Естонски православци промијенили календар

Православна црква Естоније одлучила је, на сабору одржаном у Талину, да од 1. јануара 2012. године примењује новојулијански (Миланковићев) календар. Од 88 учесника сабора, 73 их је гласало за промјену, један је био против, а 14 уздржаних. Поглавар цркве, митрополит талински и целе Естоније Стефан Хараламбидис, одлуку је образложио ставом свеправославне конференције у Цариграду 1923, […]

четвртак, јун 16, 2011 / 20:29

Православна црква Естоније одлучила је, на сабору одржаном у Талину, да од 1. јануара 2012. године примењује новојулијански (Миланковићев) календар.

Од 88 учесника сабора, 73 их је гласало за промјену, један је био против, а 14 уздржаних.

Поглавар цркве, митрополит талински и целе Естоније Стефан Хараламбидис, одлуку је образложио ставом свеправославне конференције у Цариграду 1923, коју је сазвао патријарх Мелетије, да треба прећи на новојулијански календар због тога што он тачније мјери вријеме.

Календар који су израдили Милутин Миланковић и математичар Максим Трпковић био је приједлог СПЦ, и испрва једногласно прихваћен, али је због противљења руске цркве, примијењен само у грчкој, румунској, александријској и цариградској патријаршији. СПЦ је након иницијативе најавила да ће пристати на промјену календара када се о томе сложе све православне цркве.

Преступне године у овом календару могу бити оне које су дјељиве са 4 без остатка, а секуларне године биће само онда преступне ако њихов број векова, када се подели са 9 даје остатак 2 или 6. Све остале секуларне године су просте, што даје потпуну прецизност календара до 2.800. године, односно до тада не може бити никаквог размимоилажења са садашњим грегоријанским календаром.

Естонска православна црква нема аутокефалан, већ аутономан статус. Њен поглавар је цариградски патријарх.

У Естонији је, после стицања независности 20. августа 1991, дошло до подјеле у православљу. Један део клира и народа је желео аутономију и одвајање од Московске патријаршије, обнављајући црквену аутономију стечену 1923. године.

Због тога у Естонији сада постоје двије православне цркве.

Естонска апостолска православна црква је аутономна у односу на Цариград, а у богослужењу користи естонски језик.

Друга је Естонска православна црква Московске патријаршије, која има 23 парохије. Њен поглавар је митрополит Корнилије. Томос о аутономији добила је 1993. године од Москве.



Оставите одговор