањка, око 320 милиона КМ, федерална Влада намјерава покрити емисијом дугорочних обвезница, а још 60 милиона КМ емисијом краткорочних трезорских записа, док преостали мањак у буџету од око 58,7 милиона КМ намјерава покрити кредитом Европске комисије.

Емисија дугорочних обвезница заправо је други назив за кредитно задуживање Федерације БиХ под крајње неприхватјивим, заправо комерцијалним банкарским условима, с каматном стопом од најмање осам одсто и врло кратким роком доспијећа од свега четири године. Под оваквим кредитним условима, главница од 320 милиона КМ нарасла би с каматама на скоро 450 милиона КМ, а то би онда значило да ће се само у једној години актуелна федерална Влада више задужити него се претходна влада задужила у цијелом четверогодишњем мандату!

Неутемељена критика станд бај аранжана

Неколико мјесеци уочи посљедњих парламентарних избора, лидер СДП-а Златко Лагумџија жестоко је критиковао тадашњу власт због склапања кредитног аранжмана с ММФ-ом. „Када СДП преузме власт, тај ћемо аранжман с ММФ-ом раскинути јер је потпуно неприхватљив“, поручио је Лагумџија у аугусту 2010. године.

Али аранжман с ММФ-ом раскинут је због неразумног отезања с успостављањем власти, мада је био неупоредиво повољнији од кредитног аранжмана који данас заговара федерална Влада предвођена СДП-ом. Кредит ММФ одобрен је под крајње повољним условима – с каматом од 1,7 одсто и трогодишњом одгодом отплате прве кредитне рате.

ММФ је одобрио кредит у укупном износу од 2,4 милијарде КМ, али БиХ је искористила само трећину одобреног кредита, односно непуних 800 милиона КМ, од чега је Република Срспка добила једну трећину а Федерација БиХ двије трећине – око 530 милиона КМ.

Умјесто повољног кредита ММФ-а, двије ентитетске владе кренуле су у самосталну потрагу за комерцијалним кредитима којима ће надомјестити планирани мањак у ентитетским буџетима. Влада РС-а емитовала је дугорочне обвезнице на износ од 120 милиона КМ (камата осма одсто), те краткорочне трезорске записе на износ од 60 милиона КМ (камате 2,47 одсто).

Јуриш у дужничко ропство

И Влада Федерације БиХ протекле је године емитовала краткорочне трезорске записе на износ од 60 милиона КМ, али ове године из емисије дугорочних обвезница планира прикупити чак 320 милиона КМ. Толико кредитно задужење спорно је због превисоких камата на дугорочне обвезнице, али још више због намјере федералне Владе да скупо прикупљени новац усмјери искључиво на потрошњу, односно на одржавање незаслужено високог стандарда упослених у гломазном бирократском апарату.

Влада Федерације БиХ планирала је у 2012. години потрошити 1,92 милијарде КМ, односно 188 милиона КМ више него у 2011. години а тек мрвице буџетског новца усмјериће на развој пољопривреде (78 милиона КМ), за изградњу аутопута (20 милиона КМ), за субвенције приватним предузећима (3,7 милиона КМ). На другој страни, лавовски дио буџета тешког 1,92 милијарде КМ отићи ће на плате запослених у административном апарату (217 милиона КМ, што је 2,6 милиона КМ више него годину раније) на измирење ино и унутрашњег дуга (495 милиона КМ), на материјалне трошкове, ауторске хонораре, дневнице итд.

Укратко, у потрошњу ће отићи 95 посто буџета, а свега пет одсто за подстицаје и субвенције у привреди, и то под условом да федерални министар пољопривреде Јерко Иванковић намјенски потроши одобрени буџет од 78 милиона КМ, што је мало вјероватно.

Упркос прокламираним мјерама штедње, актуелна влада Ф БиХ премијера Никшића не само да није смањила буџет за плата административног апарата, који је у 2011. години износио 214,5 милиона КМ, него је овај буџет додатно повећан за 2,6 милиона КМ! Наводно, плате су смањене (?) али су издаци за плате ипак повећани због новог запошљавања административних радника у 2011. години.

Од обећаних уштеда очито нема ништа: актуелна федерална Влада, ако није растрошнија, сигурно није ни штедљивија ни рационалнија од претходне.