Европљани пију дупло више од остатка свијета

Европљани пију више алкохолних пића од других становника свијета, годишње попивши у просјеку 12,5 литара алкохола или три чаше вина дневно, показао је најновији извјештај Свјетске здравствене организације (СЗО) и Европске комисије.

Иако Европа држи титулу највећег конзумента алкохолних пића, на Старом континенту постоје приличне разлике у количини и начину испијања пића, преноси Ројтерс.

Регионални директор СЗО за Европу Сузана Јакаб каже да „сумњива част” Европе да пије двоструко више од остатка свијета има „јасне и очигледне последице по оне који пију и друштво око њих”.

Највише се пије у централној и источној Европи, гдје одрасла особа годишње попије 14,5 литара алкохола, за разлику од 12,4 литра у западној Европи, 11,2 литра у јужној и 10,4 литра у нордијским земљама.

Када су, међутим, стручњаци СЗО упоредили ове бројеве са такозваним опасним пијењем, односно испијањем алкохолних пића напољу, на јавним мјестима, мимо оброка, ситуација се промијенила. У том контексту, нордијске земље имају прилично лош скор од 2,8 поена, при чему је пет поена најлошије а један поен најмање лоше. Источна Европа може да се „похвали” са скором од 2,9 поена, западна и јужна Европа са 1,5 и 1,1.

У извјештају се наводи да постоји више од 40 болести повезаних са алкохолом, укључујући алкохолизам, болести јетре, панкреаса, тровања алкохолом… Алкохол доприноси и многобројним проблемима као што су повреде и смрт у саобраћајним несрећама, рак или болести срца.

У свијету око 2,5 милиона људи умре сваке године због конзумирања алкохолних пића, односно 3,8 процената свих смрти.

СЗО упозорава на неопходност борбе против опијања и алкохолизма смањењем тржишта дистрибуције и продаје алкохолних напитака, строгим казнама за вожњу под утицајем алкохола и подизањем цијена пића.