ЕУ поново враћа признање геноцида као услов за Србију
Европски парламент је приликом усвајања Резолуције којом је констатован напредак Србије у процесу евроинтеграција усвојио и амандман посланика Игора Шолтеса, којим се признавање геноцида у Сребреници означава као "фундаменталан корак на путу Србије ка чланству у ЕУ”.
Европски парламент је приликом финалног гласања о Резолуцији о Србији усвојио и три од четири усмена амандмана које је словеначки посланик из редова Зелених Игор Шолтес доставио на извјештај о Србији.
Поред амандмана којим Шолтес, иначе известилац Европског парламента за Косово, тражи рјешавање "случаја Савамала” и транспарентност у изградњи хидроелектрана на заштићеним подручјима у Србији, највећу пажњу привукао је амандман који се од Србије и њених званичника тражи признавање геноцида у Сребреници, преноси Танјуг.
Шолтес је у свом амандману изразио жаљење због "поновљеног порицања геноцида у Сребреници од стране неких представника власти Србије”.
Он је овај амандман поднио у последњем тренутку као тзв "усмени амандман”, након интервјуа који је премијерка Србије Ана Брнабић дала новинару Дојче Велеа Тиму Себастијану.
У том интервјуу, премијерка Србије је на поновљена инсистирања новинара на признају геноцида у Сребреници одговорила да "не мисли да је страшан масакр у Сребреници био геноцид”.
"То је био гнусни злочин. Ратни злочин. Нисам поносна на то. То није урађено у име српског народа и Србија не може колективно бити окривљена за оно што се тамо дешавало”, одговорила је премијерка Србије.
Некада давно упалим ја ТВ кад оно земо испред џамије у хладу мунаре изабран за потпредседника младих СДП.
Питам га како си могао?
Каже да се напио и рекао све што желе да чују.
Зато Николи стално трубим да је Република Српска само одскочна даска, сировинска база за безочно пљачкање и лагодан живот.
Има ли Никола снаге да својом авангардном зеленом хуманистичком странком потврди истинску припадност европској породици зелених партија.
Тако лако и прихватљиво:
1. Осудити пичкоусту луду за монструозности режима и полиције ( србијанерска кристална ноћ)
2. Заштита ријека
3. Признање геноцида у Сребреници
Обрнута логика прво фондови до сада није дала резултате а на власти су они који су први бацили камен на Радована и сјели на британски транспортер да упадају у полицијске станице од Прњавора до Брчког.
Ови Зелени у ЕУ ашћаре показују да немају развијену српску националну свијест и да не мисле водити ОДГОВОРНУ НАЦИОНАЛНУ ПОЛИТИКУ.
Опет Запад хоће да оптужи цијели српски народ да је починио геноцид у Сребреници. То је подвала. Цијели српски народ је уствари, како рече премијерка, у Сребреници починио страшан, страшан масакр.
Па, могу смутљивци из те бајковите ЕУ тражити шта год им падне на ум, постављати разне услове и ултиматуме, смислене и сумануте, а овај је баш суманут, може им се.
Но, мислим, заправо надам се, да ће лидери Србије, овај услов или шта већ „примити к знању“ и искулирати.
А и тако удовољити таквом суманутом захтјеву, али и безобразном, био би повелики идиотизам, и убрзо би услиједили још суманутији и безобразнији захтјеви. По разним питањима.
Безобразном јер овдје се не тражи да једна земља призна неки злочин, уосталом то није спорно, сребренички масакр нико не пориче, Србија је усвојила и резолуцију о том масакру, него да прихвати подваљену и неодрживу квалификацију злочина.
Уосталом, мислећи и људи слободног ума неће прихватити ту подваљену квалификацију сребреничког масакра, па би било глупо да Срби, без обзира у којој држави битисали, то прихвате. Посебно што ће разне протуве злоупотребити то признање (мантра; „па ето и ваши су признали да је био геноцид“) како би моделирали историју по својој изопаченој пројекцији, и мало „болдовали“ митоманију засновану на подваљеној и лажираној инерпретацији те наше прошлости.
Како написах, искулирати или што би наш народ рекао, одјебати смутљивце.
Видим по разним коментарима на порталима да велики број национално свјесних и родољубних Срба сматра како је читав, цијели и сав српски народ крив и одговоран за ужасан, ужасан злочин у Сребреници, али не геноцид.
Иначе, ЕУ је имала велику поуку на примјеру Хрватске како се националистичка, шовинистичка политика и идеологија зна лукаво примирити, одглумити моралну освјештеност и правну зрелост до тренутка када се формални увјети задовоље и држава постане чланица па онда одједном, онако „изнебуха“, крене јавна усташизација друштва и државе, негирање злочина или њихово умањивање, релативизација прошлости и рехабилитација злочинаца и злочиначких идеја.
Зато они овако према Србији, предострожно. Али не морају се замарати, Србија није никада нити ће уопће покушавати да нешто крију, они то свакодневно показују тиме што негирају, одбацују, релативизирају, рехабилитују, итд. Српска мејнстрим шовинистичка и благонаклонозлочиначка претполитичка мисао није кукавичка попут хрвстске него дрчна и курчна, она се не прикрива неком формалном друштвено-правном мимкријом. Српски шовинизам је један од најпоштенијих на Балкану, скидам фес.
У овом случају може доћи до парадокса сличног оном приликом путовања кроз вријеме.
Замислимо једну хипотетичку ситуацију. Неко сазна да , негдје у свијету (Аустралија , Америка , итд.) , постоји човјек из Сребренице који је „сахрањен“ у Поточарима а током рата је убио блиског сродника тог „неког“. И тај неко одлучи да се освети. Своју намјеру може остварити без и мало страха од судског прогона јер мртвога (жртву „геноцида“ или масакра) и „сахрањенога“ не можеш убити па према томе нити одговарати за убиство.
Онда долазимо до још страшније , хипотетичке , могућности. А шта ако , тај „сахрањени“ има потомке које су рођени након половине марта 1996.г.. Како је „сахрањена“ жртва масакра и „геноцида“ могла направити потомство?
Знам шта си желио објаснити али овдје је ријеч јел Николина зелена авангарда подржава Словенца или су зелени у српској исти ко лубенице, около зелени а унутар црвени.
Има ли алтернативе црвеном режиму, хоће ли Српска коначно добити дашак свјежине у политици а онда долазе шлепери €ура за развој српске државе западно од Дрине.
Никола има прилику сад и овде.
Sindrom „žaba u ključaloj vodi“: začarani krug koji nas iscrpljuje
Basna Oliviera Klerka o “ žabi u ključaloj vodi“ je zasnovana na realnom fizičkom eksperimentu: „Ako brzina temperature grijanja vode ne prelazi 0,02 ºC stepena u minuti, žaba i dalje sjedi u posudi i umire na kraju kuvanja. Pri većoj brzini grijanja iskoči i ostaje živa. “
Kao što je objasnio Oliver Klerk, ako se stavi žaba u posudu sa vodom i voda zagrijeva postepeno, žaba će postepeno podizati temperaturu svog tijela. Kada voda počne da ključa, žaba neće biti u stanju da kontroliše svoju tjelesnu temperaturu, i pokušaće da iskoči.
Nažalost, žaba je već izgubila svu svoju snagu, i nedostaje joj završni impuls da iskoči iz posude. Žaba umire u ključaloj vodi, ne čineći ništa da se spasi i ostane živa.
Žaba je u ključaloj vodi izgubila svu svoju snagu, pokušavajući da se prilagodi okolnostima i u kritičnom trenutku ne može da iskoči iz posude da bi se spasila, jer je već kasno.
Sindrom „žaba u ključaloj vodi“ – to je jedan od oblika emocionalnog stresa povezanog sa nepremostivim situacijama u životu, koje ne možemo da izbjegnemo, i prinuđeni smo da trpimo okolnosti do kraja, dok potpuno ne izgorimo.
Malo po malo, ulazimo u začaran krug koji nas iscrpljuje emocionalno i mentalno i čini nas praktično bespomoćnim.
Šta je ubilo žabu: ključala voda, ili nesposobnost da odluči kada će da iskoči?
Da je žaba odmah upala u vodu koja je zagrijana na 50 ºC, ona bi iskočila i ostala živa. Dokle god se nalazi u vodi čija je temperatura podnošljiva za nju, ona ne shvata da je u opasnosti i da mora da iskoči.
Kada se nešto loše dešava vrlo sporo, mi često ne primećujemo. Ne uspijevamo da odreagujemo i dišemo toksični vazduh, koji, na kraju, otruje nas i naš život. Kada se promjena dešava relativno sporo, to ne izaziva nikakvu našu reakciju niti pokušaje suprostavljanja.
Zato često bivamo žrtve sindroma “ žaba u ključaloj vodi“ na poslu, u porodici, u prijateljskim i ljubavnim odnosima, pa čak i okvirima društva i države.
Čak i kad zavisnost, gordost i egoistički zahtjevi idu preko svih granica, nama je uvijek teško da shvatimo koliko njihov uticaj može biti razarajući.
Može nam pričinjavati zadovoljstvo, da smo stalno potrebni našem partneru, što se naš šef oslanja na nas, pri izvršenju određenih zadataka, ili da je našem prijatelju potrebna naša stalna pažnja.
Prije ili kasnije, stalni zahtjevi i pridike otupljuju našu reakciju, mi gubimo snagu i sposobnost da vidimo da je to u stvari nezdrav odnos.
Ovaj proces tihe adaptacije postepeno počinje da upravlja nama i zarobljava nas, počinje da kontroliše naš život korak po korak. Otupljuje našu budnost, i mi ne znamo šta nam je stvarno potrebno u životu.
Жао ми је што не знам ко је је овај мастор који написа овај коментар о жаби, скидам капу у сваком случају.
Што се тиче европског парламентарца Шолтеса, нико ме није изненадио коментаром осим Кал Дрога.
Јебига друже, ти си један од иделога, не би требао овако млатити, у данашњој регионалној политици, политици коју на жалост осим ЗЕЛЕНИХ СРПСКЕ све партије проводе(част појединцима), избори су императив,само резултат је важан, јебеш морал и правду, зар не?
Е па моји пријатељи, морате знати да је Шолтес, без обзира што је Пепце Кардељ унук, само још један од оних који морају на изборе за ЕУ парламент у мају идуће године?
У Словенији његова странка нема шансе, зелену причу је прије више година у договору са ЕГП-савезом зелених партија Европе преузела наша братска зелена ОМЛАДИНСКА СТРАНКА СЛОВЕНИЈЕ, управо они због којих ћу ја крајем априла идуће године ићи у Љубљану да подржим њихове кандидате за Стразбур.
Другим ријечима, ово све што уради Шолтес, искључиво је предизборни, али веома паметан потез.
Шта треба, да га ми овдје осудимо?
Па шта су на туђој муци овдје неки политички кокошари радили јесенас, неки купујући гласове, неки уцјењујући јавни и приватни сектор, неки користећи убиство Давидово, неки супрстављајући се оним који користе убиство Давидово, али не због Давида, опет због избора?
Неки су успјели у свим побројаним злочиначким чиновима, неки умало, зар није тако?
Па што би онда словенац са жутим мудима, и вјероватно педер радио другачије?
Значи,ово нема никакве последице, ни моралне, ни праве, али немојте уопште сумњати на основу овог СПИНА, да ће овај политичар добити подршку десетина хиљада муслимана, шиптара, хрвата и осталих србомрзаца из Словеније.
П.С. Ако је неко мислио да са тим приговори зеленим као идеји, зајебао се, да је среће, па да смо ми овде еколошки на разини Словеније прије рата.