Европска комисија потписала АЦТА закон

Европска комисија и 22 чланице ЕУ потписале су контроверзни "Трговински споразум против фалсификовања"(АЦТА) који је узроковао хакерске нападе и уличне протесте у европским градовима. Кипар, Естонија, Њемачка, Холандија и Словачка једине су чланице ЕУ које нису ставиле потпис на церемонији одржаној у Токију. Европска комисија саопштила је да је ријеч о чистој процедури и да […]

петак, јануар 27, 2012 / 12:45

Европска комисија и 22 чланице ЕУ потписале су контроверзни "Трговински споразум против фалсификовања"(АЦТА) који је узроковао хакерске нападе и уличне протесте у европским градовима.

Кипар, Естонија, Њемачка, Холандија и Словачка једине су чланице ЕУ које нису ставиле потпис на церемонији одржаној у Токију.

Европска комисија саопштила је да је ријеч о чистој процедури и да ће и ове чланице ускоро потписати АЦТА.

Међународни споразум створен је у протеклих пет година у разговорима вођеним иза затворених врата између чланица ЕУ и одабраних чланова Свјетске трговинске организације (СТО) ради заштите права интелектуалне својине на дигиталним и физичким производима.

Брисел тврди да ЕУ губи око осам милијарди евра годишње због фалсификованих предмета, који преплављују тржишта и да ће АЦТА заштити радна мјеста.

АЦТА ће ступити на снагу након ратификације у Европском парламенту и у чланицама ЕУ.
Споразум изазива негодовање међу активистима покрета за слободу говора, који сматрају да АЦТА властима даје превише овлаштења и иде даље од исто тако контроверзног америчког закона "Стоп онлајн пиратским актима" (СОПА).

Церемонију потписивања АЦТА пратили су значајни протести у Бриселу и Пољској.
Интернет страница Европског парламента угашена је јуче јер су је хакери "бомбардовали" бројним непостојећим захтјевима чиме је дошло до загушења сервера. У Варшави, више од 10 000 људи изашло је на улице пољских градова у знак протеста због најаве потписивања АЦТА.

Споразум су до сада потписале САД, Аустралија, Канада, Јапан, Мароко, Нови Зеланд, Сингапур и Јужна Кореја.

Протести због АЦТА долазе неколико дана након координисаног противљења америчким законима из "Стоп онлајн пиратским актима" (СОПА) и "Протест интелектуалне имовине акта" (ПИПА).

У знак протеста неколико популарнијих интернет страница (Википедија и сл.) затамнило је почетне стране и били су "офлајн" цијели дан. Дискусије о СОПА и ПИПА нацртима у Представничком дому и Сенату су одгођене.



0 КОМЕНТАРА

  1. U aktuelnom, civilizacijskom trenutku JEDINI SLOBODAN PROSTOR NA CIJELOM SVIJETU JESTE– INTERNET. Svaka restriktivna, zakonska regula učiniće da to više tako ne bude. Nikad više. To je suština!

    Što se tiče obrazloženja da će time „biti sačuvana radna mjesta“ ono je ravno obrazloženju NATO-a da je Srbija bombardovana zbog masovne grobnice od 200 000 Šiptara, Irak napadnut jer je Husein imao oružje za masovno uništavanje, Iran (će biti) napadnut zbog nuklearnog programa, u Americi ograničene slobode građana zbog opasnosti od terorizma… Niko djevojci, kad je bari, ne kaže „hajmo na je**činu“ već „hajmo u šetnju, dođi na kafu, da mi vidiš novu plazmu… „ poslije „onoga“ niti ima kajanja, niti je važno pod kojim izgovorom se „ono“ desilo! Jer kad se desi – kasno je! Nema nazad!

    Ako se na Internetu krene sa ograničavanjem sloboda, tom procesu kraja biti neće. A i neće biti reverzibilan; nikakva sila i pritisci proces neće moći vratiti unazad.

  2. Karabaja, 27.01.2012. 13:38:55 [27209]

    „U aktuelnom, civilizacijskom trenutku JEDINI SLOBODAN PROSTOR NA CIJELOM SVIJETU JESTE– INTERNET. Svaka restriktivna, zakonska regula učiniće da to više tako ne bude. „

    Интерент није слободан, контролисан је! Како? Ти кад се конектујеш на Интеренет добијаш своју АјПи адресу, то је твоја привремена лична карта. Интернет провајдери су дужни чувати логове корисника три мјесеца, а вјероватно их чувају и дуже!

    Тако да не бих се сложио са твојом тврдњом, напротив, Интернет је један добар бенседин за младе, помоћу ко
    г их држава КОНТРОЛИШЕ. Дрогирани Интернетом, људи су потпуно изгубили дотицај са стварношћу, и на то све још га масно плаћају! Најјефтинији опиум за масе је Интернет.

  3. Немогуће је увести законска ограничења, јер је интернет сама ријеч каже глобалан појам. Ко може да контролише све сајтове са једног мјеста? Ако се раздвоји по доменима и свака држава уведе контролу, онда опет интернет пада у ћорсокак као и државне телевизије!

Оставите одговор