Европске банке биће лак плијен за америчке

Негативне каматне стопе, пад приноса на обвезнице, снажнија регулација и назнаке рецесије избрисали су већину тржишне вриједности европских банака, показује анализа Ројтерса.

среда, август 21, 2019 / 14:33

Цијене дионица банака данас су на нивоима када је Грчкој, Ирској и Португалији била потребна међународна финансијска помоћ, Кипар је наредио својим банкама замрзавање дијела депозита грађана, а шпанске банке спашене су од пропасти искључиво владином новчаном инјекцијом.

Иако још није на дну у вријеме финансијске кризе 2008. године, индекс банака еврозоне од врхунца 2017. изгубио је до сада чак 84 посто вриједности.

Шта више, како показује Ројтерсова анализа, сада је свега неколико бодова удаљен од нивоа у вријеме пада Берлинског зида крајем 80-их година када је евро био тек далека идеја, а у оптицају у источноевропским државама још је био совјетска рубља.

Након што је индекс средином недеље потонуо за три посто услед податка о слабљењу њемачке привреде, те пада приноса на дугорочне америчке обвезнице што се сматра најавом рецесије, тржишна капитализација европских банака пала је испод пола билиона долара што је, примјера ради, половина вриједности Мајкрософта.

На врхунцу 2007. европске банке вриједиле су на берзи 1,7 билиона долара, знатно изнад америчких конкурената. Данас је ситуација дијаметрално супротна – европске банке вриједе тек трећину капитализације банака с друге стране Атлантика.

На овакав развој ситуације утицало је, али ће утицати и у будућности, неколико главних трендова. Први су негативне каматне стопе, а аналитичари вјерују да ће их Европска централна банка (ЕЦБ) снизити за додатних 20 базних бодова. То ће додатно нагристи ионако ниску профитабилност европских банака. Иако је ЕЦБ обећао мјере које би требало да ублаже ефекат негативних каматних стопа, банкари нису сигурни колико ће им то помоћи.

Ниска профитабилност главни је проблем који би могао довести до идуће европске банкарске кризе, за разлику од солвентности која је била главна брига почетком деценије, сматра Џером Леграс, директор истраживања у Аxиом Алтернативе Инвестментс.

За то вријеме америчке банке профитирале су од виших каматних стопа и боље зараде у инвестицијском банкарству. У компанији Натиxис вјерују да ће због "абнормално ниске капитализације" банке у еврозони постати лаки плијен за америчке банке.

Европске банке, како немају много потенцијала за ширење, имаће и мање капацитета у финансирању европских компанија. Аналитичар Натиxиса Патрик Артус вјерује да ће се европске компаније у потрази за капиталом све више окретати тржишту или ће посуђивати од америчких и других страних банака.



1 КОМЕНТАР

  1. Ovaj tekst u svakom slučaju prevazilazi interesovanje običnog čovjeka u Republici Srpskoj.
    Režim je penzioneru i sigurnom glasaču obezbijedio Đoša da mu keš donese na kućnu adresu a Đoš neka otme i namiri sebi kako zna.
    Omladinu vrbuju preko SMS-a i sve mi se čini da će najdužniji raditi najprljavije i najnečasnije bolesne želje režima umjesto da pošteno na zapadu zarade taj isti novac za jedan dan.

Оставите одговор