ЕУ пријетња: Који политичар не сарађује, заледи му рачун

Вијест да је Предсједништво БиХ усагласило текст изјаве о реформама и опредијељеност БиХ за пут ка Европској унији, поздрављена је са свих страна, а у похвалама се посебно надмећу предсједници политичких странака, чак и они који су до прије само неколико дана све стављали под упитник и тврдили да неће пристати ни на какав документ који понуди државно Предсједништво.

Шта се догодило да дође до оваквог обрта?

Потписи и потези

На основу њемачко-британске иницијативе, Европска унија донијела је “мапу пута” која подразумијева сасвим нови приступ БиХ. У средиште су стављене економске реформе с објашњењем да без њих нема ни политичких реформи, нити стабилности БиХ. Затражено је да на изјаву о реформама и опредијељености за пут ка Европској Унији потписе ставе чланови Предсједништва БиХ, шефови странака које имају заступнике у Парламенту БиХ и да је усвоји државни Парламент, како послије нико од кључних политичких актера у БиХ не би могао да избјегне одговорност.

Предсједништво државе преузело је на себе обавезу да предложи текст изјаве, посао је завршен посљедњег дана прошле године, а онда су почела већ виђена препуцавања међу шефовима странака. Европска унија је са своје стране слала сигнале да губи стрпљење и напокон је прије два дана изјава уобличена и њен садржај поздрављен.

Сада преостаје да је потпишу предсједници странака и овјери Парламент БиХ и након тога да се крене с реализацијом сета од шест мјера које требају донијети економско оздрављење државе и пораст стопе запослености. Очекује се да постављања нових балвана на том путу неће бити.

Из свега што се догађа у протекла два дана могло би се закључити да су се водећи политичари уозбиљили, бацили на посао и окренули интересима државе и грађана. Да ли је баш тако?

Када се зна да су године и године потрошили на заштиту властитих интереса и ширење својих пословно-финансијских царстава која су подизали искључиво захваљујући функцијама и гурајући интересе земље и грађана што даље од себе, прије ће бити да су дошли до “опасних открића”.

У најкраћем, она се налазе у заједничком пакету Европске уније и САД-а у којем су “машине” за хитно рјешавање проблема у БиХ и с БиХ. Прије свега, постало им је јасно да све док постоји дејтонско уређење Босне и Херцеговине, ОХР мора постојати као, како то кажу у Бриселу, “витални дио међународне архитектуре у БиХ”. С друге стране, Европска унија преко свог Представништва у БиХ инсталира нове полуге за рашчишћавање заметених политичких и економских путева унутар државе. а службени Берлин и Вашингтон преузели су на себе да вуку главне конце.

Бојкот због блокада

Наши извори из страних дипломатских кругова у Сарајеву кажу да се овдашњи политички лидери више не осјећају сигурно на својим функцијама, јер не могу да се ослањају на чињеницу да Европска унија нема стварних механизама за кажњавање оних који блокирају државу на путу ка евроатлантским интеграцијама, прецизније, уласку у чланство у Европску унију и НАТО савез.

Разлог је што никада до сада Европска унија никога није морала санкционисати да би је натјерали да ради свој посао. Истина, постоји механизам ускраћивања новца из ИПА фондова и БиХ је на тај начин већ кажњавана милионима евра. Због тога се политички лидери нису ни почешали по глави, јер такве санкције лично нису осјетили, а што држава и грађани испаштају, седма им је “рупа на свиралу”.

Међутим, и ово се мијења и, како кажу наши извори, бх. политичари су засигурно открили да се у пакету Европске уније међу десетак “машина” налази и “специјална хаубица”.

Ради се о намјери да сви политичари буду лично кажњени без обзира на име и презиме, функцију на којој се налазе, странку и народ коме припадају, ако на било који начин, макар само и покушају да блокирају реформе, самим тим и пут БиХ ка евроатлантским интеграцијама.

Кључни механизам којег се Брисел неће устручавати јеста забрана путовања у државе чланице Европске уније, а помоћни механизам је замрзавање располагања њихове и имовине, њихових ближих и даљих сродника, која је на територији Европске уније и која је у укупном износу свакако позамашна. Забраном уласка на територију Европске уније, они би били потпуно бојкотовани, односно, остављени грађанима БиХ да се с њима обрачунају и коначно их скину с функција. Политичари су сасвим свјесни шта значи тај реформски захват Европске уније према БиХ, али и блокирање располагања имовином којом располажу изван ове државе.

Јасно им је и да без обзира што то крију од грађана, изван БиХ онај ко треба, јако добро зна шта све посједују и како су дошли до вриједне имовине, укључујући и банковне рачуне, не само у земљама чланицама Уније, него и Србији, Црној Гори, Македонији, без обзира што стварно власништво маскирају другим именима.

Иначе, план и намјера Европске уније је да БиХ већ у марту крене с конкретним реформама, да би до краја ове године добила кандидатски статус и одмах почела с преговорима о чланству, а прва су поглавља 23. и 24. која се баве борбом против корупције и криминала и санкционисањем актера.

Према новој “мапи пута”, БиХ би 2025. године постала чланица Европске уније.