Европски сепаратизми јачају на економским основима

Сепаратизам у Европи постаје све јачи – он је скоро изгубио национално-језичке ознаке и прешао на економске теме, јер богати региони неће више да финансирају сиромашне, наводе аналитичари.

Све више Шкота је за независност од Велике Британије – нова анкета показује да је 44 одсто Шкота – за, а исто толико – против.

Ради се о повећању броја присталица независности након политичког пораза Лондона у покушају да спријечи долазак Жан Клода Јункера на мјесто предсједника Европске комисије.

У шпанској Каталонији референдум о самосталности биће одржан у новембру. Чак 70 одсто становништва подржава раскид са Мадридом.

И Баскијци имају велику жељу да буду самостални.

Гренланд такође чека независност, као и Фарска острва. Ту су и области Паданија и Венето у Италији, затим Корзика и Бретања….

Румунски Мађари све чешће показују незадовољство, а сада то чине и Руси у Украјини…

Аналитичари указују на озбиљни проблем Белгије и спор Фламанаца и Валонаца, затим на Кипар, на ситуацију на Балкану…

Уз етничке разлоге, економија постаје све већи адут за независност.

Шкоти истичу да је скоро 85 одсто свих сјеверноморских налазишта у њиховим водама.

У посљедњих 40 година у Сјеверном мору вади се више од 40 милијарди барела нафте. Нафте ту има довољно за око 30 година.

У случају позитивних резултата на плебисциту 18. септембра, Шкотска ће се одвојити од Велике Британије 24. марта 2016. године.

Датум није случајан. Тог дана 1603. године Џејмс Шести Шкотски постао је – Џејмс Први енглески. Шкотска, Ирска и Енглеска ујединиле су се у „персоналну унију”.

За шкотске националисте то је био почетак поробљавања