Ево шансе: Њемачкој фали шефова

Уколико не дође до неких промјена, Њемачка ће, као најјача европска економија, имати велики, специфичан проблем – нико неће хтјети да буде шеф, пише "Дојче веле".

Разлози за то што ријетко ко жели да води неку компанију јесту многобројни – мањак времена, недовољно слободе и креативности…

"Особа која води фирму мора бити стручно оспособљена. Ипак, шеф постаје добар руководилац тек када иза себе има изузетно добар тим, па би требало да умије да повеже и мотивише различите особа", каже Гудрун Хапих

Са саветницом, која има 20-годишње искуство у сарадњи са менаџментом највећих компанија, слаже се и предсједник контролног одбора "Хјулет Пакарда" у Њемачкој Јерг Мено Хармс.

"Као шеф морам да будем способан да изградим једну културу предузетништва у којој се сарадници добро осјећају, гдје им рад причињава задовољство, гдје се својевољно ангажују и гдје истовремено влада атмосфера поштовања и повјерења", каже Хармс.

Управо то је, како се чини, оно са чим многи шефови имају проблема.

Наиме, према истраживању Привредног института Њемачке, тек 69 посто запослених наводи како осјећа подршку свог шефа. У другим ЕУ земљама овај постотак је знатно виши и износи у просјеку чак 81 посто.

"У чему је проблем? Није ли њемачким особама на врху фирми и концерна позната чињеница да добра или висока мотивација радника повећава добит и радни учинак?", пита "Дојче веле".

Хармс каже да менаџери широм свијета, па и у Њемачкој, то све врло добро знају, али да је то све теже спровести у дјело.

Радни тимови постају све сложенији, али и сам систем предузетништва као таквог. Зато би руководиоци требало да ефикасно троше вријеме, како кажу стручњаци, да делегирају посао на друге, да верују у сараднике и да имају више слободе уместо сталне контроле.

"Ипак, примећује се потпуно супротно. Предузећа се враћају у камено доба. Шефови све више примају наредбе ‘одозго’ које немају увијек смисла. То посебно погађа особе на другом или најнижем руководственом нивоу. Они морају да извршавају оно што им се нареди, не препушта им се никаква одговорност, као ни креативност да сами нешто изведу или ријеше. То води ка технократији и такав развој није никако позитиван. Свему томе треба додати и стални осјећај мањка времена, који доводи до депресије или до ‘сагоријевања’", каже Гудрун Хапих.

Хармс каже да младе генерације не желе да воде фирме на такав начин.

"Ускоро ће у Њемачкој бити мањак оних који желе да преузму те положаје. Није проблем само у демографији, већ у томе што млади желе слободу, вријеме за себе и породицу и слободно вријеме . Хитно нам је потребна промјена", каже Хармс.