Европљани ће учинити све за помоћ Грчкој

Европљани ће учинити све да спријече банкрот Грчке, чак и ако њена влада не успије да приволи посланике да прихвате мјере штедње, што значи да су и њихове позиције у преговорима лоше, пише њемачка штампа.

Тако "Велт" прогнозира шта би се могло десити уколико посланици грчког парламента сутра не подрже владин програм штедње.

"Око поноћи парламент одбија да подржи најновији програм штедње владе премијера Јоргоса Папандреуа. У том тренутку јасно је да премијер мора да поднесе оставку и да нема ништа од нових кредита ЕУ и ММФ-а. Земља се сматра платежно неспособном, иако званично још није прогласила банкрот. Посљедице државног банкрота биле би тако драматичне да их је у овом тренутку још немогуће сагледати", каже Хенрик Ендерлајн, професор политичке економије.

Послије таквог владиног пораза у парламенту предстоји неконтролисани државни банкрот, а само неколико минута послије гласања отвара се берза у Токију.

У тренутку када берзе сазнају за лошу вијест из Атине почиње бјекство од свега што има везе са Грчком. Убрзо долази до драстичног пада курсева на свим берзама. Банке, осигуравајућа друштва, фондови, сви који су имали било какве послове са Грцима, одједном имају статус парија.

У року од неколико часова долази до неликвидности на финансијским тржиштима. Нико више не склапа никакве послове, јер не зна да ли је друга страна платежно способна и да ли ће се придржавати уговора.

Неповјерење је све веће и инвеститори страхују да би Португал, можда чак и Шпанија, такође могли да дођу у ситуацију као Грчка. Све већи број банака увучен је у вртлог дужничке кризе.

То је сценарио до кога не мора да дође и који, можда, није вјероватан. Међутим, таква могућност ни у ком случају није искључена.

Ако 155 социјалиста премијера Јоргоса Папандреуа у парламенту не подржи предсједника странке и премијера приликом гласања у уторак увече и ако опозиција на челу са Антонисом Самарасом, упркос свим притисцима из ЕУ, гласа против мјера штедње – онда пријети катастрофа.

Грчка би поново увела драхму у односу 1:1 према евру и најавила да ће преговарати са повјериоцима о реструктурисању дугова. Већ првог дана нова драхма изгубила би до 70 процената вриједности. Спремност Грчке да врати само половину дугова више не игра никакву улогу – пошто су државне обвезнице издате у еврима брдо дугова било би веће него икада.

Владе еврозоне морале би да спасавају заједничку валуту и да спријече другу велику рецесију у року од три године. Неликвидност Грчке повукла би низбрдо и цјелокупну европску привреду, сматрају многи економисти.