Еурека: Човић и Тихић пронашли рјешење за Сејдићфинција и понешто приде
Лидер Странке демократске акције (СДА) Сулејман Тихић потврдио је за Анадолију да је са предсједником Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Босне и Херцеговине Драганом Човићем договорио формулу за рјешење пресуде у случају "Сејдић – Финци", али и нека друга рјешења за проблеме који су до сада оптерећивали босанскохерцеговачку политичку сцену. Према доступним информацијама, Тихић и Човић […]

Лидер Странке демократске акције (СДА) Сулејман Тихић потврдио је за Анадолију да је са предсједником Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Босне и Херцеговине Драганом Човићем договорио формулу за рјешење пресуде у случају "Сејдић – Финци", али и нека друга рјешења за проблеме који су до сада оптерећивали босанскохерцеговачку политичку сцену.
Према доступним информацијама, Тихић и Човић су на трагу изборног модела који би гарантирао да се чланови Предсједништва БиХ и убудуће бирају на директан начин те и симетрично у оба ентитета, а који би омогућавао свим грађанима, без обзира на националну припадност, да се под једнаким условима кандидују за функцију члана Предсједништва. Истиче да је са челницима ХДЗ-а БиХ договарано и питање Мостара и да су се и ту "наши ставови доста приближили".
"Разговарамо о два мјешовита кантона, то јесте Средњобосанском (СБК) и Херцеговачко-неретванском кантону (ХНК). Ми смо рекли да све он што Бошњаци дају Хрватима у средњој Босни, то ће Хрвати Бошњацима дати у ХНК. Када буду стабилна та два кантона, гдје имамо значајан број и Бошњака и Хрвата, онда ћемо имати стабилности и у ФБиХ", изјаво је Тихић за Анадолију, потврђујући да је са ХДЗ-ом постигао договор и око Брчко Дистрикта, односно да постоји етничка ротација градоначелника Дистрикта и да на кључним функцијама буду заступљени представници сва три конститутивна народа.
"Ово је најбоље могуће рјешење које задовољава пресуду суда у Страсбоург и које задовољава и оне принципе које смо сви истакли, а то је да нема треће изборе јединице, да рјешења нису асиметрична и да један народ не може бирати другом народу члана Предсједништва БиХ. Федерација БиХ остаје једна изборна јединица", открива Тихић за Анадолу Агенцy нека од рјешења.
Најавио је да најкасније до наредног понедјељка треба бити потписан документ између СДА и ХДЗБиХ којим би ово питање било дефинирано, након чега ће бити отворен простор за постизање договора и са другим политичким странкама.
"Прије свега, са странкама у ФБиХ… Из Републике Српске су рекли да ће се они сложити с оним са чиме договоре странке из ФБиХ, али морамо и њих, свакако, укључити. Видите, разговарао сам са Фахрудином Радончићем, лидером Савеза за бољу будућност БиХ (СБББиХ). Колико сам видио, он прихвата та рјешења. Сматра да су реална, проводљива и прихватљива за један и други народ", тврди Тихић.
Челник ХДЗ БиХ Драган Човић вјерује да ће се састанак страначких делегација СДА и ХДЗ-а одржати у наредних неколико дана. Човић је оптимиста у вези с договором, али је нешто опрезнији од Тихића. Тврди да ће договор бити дефинитиван тек када се закључи.
"Ја сам врло оптимистичан, након билатералних разговора мене и Тихића, али то морамо предочити и нашим сурадницима. Вјерујем да се око тога можемо "наћи", али не можемо рећи да смо било шта договорили, јер нисмо ништа конкретизирани. Ми смо испричали пуно тога. Мостар, приче о жупанијама, пресуди суда у случају "Сејдић-Финци"… Идеје које имамо, с обје стране, на столу су и вриједи расправити о томе. Мислим да се око њих може даље разговарати на тражењу рјешења када је ријеч о рјешењу пресуде у случају "Сејдић-Финци". Наше настојање је да прије 1. листопада покушамо то усугласити на принципима које смо се усугласили прије двије године, али сад требамо наћи рјешење које може бити прихватљиво за обје стране", истакао је Човић.
Појаснио је како договор око имплементација пресуде у случају "Сејдић-Финци" има шири значај.
"Ако би ми договорили пресуду на начин да један народ другом не бира представнике у Дом народа или Предсједништву БиХ, онда бисмо релаксирали пуно дугих питања у БиХ. Већ четири године чекамо излазак из тог проблема. Ми смо за то спремни, јер нема друге него тражити рјешења, и то их журно тражити. Већ, ево, четири године нисмо у стању реализирати нешто што нам виси изнад главе као пријетња. Ако би се то ријешило, створио би се простор за деблокаду ИПА фондова, рјешавање питања безвизног режима, чланства у Вијећу Европе. Ако бисмо ми своје ставове приближили, а мислим да хоћемо, ми бисмо са више оптимизма кренули у процес избора и имали би потребу их што журније организирати", истиче Човић.