ЕУ: Потребна нова стратегија за одрживо рибарство у Европи

Сваке године европски рибари врате у море готово половину уловљене рибе због сложених прописа ЕУ о ограничењу улова, па, под притиском рибара и потрошача, Унија предлаже радикалне промјене Заједничке политике рибарства. Квоте ЕУ значе да рибари могу да изнесу са бродова само одређену количину неке врсте рибе. То значи да се све рибе извучене на […]

понедељак, август 15, 2011 / 12:23

Сваке године европски рибари врате у море готово половину уловљене рибе због сложених прописа ЕУ о ограничењу улова, па, под притиском рибара и потрошача, Унија предлаже радикалне промјене Заједничке политике рибарства.

Квоте ЕУ значе да рибари могу да изнесу са бродова само одређену количину неке врсте рибе. То значи да се све рибе извучене на брод које превазилазе одређену квоту враћају мртве назад у море, што је познато као "шкартирање".

Процјењује се да се на тај начин "шкартира" више од половине укупног улова рибе у европским водама!

Европску заједничку политику рибарства многи сматрају неуспјешном. Недавно истраживање Свјетског фонда за заштиту природе показује да 88 одсто европских потрошача жели бољи систем очувања рибље популације.

"То показује колико је раширено страховање европских потрошача због претјераног улова рибе и због враћања мртве рибе у море. Требало би да одржавамо наша рибља ловишта на одговарајући начин и поклањамо дужну пажњу тој индустрији" – упозорава Тони Лонг, директор за европску политику Свјетског фонда за заштиту природе.

Медијска кампања у Британији помогла је да се покрене дебата у Бриселу. ЕУ је дала приједлоге за реформу политике рибарства, који обухватају и забрану "шкартирања" од 2015. године.

"Ако не дође до реформе, за десет година одрживи ниво рибе биће сачуван у свега осам од наших 136 рибљих ловишта… Наш приједлог је да систем буде промијењен, тако да се сав улов износи на копно и урачунава у квоте" – објашњава Марија Даманаки, комесар ЕУ за поморске послове и рибља ловишта.

Научници кажу да у европским морима данас живи само мали дио некадашње количине рибе. Током деведесетих година 20. вијека, према извјештају објављеном у часопису "Наука", количина сјевероатлантског бакалара пала је испод 95 одсто историјског максимума.

Чак и ако политика рибарства буде радикално промијењена, поједини научници, међу којима је Тим Ленг, са Универзитета града Лондона, тврде да ће рибље резерве и даље бити у опасности да буду десетковане – наводи Глас Америке.

"Свијет више не може да једе рибу као што то радимо ми у Британији – да једе двије порције недјељно, од којих би једна требало да буде богата уљем. То је апсолутно немогуће. Глобална слика показује да мора не могу да обезбиједе довољно рибе да седам милијарди становника поједе два рибља оброка недјељно" – наводи он.

Приједлози ЕУ можда неће постати званична политика у наредних 18 мјесеци или дуже. У међувремену, још хиљаде тона рибе ће и даље бити ловљено и враћано мртво назад у европска мора.



Оставите одговор